Berlin

Berlin 2000.

Stigoh juče u Berlin, grad u kom sam sa svojom tadašnjom devojkom, a sadašnjom ženom čekao 2000 –tu godinu. Tada, u jesen 1999. godine  to je bio pravi mali poduhvat kako uopšte stići do Berlina gde mi je sestra tada studirala na Hoch Schule der kunste. Prva operacija se zvala dobiti vize :). Oni koji se sećaju kako je to tada izgledalo setiće se da su se vize vadile u Budimpešti ,gde su bile izmeštene sve ambasade zbog bombardovanja. Sećam se dobro tog puta u Budimpeštu. Kretalo se uveče sa Slavije, stignete u Budimpeštu u ranu zoru i čekate da predate papire. Dobijete ili ne vizu pa nazad za Beograd. Srtoh tada u busu i Marka Blagojevića, koji umalo nije ostao bez vize jer je ostao u busu spavajući. Da ne pričam sisteme srpskog snalaženja da vadiš francusku vizu, a ideš u Nemačku. Turističke agencije koje ti u tome pomažu. Sretoh tada i kuma Zekonju za koga nisam imao pojma da je u Budimpešti i da radi baš u Francuskoj amabasadi. Sve u svemu dobismo mi vizu i mogli smo da krenemo. Ko se seća tog perioda setiće se da je harao neki grozni grip i da je bila jako hladna zima sa jako dugim periodima u kojima je temperatura bila u minusu. Naravno avion je tada bio misaona imenica i mi smo na put pošli vozom. Ali voz nije kao danas išao iz BG već smo morali da krenemo iz NS jer je Žeželjev most (železnički) bio srušen. Krenemo mi tako popodne za NS, pa vozom iz NS i stignemo ujutru u Beč. U beč se stiže u 5h ujutru, ciča zima ništa ne radi bar do 6h. Iz Beča za Ninberg pa dalje za Berlin. Sećam se prvih vurst viršlica koje smo pojeli u Ninbergu. Stigli smo u Berlin taman pred Novu godinu, negde oko 20h. Već su na sve strane ispaljivani vatrometi. Umor posle 30-satnog puta nismo osećali jer je prizor bio fantastičan. I danas osetim to uzbuđenje prvog susreta sa gradom. Procene su bile da je preko milion ljudi došlo da dočeka Novu godinu u Berlinu. Gledali smo ljude koji se presvlače u automobilima. Posle su novine pisale da je najeksluzivniji doček  bio u vazduhu, u zakupljenom avionu posmatrajući grad koji se raduje i do tada neviđeni vatromet koji je priređen u čast novog milenijuma.  Sve u svemu proveli smo se sjajno i uvek se, Ana i ja, rado sećamo tih trenutaka.

Berlin 2011

Evo me ponovo posle 11 godina na istom mestu. Ovoga puta je put bio jednostavan avion do Minhena, pa dalje za Berlin tako da je sve ukupno put trajao nekih 6 sati. Vize nam ne trebaju što je jako lep osećaj. Na prvi pogled grad deluje je još uređenije. Smešteni smo u tzv. istočnom delu Berlina blizu ulice Unter del linde. Ono što sam iz taksija uspeo da vidim je da je izgrađena nova železnička stanica, koja je sva u staklu tako da više nema starog dobrog kolodvora Zoo. Ja sam ovoga puta gost Ministarstva inostranih poslova koje je organizovalo treći Blogger tour. Pored mene tu su blogeri i novinari iz Uzbekistana, Singapura, Gruzije, Saudijske Arabije, Palestine, Belorusije… Kineza njihove vlasti nisu pustili.

Danas nam počinje program pa ću pokušati da sublimiram svaki dan. U nedelju se selimo za Bon gde počinje Deutsche welle Global media Forum. Program Global foruma deluje jako interesnatno jedino ne znam kako da se kloniram i pratim dešavanja u 7 različitih sala. Videćemo možda mi TW u tome pomogne.

Jako me interesuje šta će nam govoriti i kpje su njihove ideje. Jedva čekam popodne da malo prozujim po gradu.