Moj prvi animirani film

Prošlog četvrtka, 10. oktobra 2013. smo u Narodnoj skupštini prezentovali prvi animirani film Centra modernih veština – “Javno zagovaranje u NSRS”. To je bila prilika da razgovaramo, u prisustvu predsednika Narodne skupštine Nebojše Stefanovića, o otvorenosti našeg parlamenta. Radeći već godinama na različitim kampanjama i inicijativama javnog zagovaranja u Skupštini, shvatio sam da mnoge stvari ne znam ali i da moram da se potrudim da ih naučim. Tada se rodila ideja da se napravi film ili filmovi kao način da se na jednostavan način objasne procedure koje svakome od nas mogu koristiti za inicijativu na kojoj radimo.

Koliko je važno poznavati procedure u Skupštini pokazuje i primer od pre neku nedelju kada ljudi okupljeni oko Zelene stolice u Odboru za zaštitu životne sredine nisu bili pozvani na Javno slušanje. Radilo se o neporazumu ali i našem neznanju koje je moglo da naruši do sada uspostavljeno poverenje. Odogovor je bio veoma jednostavan – spisak onih koji će biti pozvani dostavlja se kada se i zakazuje Javno slušanje. Poslanica Gordana Čomić koja je predložila temu za Javno slušanje na temu “OBLAST ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE KAO MEĐURESORNA NADLEŽNOST, PROCEDURE KONTROLE PRIMENE PROPISA I NADZOR NAD PROCESOM IZREČENIH PREKRŠAJNIH KAZNI” zaboravila je da na spisak stavi naše NVO i tu se završava svaka priča. Sledeći put znamo da, s obzirom na to da smo prisutni na sednicama odbora, moramo podsetiti da se spisak dopuni.

Skupština

Uporedo sa projektom Otvorenog Parlamenta, Skupština se svakim danom sve više otvarala ka javnosti. Napravljen je novi web sajt koji je mnogo bolji od prethodnog, skupštinska tela i odbori su postali fleksibilniji i otvoreniji, organizovana su česta javna slušanja, rade Zelena poslanička grupa i Ženska parlamentarna mreža … Objavljivljeno je preko 150.000 govora i stenografskih beleški i time je, kao što jednom prilikom reče Rodoljub Šabić, “napravljen je civilizacijski pomak”.  Skupština danas spada u najotovrenije institucije u Srbiji. Sada na web sajtu možemo da pratimo bukvalno sve što se dešava, od sednica odbora do sednica javnog slušanja. Nažalost, impresija javnosti je samo usmerena na poslanike i poslanice koji učestvuju u plenarnom radu. Ispada da najotvorenija institucija ima lošiji rejting od drugih koje su potpuno zatvorene, kao što je npr. Vlada Srbije.

Javno zagovaranje

Pisao sam i ovde i na CMV blogu o javnom zagovaranju, ali nije loše da se podsetimo da je u pitanju proces koji za cilj ima neku društvenu promenu. Radi se o setu ciljanih aktivnosti kojima utičemo na donosioce odluka. Uz pomoć javnog zagovaranja /javnog zastupanja građani i građanke se bore za svoja prava stvarajući saveznike i saveznice. Sadržaj ovih kampanja je uvek borba za društveno ispravnu stvar i one podrazumevaju i različite strategije koje je potrebno osmisliti i razvijati. S obzirom na to da se radi o politici u širem smislu važno je da znamo kako se u institucijama u kojima zagovaramo odluke donose. Efikasna komunikacija, i naravno, poznavanje teme su ono što uvek obeležava ovaj proces.  S obzirom na to da govorimo o procesu i ciljevima koji treba da donesu promenu  u nekom dužem vremenskom periodu, uvek moramo imati nekoliko osmišljenih strategija.

Film

Ovaj animirani film je samo deo jednog šireg projekta za koji tražimo podršku. On je prvi korak ka upoznavanju procedura i detalja u postupcima u radu Skupštine. Za mene je on predstavljao jedan veliki izazov, jer je trebalo u kratkom vremenu objasniti mnogo toga. Jezik kojim se govori u Skupštini je birkoratski i moram da zahvalim svojoj školskoj drugarici Stanislavi Mijić na njegovom uprošćavanju. Mada su već stigli neki komentari da je suviše birokratski, ja mislim da u ovom slučaju ne može od toga da se pobegne. Obično kažu da film ne sme biti duži od 3 do 5 minuta jer je, istraživanja pokazuju, onda manja šansa da on bude odgledan do kraja. 5 minuta je jednako  300 sekundi što, ako uzmemo brzinu čitanja od dve reči u sekundi, predstavlja da mi celokupnu priču treba da ispričamo u maksimalno 600 reči.  Mi smo ovde želeli da pružimo osnovne informacije o radu Skupštine i rokovima, kao i da motivišemo ljude da se uključe preko postojećih platformi u javnu debatu o određenim temama. Ključno je da znamo kako se donosi neki Zakon, koji su rokovi za podnošenje amandmana, kakva je uloga skupštinskih odbora, kako se zakazuje javno slušanje i na koji način mi, kao pojedinci, možemo da se uključimo u rad Skupštine.  Dobili smo već i konstruktivne kritike da je film previše optimističan i veseo i da ne odgovara stvarnosti ali nama i jeste bila ideja da između ostalog prikažemo Skupštinu na način koji može biti blizak široj populaciji, pa čak i osnovcima.

Zaključak

S obzirom da je ovo naš prvi film i da se nadam da će ih biti još, voleo bih da čujem komentare i zamerke jer je u pitanju živa stvar koju uvek možemo menjati. Zanimalo bi me i iskustvo drugih kako je izgledao njihov proces pravljenja animiranog filma.