Šta su političari mogli da nauče na Spark.Me?

Ovaj tekst je originalno objavljen na blogu Centra modernih veština

Prošle nedelje sam imao priliku da budem zvanični bloger na SparkMe konferenciji. Prošlo je nekoliko dana ali su utisci sa konferencije i dalje veoma jaki. Učesnici su bili iz celog regiona i iz različitih oblasti, ali na žalost nisam primetio mnogo političarki i političara na njoj. SparkME je konferencija koju organizuje Domain.me i koja je namenjena pre svega promociji i razvoju startup-ova i digitalnoj komunikaciji. Organizuje je divna ekipa mladih, pametnih i entuzijastičnih ljudi koji zaslužuju sve pohvale.

Učenje

Prateći me znate da je moj životni koncept da je potrebno stalno nešto novo učiti. U današnje vreme razvoja tehnologija to je još važnije, jer se stvari svakodnevno menjaju i potrebno je prilagođavati dosadašnje programe i aktivnosti novom kontekstu. S obzirom na to da je politika za mene najkreativniji posao, političarima i političarkama je bilo mesto na ovoj konferenciji. Kao što reče jedan od govornika Alf Rehn “Konferencije mogu biti opasne, jer izlazimo iz zone komfora” , ali smatram da je to neophodo za razvoj svakog političara/ke. Na svakoj konferenciji može se mnogo toga novog naučiti. I kada vam se čini da sve znate i da ste sve već čuli, atmosfera konferencije i njihovo okruženje vam uvek daju priliku da sistematizujete postojeće znanje, iskoristite vreme za razmišljanje i razgovore sa drugim ljudima. I eto novih ideja :).

Inovacije

Ključna reč ove Spark.Me konferencije je bila “inovacija”. Inovacije bi, u današnjem svetu, trebalo da omoguće bolji život ljudima. Svaka inovacija mora da ima dodatnu vrednost i da bude usmerena ka korisnicima. Inovacija nije sama sebi cilj. Politika, kao veština mogućeg, takođe treba da obezbedi razvoj i bolji život ljudima.

Znači zajednički imenitelj je BOLJI ŽIVOT LJUDIMA!

Poznato je da u političkom radu nema mnogo inovacija. Poslednjih godina na političkoj sceni je malo novih ideja. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati vlasti koje su počele da rade na razvoju svojih servisa koristeći blagodeti novih tehnologija i/ili pružile podršku StartUp projektima. Kao što uvek biva jer “ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor” najčešće od političara možete čuti izgovore malo ljudi koristi Internet. To naprosto nije tačno, jer je porast broja korisnika ogroman u svim generacijama. Bio bi i veći kada bi se političari dodatno potrudili da uvedu servise i obezbede benefite za veći broj ciljnih javnosti, pre svega starijih i siromašnijih. Jedna od važnih poruka nekoliko predavača je bila da eksperimentišemo jer je to jedini način da vidimo kako stvari izgledaju u situacijama koje do sada nisu postojale. I kao što reče Alf  “menjajte ljudima život na bolje, a nemojte praviti nove igračke” tj nisu vam potrebni servisi da se hvalite već da olakšate život ljudima.

Komunikacija i upravljanje

Bilo je veoma zanimljivo gledati preduzetničku perspektivu komunikacije. Nekoliko predavača je posebnu pažnju posvetilo upravo važnosti komunikacije. Ono što sam odmah prepoznao kao važno je predavanje Scotta Berkuna. On je dao novi pogled na organizaciju i upravljanje komunikacijom za koji mislim da je put kojim bi se interna komunikacija i rad političkih stranaka trebale kretati. Počeo predavanje sa tim da ljudi često “predviđaju budućnost i jako vole da pričaju o tome”. To isto rade i političari. A da li je budućnost predvidiva?

Radi se o čoveku koji je 18 meseci radio na start upu WordPress–a, mojoj omiljenoj CMS platformi , gde je bio tim lider. Specifičnost je bila u tome što WordPress nema kancelarije i svi zaposleni rade od kuće i raštrkani su po celom svetu. S obzirom na to da se radi o kompaniji koja je rasla bilo je potrebno da se unapredi Interna komunikacija. Zadao nam je pitanje da li će nam u budućnosti trebati e mailovi? U svom radu u wordpress-u on je koristio kanale timske komunikacije kao što su IRC chat, Skype i specijalizovani WordPress forum. Važno je napomenuti da su sve komunikacije potpuno transparentne za sve zaposlene. Odavno smatram da je korišćenje novih tehnologija put kojim bi i stranke trebalo da se organizuju, jer zašto bi neko npr. putovao 3 sata iz Vladičinog Hana do Beograda na sastanak koji traje jedan sat. Političke stranke moraju u svoj rad uvesti komunikacijske platforme za sastanke timova i na taj način ponašati se efikasno i ekološki odgovorno.

Citirao je Gallup-ovo istraživanje koje pokazuje da se 87% zaposlenih ne angažuje dovoljno na svom poslu i pitao se kako ih motivisati da budu angažovaniji. Jedan od predloga za veću angažovanost  je i part time posao, kao i rad od kuće. Takođe jedan od eksperimenata koje je on primenjivao je zapošljavanje ljudi po sistemu “Hire by trial” zapošljavanja na osnovu onoga šta radnik pokaže. Skot smatra da intervju za posao u formi gomile pitanja nema mnogo smisla, jer će svako u CV staviti mnoge reference a pitanje je da li zna da radi posao. To mu dođe kao neka vrsta probnog rada ili plaćene prakse. Kao primer za to je naveo situaciju kupovine svadbene torte, niko neće kupiti tortu na osnovu biografije pekara već će probati parče već napravljene i na osnovu toga odlučiti.

Šta smo naučili?

Iz svega što se čulo moglo se naučiti mnogo toga, nešto ćemo Marija i ja pokušati da prenesemo narednim postovima. Još jednom, žao mi je što više političarki i političara nije bilo prisutno. Mogli su da iskoriste ovu priliku kada “avatari ožive” da se upoznaju sa virtuelnim prijateljima i čuju šta jedan važan segment društva ima da im poruči. Čuli bi mnogo o novim načinama upravljanja, eksperimentima, inovacijama, komunikaciji… Završiću još jednim citatom tj. pitanjem Alfa Rehna koji se provlačio kroz celu konferenciju

“Da li radimo dovoljno i da li radimo prave stvari?”