Storytelling ili PRičam ti PRiču

Ovaj blog je originalno objavljen na sajtu Centra modernih veština

Prošle nedelje, 7. i 8. novembra, u Beogradu je po šesti put organizovana konferencija “PRilika“. To je bila i moja prva prilika da slušam Mišu Lukića, poznatog marketingaša i po mnogo čemu jedinstvenog  majstora integrisanih komunikacija. Mišu nisam nikad ranije slušao, ali su mi mnoge kolege pričale dosta toga lepog. Radovao sam se predavanju.

Storyteling

Predavanje je bilo posvećeno Story telling-u ili pričanju priča. Miša nas je uveo u doba Interneta rečenicom “Tranzicija je situacija u kojoj važe stara i nova pravila u isto vreme”.  Neki danas nađu posao, stan, dečka ili devojku preko Interneta. Svi zajedno smo se stoga zapitali da li ima sveta van Interneta?  Na poznatu rečenicu “jedna slika govori hiljadu reči”, Miša je dodao i da “jedan film ima hiljadu slika, a jedno iskustvo hiljadu filmova”.

Priča

Osnova veštine storytellinga je njeno veličanstvo priča. Priče su kroz istoriju predstavljale način na koji objašnjavamo pojave oko sebe. Za pripovedače najvažnije je da uvek znaju šta žele da ispričaju. Priča mora da dotakne ljude, probudi njihove emocije, da ima pravac kojim se kreće, slike, likove, zaplet, sukob i razrešenje. Ona predstavlja naše zamišljeno iskustvo sa mnogo detalja i emocija. Ona, takođe, izaziva efekat ogledala u našem mozgu. Elementi priče su: poruka, konflikt, likovi i zaplet. Da bi pojasnio primerom jednu dobru priču, zajedno smo pogledali Carlsbergov spot.

Spot je odličan primer za dobru priču, jer vas natera da se posle gledanja zapitate šta biste vi učinili da ste na mestu aktera spota? Prepun je dinamike, zapleta, emocije… a radi se o nečemu što je naša svakodnevnica, izgradnji odnosa sa ljudima.

Još jedan genijalan primer pričanja priče za dobru svrhu je kampanja za povećanje broja donatora organa u Brazilu. Pogledajte Sahranu Bentlija

Zanimljiv tekst o storytellingu objavljen nakon konferencije možete pogledati na blogu Društva Srbije za odnose s javnošću.

Storydoing

U današnje vreme, vreme Interneta, nije dovoljno da samo ispričate dobru priču već je mnogo važnije šta ćete da uradite. Tu storytelling prerasta u storydoing. Odnosno, radi onako kako govoriš ili walk your talk. Pokazao nam je i istraživanje koje je pokazalo da kada samo pričamo, a ništa ne radimo, publiku iritiramo. Naprosto ono što govorimo ili za šta se zalažemo to moramo i na delu da pokažemo. Bez toga u današenje vreme nema uspeha. Dao nam je nekoliko dobrih primera (S-Oil, Nivea…).

Story-being – “dobar čovek je onaj koji dâ onome za koga zna da mu neće moći vratiti”

Storybeing je bila dodata vrednost ovog predavanja. Kroz primere smo došli do toga da dobri brandovi pričaju priče, a odlični žive svoje priče. Story-being filozofija poslovanja je ta da govorimo, radimo i jesmo misija i vrednosti za koje se zalažemo. Nažalost, malo je primera takvih kompanija ali svakim danom ih je sve više i više. Za početak kompanije koje tretiraju zaposlene kao klijente su na dobrom putu da budu story-being. Raditi iskreno i iz srca znači da ćemo sigurno za svoj rad biti nagrađeni. Iskrenost danas nije opcija, već je uslov opstanka.

Političke stranke

S obzirom na to da u našem radu u CMV-u često koristimo primer “Politika je posao, a ne dokolica” razmišljao sam kako bi ovakav način rada političke stranke mogle da implementiraju. Mislim da je to jedan od važnijih pravaca u kojima bi razvoj političkih stranka trebalo da ide. Gledajući bliže i dalje okruženje, vidimo da je poverenje u političke stranke nisko. Da li bi promena filozofije rada donela obnavljanje poverenja?  Promena rada bi pomogla i da se stranke u Srbiji ideološki bolje pozicioniraju. Često čujemo za političare i funkcionere  nekih država koji na posao idu javnim prevozom ili biciklom i zapanjimo se, a oni samo rade onako kako pričaju.

Za početak, mi još uvek nismo stigli ni do veštine dobrog pričanja priča ali krećemo se u tom pravcu. Storydoing i storybeing su za stranke još uvek daleko, ali nisu nedostižni.  Siguran sam da će uticaj upravljanja u biznisu biti veliki i da će ova filozofija rada i života zaživeti tako da će i stranke morati da se menjaju. Mislim da će im biti lakše da sprovedu neophodne reforme ako to ranije shvate. To bi bio jedan od mogućih načina povratka na političku scenu i vraćanja poverenja u demokratiju kao sistem.