Mirišljava Atina
Ovogodišnji prolećni školski raspust smo iskoristili za odlazak u Atinu. Mnogo puta do sada smo bili u Grčkoj, posećivali različita mesta, ostrva, plaže ali nikada nismo bili u Atini. Princeze su ove godine učile iz istorije antičko doba pa nam se učinilo da bi to bio dobar povod da uživo vide i dožive taj deo istorije. Mi smo putovali kolima, a ukoliko idete avionom pročitajte blog post koji je napisao dragi veliki putnik Miloš Petrović.
Ne zaboravimo da Atina spada u jedan od najstarijih svetskih gradova, sa istorijom bogatom više 3.400 godina. Za vreme starogrčkog perioda ona bila moćna država i grad, epicentar filozofije, umetnosti i demokratije. Čak iako niste neko ko voli da istražuje istoriju, šetajući Atinom ne može da vas ne impresionira činjenice o tome koliko dugo ovaj grad traje. Atina je višemilionska kosmopolitska metropola, Olimpijski grad i najveći grad Grčke. Sam grad leži na nekoliko brežuljaka od kojih je najviši Likabetus. Grad izlazi na Egejsko more na koje možete otići tramvajem. U blizini se nalazi luka Pirej, koja je najveća luka u čitavoj Grčkoj.
Smeštaj
Kao i obično koristeći Internet našli smo lep i komforan apartman sa popustom, jer gazde žele što više gostiju koji bi ostavili, po mogućstvu, pozitivne komentare i na taj način promovisali apartman. Apartman se nalazio u delu Atine Keramikos na oko 10 minuta peške od centra grada i u blizini metro linije broj 3. Sam kvart je zanimljiv, slikovit i veoma kontrastan. Svaka zgrada je nekako za sebe. Mnoge od njih su moderne i uređene ali je mnogo i razvaljenih tako reći polusrušenih. Neke od njih su skovotovane, tako da često možete da vidite “Orban žicu” zakačenu tako da spreči preskakanje, penjanje ili već na neki drugi način ulazak na privatni posed. Mnogo šarenih grafita čini zidove raznobojnim, tako da te zamandaljene kuće ipak ne deluju sivo, zastrašujuće i depresivno. U samom kvartu se nalazi i nekolikoko velikih kineskih radnji i robnih kuća odakle se snabdevaju druge manje radnje širom Grčke. Mnogo brojni restorani i kafići daju poseban šmek celom kvartu. Ono što nas je posebno oduševilo je cvrkut i pesma ptica koji ne prestaju. Ukoliko rezervišete smeštaj preko Bookinga iskoristite moj link za vašu rezervaciju i ostvarite popust.
Put
Put ka Grčkoj svi mi koji smo išli na jug dobro poznajemo. Ono što je interesantno za put do Atine to je broj naplatnih rampi u samoj Grčkoj. Dve godine nismo išli na jug pa vidimo da ima promena. Uvedena je sada i nova naplatna rampa čim se pređe granica kod skretanja za Evzoni. Sada je ukupan broj naplatnih rampi 12 a cena putarine je 32.8€. Takođe urađen je nedostajući deo auto puta koji spaja Olimpijsku regiju (Leptokariju) i Larisu tako da se zahvaljujući tunelima sada tuda brzo i lako prolazi. Sve ukupno sa čekanjem na granicama i sa pauzom za ručak do Atine nam je trebalo oko 11h vožnje. Pauzu za ručak je najbolje praviti u Mrzencima kod Gevgelije i kafani sa najboljom jagnjetinom na Balkanu Javor Džogo.
Prvi dan
Kao i obično kada idemo na ovakva putovanja Ana unapred isplanira šta sve treba da se vidi i koje su najvažnije tačke u gradu koje obavezno treba obići. Naravno to su nam samo smernice kojima pokušavamo da savladamo neki prostor, posetimo sve najvažnije atrakcije i najbolje iskorstimo vreme sa najmanje umaranja. Pored toga što smo isplanirali uvek obiđemo još ponešto što nam se na licu mesta svidi ili na šta naletimo šetajući gradom.
Recimo svečanu smenu straže smo planirali za drugi dan ali nam je gazdarica kada nam je, po dolasku, objašnjavala šta treba u Atini obavezno da vidimo rekla da nedeljom između 10 i 11h obavezno idemo na Sintagma trg da vidimo ne samo smenu straže već celokupnu svečanost promocije njihove specijalne gardijske jedinice (Evzoni). Sintagma trg je najveći Atinski trg na kome se nalazi zgrada parlamenta. Mnogo puta sam gledao divne fotografije čuvenih i karakteristično obučenih vojnika u helankama i narodnoj nošnji . Oni spadaju u posebno birane vojnike, jer moraju da zadovolje određene mere npr. ne smeju da budu niži od 185cm. Interesantno nam je bilo da imaju dve vrste uniformi koje se smenjuju, jedan dan bela drugi dan plava. Inače celokupan događaj je imao posebnu draž, jer je čitav trg mirisao na cvet pomorandže. Kada birate mesto sa kog ćete posmatrati i fotofrafisati ovaj događaj vodite računa da se saobraćaj zatvara i da povorka dolazi sa gornje strane trga Bulevarom koji se nalazi sa leve strane kada se gleda ka spomeniku.
Nakon svečane smene straže produžili smo ka Plaki i novom muzeju Akropolja. Veoma lepa i moderna građevina otvorena 2009 godine iz koje se sve vreme gleda ka Akropolju i Partenonu. Zgrada muzeja je napravljena na nekoliko spratova i zanimljive je arhitekture. U muzeju možete videti zbirku predmeta, skulptura, reljefa i drugih arheološki važnih eksponata koji su pronađeni upravo na Akropolju, a koji su hronološki poređani tako da su obuhvaćeni svi periodi stare Grčke. Na drugom spratu se nalazi divna terasa na kojoj možete da se osvežite gledajući u Akropolj.
Takođe postoji i restoran sa pristojnim cenama i interesantnom ponudom hrane. Na trećem spratu postoji zanimljiva atrakcija jer na nekim mestima hodate na providnom staklenom podu kroz koji možete da vidite šta se dešava ispod vas sve do prizemlja. Na tom spratu je rezervisano mesto i za delove Partenona koji se nalaze u Velikoj Britaniji, a koje Grčka želi da vrati nazad. Takođe na trećem spratu je bioskop gde možete pogledati instruktivni film o samom Akropolju. U celom muzeju nailazite na mnogobrojne grupe turista, različite jezike, mlade ljude koji sedeći na podu crtaju različite eksponate. Sve u svemu jako je živopisno.
Za ulazak na Akropolj je najbolje kupiti komplet ulaznica koje koštaju 30€ i sa kojima možete obići nekoliko drugih važnih lokacija kao i sam Akropolj. Na ovaj način izbeći ćete gužve i redove za kupovinu karata kod svakog spomenika koji biste da posetite. Mi smo se na Akropolj peli Južnom stranom preko Dionisovog pozorišta prvog ikada izgrađenog pozorišta na svetu. Posle njega ide Herodov Odeon koji je fantastično očuvan i koji predstavlja divno mesto za fotografisanje, jer je odatle divan i zanimljiv pogled na Atinu i more.
Danas postoji samo jedan mogući ulaz na sam akropoljski plato i to sa zapadne strane, gde postoje dva ulaza od kojih je prvi ulaz Bolova kapija iz 3. veka n.e. izgrađena za vreme rimske Grčke, dok je drugi ulaz zapravo ulaz kod hrama Atine Nike. Sam Partenon je veličanstven i dominira platoom. Sagrađen je u najstarijem grčkom – dorskom stilu i predstavlja najbitniji atinski hram, posvećen boginji Atini Partenos, zaštitnici grada.
Pored Partenona na platou treba obići i hram Erehetejon, građevinu jonskog arhitektonskog stila, sa „karijatidama“. Takođe treba obići mesto na bedemu gde je podignuta zastava Grčke, koja se svakodnevno diže i spušta u tačno određeno vreme, pa može biti jedna od atrakcija. Sa tog mesta se pruža divan pogled odozgo na Anafiotiku i akropoljksu stenu. Uopšte sa Akropolja se pruža predivan pogled na skoro čitav grad. Obavezno ponesite kačket ili šešir, jer je i u ovo vreme sunce bilo veoma jako. Posle obilaska možete svratiti i na Mars (Areopagus) brdo na kom su nekada zasedali Arhonti i gde uvek ima mnogo mladog sveta koji sedi i odmara uživajući u pogledu na Atinu, Rimsku i Atinsku Agoru i Akropolj.
Nakon obilaska smo odlučili da se vratimo na jug i da se prošetamo kroz Plaku, stari deo samog jezgra Atine, koji je zadržao sve karakteristike koje je imao i pre 100-200 godina, stare kuće, popločane uske ulice, fenjere, restorane, dvorišta, male crkve… Veoma interesantan i slikovit deo grada gde su mnogobrojne prilike za odlične fotografije. Nakon toga smo se spustili do Mitropolije i velikog hrama i polako preko Ermou ulice vratili se nazad u naš kraj.
Drugi dan
Ono što je savet koji želim da podelim je da pokušate da isplanirate i odvojite posete najvećim znamenitosti Atine, jer ovo što smo mi uradili nije se pokazalo kao dobro. Nakon sumiranja brojnih utisaka od prvog dana imali smo osećaj da smo svaki sledeći dan malo toga videli. Drugi dan je počeo odlaskom na Keramikos groblje koje je važna tačka za razumevanje istorije Atine i uopšte tadašnjeg života ljudi.
Prelepo sunčano jutro i procvetale bulke su bile utisak koji je punio sva naša čula. Iako deluje bez veze da groblje može biti deo turističke ponude, u ovom slučaju ono to istinski jeste. Radi se o antičkom atinskom groblju iz V i IV veka pre naše ere. Mnogobrojni nadgrobni spomenici sa interesantnim reljefnim prikazima života, zanimanja i želja starih Atinjana, kao i dekorativne keramičke urne (lekitos), uvešće vas u jedan potpuno drugi svet u kojem je nekada davno, pojam smrti imao drugačije značenje. Ukrašavanje spomenika na ovom groblju je inicirao Perikle, u čast vojnika koji su pali tokom prve godine ratovanja na Peleoneskoj bitki. Mir i tišina su bili okrepljujući. Čak smo i kornjaču videli što je dodatno posetu učinilo zabavnom.
Nakon Kaeramikosa smo se provozali metroom do Sintagma trga gde smo obišli Nacionalni vrt. Obavezno obiđite ovo malo zeleno ostrvo u srcu Atine gde možete u gustom zelenilu da se odmorite od vreve i posmatrate labudove i patke kako plivaju po jezercetu u sredini parka i obiđete mali zoološki vrt. Najjači utisak su na nas ostavili papagaji koji prave gnezda u granama borova.
Što bi princeza T. rekla “cenim ove Atinjane što su pustili papagaje da sami žive”. Lepi delovi vrta sa raznim biljkama, a posebno glicinija koja je davala ton mirisom u ovom božanstvenom vrtu. Nakon vrta prošetali smo pored Zappeion centra i otišli na Panatinaiko stadion, stari olimpijski stadion izgrađen u potpunosti od belog mermera, na kom su 1896. godine održane prve moderne Olimpijske igre.
Ovo je važno mesto za sve koji vole sport, jer se tu nalazi mali muzej Olimpijskih igara i na ovom stadionu je bio cilj maratonske trke. Tu možete videti sve Olimpijske baklje sa modernih Olimpijskih igara, kupiti sebi kopiju zlatne medlje sa prvih modernih OI 1896.
Sledeće mesto obilaska je bilo Hram Zevsa Olimpijskog, najvećeg hrama Atine u korintskom stilu. I danas ostaci stubova ovog hrama deluju fascinatno u svojoj lepoti i veličini. Podizanje ovog hrama je pratila zla sudbina. Naime, svaki put kada bi završetak radova bio pri samom kraju, neka viša sila, požar ili zemljotres su zaustavljali gradnju. Tek u vreme Rimljana hram je nekako dovršen.
S obzirom na to da smo išli u pravcu grada na kraju smo došli do rimske Hadrijanov luk (II vek naše ere) koja se inače nalazi na ulazu u ovaj kompleks. Ona predstavlja nekadašnji ulaz u rimski stambeni deo antičke Atine. Ako od ovog luka nastavite pravo naletećete na Lisikratov spomenik, jedan od prvih javnih spomenika na svetu (IV vek p. n .e). Intersantno je da je Liskart podigao ovaj spomenik nakon što je dobio bronzani tronožac, nagradu za najbolji pesnički tim koji je sam sponzorisao! Iza spomenika imate nekoliko odličnih restorana i kafea.
Treći dan
Treći dan je bio rezervisan za odlazak na more. Šireći se, grad je popunjavao prostor između Atine i okolnih naseljenih mesta na obali tako da je to danas sve to jedna celina. Prvo smo otišli u Pirej. Pirej je prvenstveno velika luka do koje se stiže vrlo lako metroom iz centra Atine. Mi smo išli kolima i savet je da parkirate auto u mnogobrojnim parkinzima gde se parkiranje naplaćuje na sat i košta 4-7€. Iz Pireja kreću ogromni putnički brodovi ka raznim grčkim ostrvima. Brodovi su poređani u luci kao u nekim ogromnim peronima. Sve prilično džinovski deluje. Gledati ih u toku zalaska sunca kako isplovljavaju i odlaze prema horizontu verujem predstavlja moćan prizor. U Pireju se nalazi i Zevsovo pristanište,odnosno jedna mala uvala koja je domaćin velikom broju jahti iz celog sveta.
Nakon obilaska Pireja otišli smo do Glifade koja deluje mondenski i dalje bogato, mada malo fucnuto. Tu smo otišli do plaže i uživali u prvo ovogodišnjem pogledu na more. Café Belux je ogroman i sedenje na aprilskom suncu i gledanje u more je baš prijalo. Neki od nas su se naravno i pokvasili pokušavajući da trče u plićaku.
Posle obilaska Glifade otišli smo u Vuliagmeni. Letovalište koji mnogi hvale ali po meni nije ništa specijalno. Lep je pogled sa samog vrha rta. Plaža gradska je ogromna, a iznad nje imate dva tri restorana sa lepim pogledom na čitav zaliv. Ono što je atraktivno ovde je jezero Vuliagmeni koje mnogi smatraju za čudo. Samo put ga deli od mora. Legenda kaže da je tu nekda bila pećina u kojoj su se mešale jezerska slatka termalna voda i morska voda. Pećina se nekada u prošlosti obrušila i jezero je postalo prirodno lečilište u kom je voda čitave godine topla i iste temperature. Kažu da je voda lekovita tako da je uvek veliki broj ljudi tu. Voda iz jezera se preporučuje se za lečenje ginekoloških i reumatskih oboljenja i kostobolje.U jezeru se nalaze one male ribice koje grickaju kožu sa nogu i rade piling. Jezero je puno tih ribica i ako mirno stojite, posle par minuta ćete biti prekriveni njima.
Nismo stigli da odemo do Rta Sunion koji je najjužnijoj tački poluostrva. Tu se nalaze i ruševine hrama Posejdona. Legenda kaže da se sa tog mesta Egej bacio u more. Grci kažu i da ćete tu videti najlepši zalazak Sunca na svetu.
Četvrti dan
Približio se i kraj našeg boravka. Četvrti dan prepodne smo posvetili Arheološkom muzeju koji je fascinantan i za svaku preporuku. Koliko je novi muzej Akropolja arhitektonski interesantan toliko je ovaj potpuno drugačiji i sa neverovatnom postavkom eksponata. Veliki broj eksponata iz antičkog doba, doba Rima i starog Egipta… od grčkih bogova, do faraonovih mumija. Maske, nakit, ukrasi, posuđe, nadgrobni spomenici, slike… Sve to možete videti. Ushićenje princeze T. koja je na bacača koplja rekla “pa ovo ima u našoj knjizi iz istorije” a isto to ponovila i kod slika bokserki, različitih vaza, dečaka na konju… pokazuje da ono što nam je i bio motiv se isplatilo.
Nakon muzeja prošetali smo ka robnoj kući Attica koja se nalazi u blizini Sintagma trga. Ova velika robna kuća po konceptu je slična pariskoj Galerie Lafayette. Inače ukoliko se odlučite za kupovinu ulica Ermou i Attica su sasvim dovoljni. Ovde u blizini je Karađorđeva ulica koju smo morali da posetimo.
Posle kupovine i pauze za ručak u Plaki ponovili smo obilazak Anafiotike koja se nalazi ispod akropoljske stene. Anafiotika nam se mnogo svidela jer odiše šarmom gradova sa Grčkih ostrva. O nastanku Anafiotike neki podaci govore da su sredinom XIX veka u Atinu krenuli da pristižu stanovnici malenog kikladskog ostrva Anafi. Po nalogu grčkog kralja (Oto Fridrih Ludvig Grčki I), ovi ostrvljani – po zanimanju gradjevinski radnici i kamenoresci preseljeni su u prestonicu kako bi pomogli podizanje kraljevske palate (sadašnja zgrada Parlamenta Grčke). Stanovnici Anafija, zidali su svoje nove kuće da liče na one odakle su došli – u tipičnom kikladskom stilu (bele, sa vratima i prozorima jarkih boja), zbog čega je čitav kraj po njima prozvan – Anafiotika.
Početkom XX veka Anafiotiku su naselile Grci iz Turske za vreme čuvene “razmene stanovništva” između Grčke i Turske. Sredinom XX veka, zbog dodatnih arheoloških iskopavanja Akropolja mnoge kuće Anafiotike su porušene i danas ih je ostalo samo oko pedesetak. Ove malene kuće koje su se pele uz stenu iznad Plake, udaljene ne više od nekoliko minuta hoda od centra grada sa predivnom panoramom Atine, vremenom su otkrili i turisti. Šetnjom uličicama između ostarelih belih kuća, krošnji pomarandži, limuna i puzavica cvetnih bugenvilija, uzanim stepeništima i prolazima do kuća imate priliku za pravljenje romantičnih fotografija.
Još jedan deo grada ovde želim da pomenem. Radi se o Monastiraki trgu i delu grada koji ga okružuje. Zbog jedine preživele džamije iz osmanlijskog perioda (Džamija Tzisdarakisa, XVIII vek) ovaj trg i njegova gužva podsećaju malo na Baščaršiju u Sarajevu za koju sam veoma vezan. Kraj Monastiraki važi za jedno od mesta u Atini gde u mnogobrojnim tavernama možete probati specijalitete grčke kuhinje, kao što su musaka, giros ili poznate salate. Iza trga u pravcu Agore možete naći veliki broj različitih radnji sa starim zanatima gde možete kupiti limene džezve , zvona, ručno pravljene kožne sandale i torbe, i posetiti antikvarnice starog nameštaja… Usput ćete nailaziti na komade isečenog kokosa na tezgama koji se hladi i koristi se kao osveženje.
Zalasci sunca
Kao što znate ja obožavam izlaske i zalaske sunca. Atina je mesto kao stvoreno za takve akcije. Tri puta smo čekali zalazak na tri različite lokacije. Bilo mi je bez veze da budim ukućanke ali verujem i da su izlasci sunca spektakularni pogotovo ako se hvata neki od uglova preko Akropolja.
Najbolje mesto za fotografisanje zalaska je i najviše brdo u atinskoj dolini Likabetus. Ovaj upečatljivi vrh na prvi pogled izgleda teško osvojiv iako je visok svega 277 metara. Do njega se stiže žičarom (ili peške). Povratna karta košta 7€ i voz žičara, kao na skijanju, će vas popeti na vrh. Žičara ide na svakih 30 minuta. Ukoliko imate dobru kondiciju, postoji opcija da krenete peške kroz šumu kamenim stepenicama i tako stignete do vrha. Na samom brdu je i crkva Sv. Đorđa kroz čiji zvonik možete tražiti zanimljive kadrove. Na vrhu možete sačekati i spuštanje Grčke zastave kao mali događaj. Pored toga tu je i restoran u kom ukoliko se popnete žičarom imate i određeni popust.
Pored toga lepa pozicija za gledanje zalaska sunca je i brdo Filapopu pored istoimenog spomenika. Ako vam je to visoko možete potražiti mesto kod Nacionalne opservatorije na „Brdu nimfi“. Tu je u blizini i istorijski kamen (Pnyx), jedan od prvih istorijskih lokaliteta u demokratiji, gde su se sastajali stari Grci.
Treće mesto koje smo izabrali je Marsovo brdo pod samim ulazom u Akropolj. Obavezno bar jedno veče odvojite za čekanje zalaska na nekoj od ovih lokacija.
Zaključak
Za kratko vreme smo mnogo toga videli i naučili. Prošli smo još jednu od evropskih prestonica koja je drugačija od svih koje smo do sada posetili. Loša ekonomska situacija u Grčkoj se oseća na svakom koraku i moram proznati da mi je žao tih ljudi. I ako put do Atine deluje zahtevno on je dosta lak za podnošenje jer je u stvari skoro sve auto put na kome za razliku od nekih drugih zemalja nije velika gužva. Voleli ili ne istoriju, u Atini ima stvarno mnogo toga da se vidi i doživi. Iskoristite priliku i u vreme kada turistička sezona nije još počela obiđite Atinu i uživajte u svim atrakcijama koje ona nudi, a posebno mirisu pomorandžinog cveta.
P.S. Sve fotografije su snimljene sa Xperia XZ telefonom i hvala SONY -ju na podršci
P.P.S. Uštedite 10% i rezervišite vaš budući smeštaj na Booking-u preko ovog linka
Mirišljava Atina,
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Sjajan tekst! Da li će biti nešto slično i za Thessaloniki