Parada
Pre neki dan sam bio u GSA i malo ćakulao sa Mirom i Lazarom oko Parade. Hoću da pomognem i to mi je bio motiv da ih malo pojurim da se vidimo. Važno mi je da se Srbija svrsta u tolerantne zemlje. Tada smo pričali o tome šta bi u ovih 2 nedelje moglo još da se uradi da parada bude što masivnija. Nije isto ako dođe 100, 1.000 ili 5.000 ljudi. Svakakve ideje sam nabacivao ali sam sa jednom bio jako zadovoljan.
Setio sam se dešavanja od prošle godine i na žalost pokojnog Radeta Pribićevića. Mislim da je bilo subotnje jutro, ja otvorim Danas, kad tamo odmah na 3. strani njegova izjava, sve sa slikom, kako država mora podržati paradu i kako svako u demokratskom sistemu ima prava na okupljanje…. Mislite sad to nema veze, mnogi su to isto rekli. Da, jesu, ali to su, najčešće, bili ili aktivisti civilnog sektora ili pojedinci iz sveta kulture. Nije bilo ljudi iz biznisa, pogotovo ne na tako visokim pozicijama koji su javno stali na stranu potrebe da se Parada odrzi. Pitate se zašto sada ovo pominjem… baš zato jer mislim da je potrebno da upravo pojedinci iz biznis sektora, sporta, doktori, univerzitetski profesori …. treba da izađu i javno podrže održavanje Parade. To sam rekao i Lazaru i Miri. Moramo stvoriti atmosferu da je odlazak na Paradu siguran i da je OK i pre svega građanski pristojno biti tamo u Manježu 10.10.’10. Stoga čekam da vidim ko će se od pojedinaca okuražiti i javno podržati održavanje Parade. Jedan je bio Rade.
Prošle godine sam jako bio besan i na svoju stranku i na državu što je dopustila da se kreira onakva atmosfera, koja je na kraju rezultirala otkazivanjem Parade, nasiljem prema strancima i ubistvu B. Tatona. Jeste da su bila druga vremena, ali DS je uvek imao svoje ljude u organizacionim odborima ovakvih dešavanja pri tome ne narušavajući autonomnost. Bila je bitna brza komunikacija i usklađivanje akcija i strategija. Ovoga puta to nije bio slučaj, a događaj je bio važan. Tada sam, a i sada to mislim, bio ljut i na organizatore jer nisu obezbedili izlaznu strategiju. Ja sam bio na stanovištu da je trebalo, kada se već naslućivalo da će Parada biti otkazana, organizovati skup na ponuđenom mestu ispred SIV-a, ali sa drugim nazivom npr. „Parada slobode“ gde bi organizatori bile organizacije civilnog drustva (mislim da ih je bilo 64), a ne LGBT (lezbejske, gej, biseksualne i transrodne) organizacije. Time bi pokazali da se, kao slobodni građani, kao civilno sruštvo ne plašimo pretnji i da imamo PRAVO da se slobodno okupljamo kad god to poželimo, naravno u skladu sa zakonom. OK, bilo pa prošlo, svašta smo iz toga naučili… videćemo sada kako će biti jer institucije deluju ozbiljnije i bar u javnosti pristupaju organizaciji svog dela posla profesionalnije i sa većim elanom. Mada, brine me jučerašnja Markova ostavka.
Ono što bi još bilo dobro je da Demokratska stranka, kao socijaldemokratska stranka koja uvek treba da štiti sve manjine, na svojoj sednici Glavnog odbora donese odluku da podržava Paradu i da pozove svoje članove i članice da se priključe. Demokratska omladina je to već zvanično učinila, što je baš lepa vest. Mnogi će reći pa podržao je Boris, Čiplić, podržali su poslanici.. jeste ali oni su podržali kao predstavnici institucija ali ne kao stranački prvaci. Stranka ima svoje organe i bilo bi lepo da to oni urade. Time će pokazati svim članovima i članicama, sa kojima čitave ove godine vodim polemiku, da ako žele da budu članovi DS-a kao socijaldemokratske stranke moraju poštovati tzv. „idiotizam“ ljudskih prava, svđala im se ili ne.
Parada,
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Pitanje sazrevanja ovog društva počinje ozbiljno da me muči. Počinjem da se hvatam u konstataciji “za nas je već kasno, ali bar deca…” i pri tom mislim na daleko bazičnije stvari od istinskog razumevanja tradicionalno neprihvatljivih različitosti. Mislim na svest o čistoći hodnika u zgradi, mislim na onog (ili one) koji su isekli sve viseće rukohvate u jednom novom autobusu GSP kako i o tome kako im je, verovatno, zabavno kad neko padne, mislim o tome šta li misle roditelji dece koja tako odrastaju i to shvataju kao super provod. Postoje li stepenice u odrastanju jednog društva ili moramo odmah da skočimo na visoku platformu? To ti meni kaži. Ja, nekako mislim, kad shvatimo da je važno da učestvujemo u popravci lifta iako stanujemo na prvom spratu visoke zgrade, onda nam neće smetati ni različitosti, tako različite od tradicionalno manifestovanih opredeljenja. A onda, valjda, neće biti potrebe ni da se različitošću paradira, jer i to počinje da me nervira. Prihvatam, ne smeta mi, nema razloga da me iko vuče za rukav. Samo me zanima, kako da se upišemo u prvi razred društvenog obrazovanja, a čini mi se da je gej parada u njemu dodatna nastava. Treba krenuti od opismenjavanja.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
@Nataša
Ne mogu nikako da se složim sa Vama, a na žalost, često čujem ovakve stavove. Ono što je činjenica, jeste da je našem narodu potrebno društveno obrazovanje, “opismenjavanje” kako kažete, ali jednostavno ne možete kriviti nekoga zato što želi da se bori za svoja osnovna ljudska prava. Jedno ne isključuje drugo.
Do pre “neku” godinu ni žene nisu imale pravo glasa i mnogo nekih drugih bitnih prava, a ta borba još uvek nije potpuno gotova u Srbiji. Sigurno je u vreme kada su one krenule da se udružuju i protestvuju bilo “većih” problema, po mišljenju njihovih savremenika, ali ako ste vi ugroženi i kvalitet života vam zavisi od vaše borbe, onda i morate i trebate da se borite.
Pogotovo nije u redu da neko ko nije u toj situaciji zamera i negoduje. Jedino ljudski bi bilo da se stavite u poziciju tih ljudi (LGBT, Roma…), da probate da zamislite jedan, samo jedan njihov “normalan” dan, pa da dođete na paradu, koja nije u ovom trenutku Parada veselja, muzike, ljubavi kakva bi trebala da bude, već Parada borbe za trunku dostojanstva i mogućnosti vođenja normalnog života u zemlji u kojoj su rođeni i koju vole i u kojoj su ostali pored svih muka koje ih okružuju. I, naravno, da podržite tu borbu.