PRilika – treći dan

Dobra karoke žurka prethodne večeri uticala je da, NA ŽALOST,  mali broj koleginica i kolega učestvuje na odli;nim prezentacijama pobedničkih radova sa konkursa PRiZNANJE. Dobra PRilika da vidimo šta ko od kolega radi time nije iskorišćena. Počeli smo sa pobedničkim radom u kategoriji Internih komunikacija. Katarina Lukić iz Koka Kole je predstavila kampanju o bezbednosti na radu. Maskota kampanje “Radiša Zdravković” je bio sa nama u sali. Sećajući se slika saobraćane nesreće kod Užica  u kojoj je  učestvovala vozilo Koka Kole svideo mi se način na koji su prišli zaposlenima i ukazali na važnost bezebednosti na radu. Snažan utisak na mene je ostavila žena koja se bavi prodajom i koja u automobilu drži sliku porodice u kolima kao opomenu sebi da ne sme da juri. Nakon Kaćine prezentacije podelili smo se u dve grupe. Ja sam bio u jednoj Sali i pratio sve prezentacije dok sam u drugoj samo ispratio kampanju Humanitarne organizacije Divac. Smenjivali su se projekti Banka Intesa, Budi Muško, Oživi Plastiku, Euro dizel D5 … Kampanja Budi muško i sprovedeno istraživanje su me blago šokirali. Toliko opravdavanje nasilja nad ženama je stvarno neprimereno. Ne mogu sada da se setim svih podataka ali su oni fascinanti kada se skupe na gomilu. Dobre ideje o Budi muško klubovima po školama mogu npr. Biti jedan od načina da se priđe hiliganima od nedelje. Na ovu vrstu projekata sam mislio u nedelju gledajući potresne scene iz Beograda. Kampanja Oživi plastiku je imala fenomenalnu ideju sa postavljanjem aparata za vodu brendiranih sloganom “Žeđ za afirmacijom“, na svim visokoškolskim ustanovama na kojima se izučava dizajn. 

Nakon toga na scenu je stupio gost iz Švedske Par Lager. Izvrstan predavač sa puno iskustva i različitih svetskih primera dobr prakse. Izašao je malo iz teme konferencije jer je govorio o Communicative leadership –u koji i ima i nema veze sa internim komunikacijama. Počeo je sa tezom da su PR stručnjaci moćni ljudi jer je komunikacija moć i da komunikacijom možemo promeniti sve. Odmah se na Twitter wall-u razvila diskusija o istinitosti te teze. Došli smo do zaključka da kod nas fali dodatak ako su na pravom i uticajnom mestu. Njegova priča o blokovima i ulicama u Japanu i USA je delovala opuštajuće na publiku. U USA nemamo imena za blokove, dok u Japanu nemamo imena za ulice, a brojevi se dodeljuju po redosledu gradjenja kuća u toj ulici. Nakon toga je sledio zanimljiv podatak o kulturi korišćenja interneta i da društvene mreže najviše koriste ljudi u Brazilu, što je i objasnio ali ja nisam baš najbolje pazio na času pa molim one koji su zapamtili da me dopune. Hvala.  Nakon toga je sledila ključna teza prezentacije sa kojom je kasnije i završio svoj nastup „The opposite may also be true!“ . Da li možemo zamisliti restoran gde se ne plaća hrana? Distributera električne enrgije koji otvara Gym-ove? Naravno da smo morali da se dotaknemo i generacije Y, kako bi on rekao Me, Me, Me generacija koja može da radi tri stvari u isto vreme. Rođeni između ’80 i ’90su mnogo veći individualci nego prethodne generacije što se odražava i na njihovu efikasnost na poslu, odnos prema nadređenima i potrebu da imaju mentore.  Važnost LIVE doživljaja je nezamenjiva. Direktori i nadređeni umesto da pišu poruke trebali bi da se snime i to kažu. Preporuka je da uvek pokušamo da fasciniramo ciljnu grupu da sama prenosi našu poruku. Novi trendovi u komunikaciji storytelling, inventors, earned media, participation, sustainable, transparency, video, live, games/mobile … pričajte priče. One su nezamenjivi deo svakog dobrog PR-a. Koristite video igrice da objasnite kompleksne stvari. Uspostavljenu konveryaciju na društvenim mrežama shvatite kao razgovor za porodičnom večerom. Moramo u svemu biti umereni da bi nam svima bilo prijatno.

Predstavio nam je kampanju Don’t tell Ashton? koja je ujedno i prvi Art work na Twitteru koji su napravili studenti Berghs school of communication.  Ideja je bila da studenti prikažu svoje znanje i kreativnost i napravili su fenomenalnu stvar sa 4.000.000 ljudi koji su uzeli učešća u kampanji. Naravno da su napravili i dodatni PR za celu priču i na kraju svi dobili odlične poslove. Istakao je i važnost ličnog primera. Ono što govorimo moramo tako i da radimo inače smo gotovi. Uz korišćenje društvenih mreža naša reputacija nestaje za tili čas. Značaj svakog pojedinca u komunikaciji  dočarao nam je kroz prikaz “Jedan glas može promeniti svet“,  govor Baraka Obame u kampanji.  David Cameron lider koji uvodi nove trendove u komunikaciji. Prvi koji je progovorio o samim političarima, koristeći power point prezentaciju. Nešto slično kao Zoran kada je 2001 objašnjavao budget za 2002 na flip čartu.  Govoreno je i o važnosti slušanja naše ciljne publike da bi ona postigla cilj, kao i o tome da svako od nas ima svo omiljeni kanal komunikacije. (moj je definitivno Twitter) i na kraju da bi zakružio celu priču prikazao nam je nekoliko case-ova da bi potvrdio svoju tezu da The oposite may also be true! U Švedkoj je kompanija može proizvoditi/distribuirati struju za vas, ali možete i vi za kompaniju. Kako? Tako što ćete ići u njihov Gym i radeći na svom zdravlju proizvoditi struju (svaka sprava ima mali generator). Proizvedena struja Vam se odbija od sledećeg računa. Genijalno. Hvala mu.

Na kraju da zaključim konferencija je bila jako zanimljiva. Svašta novoga se moglo čuti. Na žalost veliki broj kolega nije iskoristio PRiliku za osnaživanje, zabavu i povezivanje. Voleo bih da čujem razloge što je samo 10% članova DSOJ prisustvovalo konferenciji koja je upravo njima bila namenjena. Hvala drugim kolegama koji nisu članovi DSOJ i koje bi što pre voleli da vidimo u našim redovima. Pošto je istraživanje pokazalo da ih niko nije pozvao koristim ovu priliku da ih javno pozovem da se učlane.