Kako pronaći glas na Internetu – intervju

Ovo je moj prvi intervju zа Taboo magazin. Hvala Ivani Parčetić.

Predsednik Društva za odnose sa javnošću Miloš Đajić za Taboo nedeljnik govori o tome na koji način Internet može postati korisna alatka za pridobijanje potencijalnih birača, šta je potrebno za dobru političku kampanju na Internetu, zašto naši političari nemaju poverenja u nove tehnologije i kako su Obama i Josipović iskoristili Internet za pobedu na izborima.

Po Vašem mišljenju, koliko je korišćenje društvenih mreža i Interneta za političku kampanju razvijeno u Srbiji? Neke stranke imaju svoje naloge na Twitter-u, ali zašto, po Vašem mišljenju, naši političari ipak nemaju poverenja u nove tehnologije?

U političkim kampanjama u Srbiji internet je odavno našao svoje mesto pod suncem kao jedna od promotivnih alatki. Setimo se samo interesantnih primera posebno kreiranih web stranica na kojima smo sami mogli da kreiramo svoju sopstvenu kampanju. Liberalno demokratska Partija i Demokratska stranka su značajno koristile intrenet u prethodnim kapmanjama, a sve stranke odavno imaju web sajtove. Čak su i posebne konferencije za novinare organizovane da bi se predstavili web sajtovi i njihova avangardnost. Ne zaboravimo da je Čedomir Jovanović koristio svoju web stranicu kao osnovno komunikacijsko sredstvo još tokom 2004 i 2005 godine.
Od negde 2009 godine i sa sve većom upotrebom društvenih mreža među građanima i građankama Srbije, političke stranke počinju da ih koriste kao kanale u komikaciji i to pre svega Facebook i Twitter. S obzirom na to su imali prilike da o njihovom korišćenju uče, moram primetiti da  još uvek nemamo adekvatnu primenu tih alata. Na njih se više gleda kao neki moderan trend, a ne kao mogućnost za komunikaciju. LDP najduže ima twitter nalog i dobro ga koristi, Demokratska stranka se nekako bori, kao i G17 plus .. SDPS ima odličnu taktiku upotrebe interneta ali ključna je stvar da se ne oseća promena mišljnja njihovih lidera i vrha stranke o načinima komunikacije. Tu dolazimo do odogovora na vaše drugo pitanje gde imamo veliki problem koji ne znam kako ćemo rešiti, jer zahteva potpunu promenu logike komunikacije naših političara. Mi još uvek nemamo primere naloga sa kojih oni sami pišu. Vi u svetu imate odlične primere kao šti su Karl Bilt ili generalni sekretar NATO-a Rasmussen koji sami vode svoje naloge na društveni mrežama ili pišu blog. Ne zaboravite da su prošlog decembra sve svetske agencije prenele vest o tome da će Srbija predati kandidaturu za EU sa Biltovog bloga.

Šta je sve potrebno za dobru političku kampanju na Internetu?

Upotreba internet je iverzibilan proces. Nikada neće biti manje korisnika već samo, svakim danom, sve više i više. Karakteristike interneta su pre svega velika brzina (real time), transparentnost/otvorenost i jednostavnost u mogućnosti povezivanja onih koji dele iste ideje i/ili interesoavnaja. Tu dolazimo do dve ključne, tačke jer ono što je najvažnije za dobru političku kampanju na internetu u Srbiji, to je promena logike komunikacije i kreiranje strategije, šta je to što mi hoćemo da postignemo. Ta promena podrazumeva obaveznu transparentnost, započinjanje dijaloga i konverzacije, brzinu…. a ne skrivanje iza medija. Ti ključne stvari će biti otvorenost, kreativnost i ljubav prema ljudima. To znači da političke stranke moraju da nauče da koriste internet kao medij, da budu otvorene, autentične, brze, da postupno i stalno grade svoju podršku, da razvijaju odnose, sada više ne samo sa ciljnim grupama već sa pojedincima, da budu zanimljive i korisni deo zajednice. To zahteva i strukturalne promene u press odeljenjima i sutra izbornim štabovima. Sada ljudi imaju mogućnost da nam direktno postave pitanje na koje stranke moraju dati direktan, jedan na jedan, odgovor. To znači da moraju imati način da brzo dođu do informacije u komplikovanim stranačkim strukturama. To će biti prednost manjim partijama jer su fleksibilnije. Kao što bi rekla Gaga Đermanović „na internetu veličina ne znači moć „.

Zašto kažem logika komunikacije, jer do sada su stranke sa biračima komunicirale tako što su samo slale poruke, sada moraju da se nauče da vode konverzaciju, da istrpe negativne komentare, da nađu dobre argumente, a sve to u otvorenom prostoru i realnom vremenu. Nema više marketinških gurua kojiće sedeti 24 sata pa spremiti odgovor.  Skoro sam čuo od Pascal Beucler, na konferenciji Hrvatske udruge za odnose s javnošću da će konverzacija zameniti komunikaciju.

Na koji sve načine bi naši političari i stranke mogli da iskorite snagu Interneta za naredne izbore i na koji način bi im to pomoglo da pridobiju glasove (potencijalne birače)?

Da budemo iskreni ja ne verujem da će upotreba internet puno pomoći da se dobiju sledeći izbori ali će sigurno mnogo odmoći ukoliko se on adekvatno ne bude koristio. Mislim da je internet zajednica u Srbiji dosta razvijena I da to zahteva od političara promenu za koju nisam siguran da li su spremni. Videćemo. Ako žele uspeh oni će morati internet da koriste za komunikaciju-konverzaciju, a ne samo za promociju. Potrebno je da se otvore I dozvole interakciju. Da uvide da dijalog na internetu je opštedriuštveno koristan. Da tu nema lažnjaka I da moraju biti autentični. E ako to sve urade imaju šansu da pridobiju birače. Prisustvo na internetu će biti ključno zbog negativnih kampanja kojih će sigurno biti. U krajnjem slučaju kako reče Miloje Sekulić “Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”
 

Da li će Interent marketing upotpunosti moći da zameni klasične kanale oglašavanja kada su izbori u pitanju, i da li je on toliko moćan da bi bez ijednog drugog medija mogao da pokrene glasače da izađu na izbore?

Nikako. Suština je upravo u širenju mogućnosti za komunikaciju, kao I za oglašavanje, što zahteva dodatno angažovanje u kampanji. Svi tradicionalni načini će i dalje biti aktuelni i radio,  TV,  novine, direktna komunikacija, pisma….. Oglašavanje će se delom preliti I na internet koristeći njegove marketinške mogućnosti. Ključno pitanje za uspeh na sledećim izborima će upravo biti broj birača koje stranke budu motivisale da izađu na izbore. Danas je aktivniji deo populacije na intenertu. Taj aktivniji deo je jako važan u izbornima kampanjama, jer ako on apstinira I ne izađe na glasanje, pitanje je da li pristojne društvena snage koje vode boljitku mogu da pobede.

Šta mislite o online glasanju? Ono je primenjeno na izborima u Estoniji, a koliko je to realno za Srbiju i da li bi po Vašem mišljenju to moglo da zaživi?

Online glasanje bi smanjilo mogućnost izbornih prevara, a državu nateralo da konačno napravi jedinstveni birački spisak, koji mi još uvek, na žalost, nemamo. To je dobra ideja koja znatno štedi resurse stim da je potrebno učiniti veliki napor u obrazovanju ljudi za upotrebu takvog sistema glasanja. Demokratska stranka je najavila upotrebu takvog modela glasanja na njihovoj izbornoj skupštini u decembru. Videćemo rezultate, jer to može biti početna tačka za kreiranje i razvijanje softvera uz pomoć kojeg bi se takvo jedno glasanje u budućnosti sprovelo.

Koliko je kampanja na Internetu omogućila pobedu Obami i hrvatskom predsedniku Josipoviću?

Ono što sigurno znamo iz Obamine kampanje je da posle njegove kampanje ni jedna kampanja neće biti ista. Iz izbornih kampanja mi prelazimo u kontinuirane kampanje gde i nakon izbora nastojimo da zadržimo podršku koju smo prikupili i usmeravamo pažnju javnosti na reformske procese koje smo obećali. Završetkom izbora, ne završava se konverzacija sa biračima i tu je snaga internet velika. Svi koji budu bili uključeni očekivaće od stranaka da konverzaciju istim intenzitetom nastave. Obama je internet integrisao u celokupnu strukturu kampanje, a ne samo komunikaciju. On je internet koristio i za prikupljanje sredstava, za targetiranje ljudi, kreiranje baza IP adresa, geopozicioniranje, mobilizaciju …

Što se tiče Josipovića, na našoj konferenciji “Upotreba interneta,  nov put do birača” koju je u maju organizovao Centar modernih veština,  bio je Marko Rakar glavni strateg Josipovićeve internet kampanje. On je tada objasnio strategiju i prezentovao šta su sve radili i koje trikove koristili. Tada je dao primer o tome da je jedna od slika koju su stavili FB stranicu, a koja je izazvala najviše reakcije internet zajednice, bila ta kada je Josipović, u štabu opuštajući se, igrao stoni fudbal. To pokazuje da ljudi hoće da vide kandidate kao autentične ljude koji imaju svoj život i van kampanje. Intenet je zauzeo značajno mesto u predsedničkoj kampanji u Hrvatskoj, pre svega u negativnoj kampanji koja je vođena prema nekim kandidatima.  Na žalost posle završteka kampanje tadašnji kandidati su nastavili da ga koriste sporadično, što nije dobro za razvoje demokratije.