Novi optimizam

U petak sam bio na predstavljanju dokumenata „Srbija 2020“ u Medija centru. Njegove delove sam naravno čuo iz govora Borisa Tadića na Skupštini Demokratske stranke. Odavno nisam video tako punu salu u MC. Sam dokument su predstavljali autori na čelu sa premijerom. Ogroman broj ekonomista, privrednika, članova udruženja i asocijacija je bio prisutan … jednom rečju relevantna stručna javnost. Odavno sa jednog skupa nisam otišao sa većom pozitivnom energijom, nadom i optimizmom. Ono što me je obradovalo je energija koja je tamo emitovana i činjenica da se posle dugo vremena osetio novi optimizam. Osim neinformisanosti Vese Jevrosimovića svi diskutanti su bili pozitivno nastrojeni prema celokupnom dokumentu, što pokazuje svst o njegovom značaju.

Kontekst

Srbija 2010. godine je u situaciji da ubrzano radi na priključenju EU. Među vodećim političkim i društvenim akterima u poslednjih godinu dana postoji konsenzus oko toga da je priključenje EU jedini strateški pravac Srbije. Ako smo se oko toga složili ajde da vidimo gde se nalazi EU i naš proces priključenja. Po prvi put možemo videti opipljiv napredak, sa jasnim koracima i zadacima koje treba ispuniti. Na žalost on se ne oseća u novčanicima što predstavlja i najveći problem.Mi smo stigli do treće stepenice od dvanest koliko imamo da pređemo (od podnošenja kandidature za članstvo prošle godine do punopravnog članstva). EU je ove jeseni i sama izašla sa strategijom EU 2020. Ako želimo nekome da se priključimo valjda je prirodno da vidimo kako taj stoji, kuda ide i najvažnije gde se mi u odnosu na njega nalazimo.  Mnogi će reći da smo propustili suviše vremena i šansi. OK, ja ću se složiti sa tim ali ću dodati da to ne znači da treba još jednu šansu da propustimo. Da i dalje budemo šampioni u propuštanju prilika i šansi. Ako je najkraće vreme za koje možemo preći ovih ostalih 9 stepenica 6 godina ajde da vidimo šta treba da uradimo na tom putu.  Ključno saznanje je da izgradnja infrastrukture više nije prioritet za Evropu. Kako se ubaciti sa projektima infrastrukture u EU budžet 2014-2020 će biti zadatak svake buduće Vlade, jer nama je nepostojanje infrastrukture jedan od najvećih problema.

Komunikacija

Da se razumemo komunikacije Vlade je više nego loša. I na ovom primeru se videlo koliko je kvalitetna i pravovremena informacija ključna za uspeh nekog posla. Lošom komunikacijom su uneli dodatnu kofuziju. Prvo se kasnilo sa postavljanjem samog dokumenta na web sajt. Od trenutka kada je Boris to najavio do trenutka kačenja prošlo je oko 48 sati i time se izgubio trenutak kada je pažnja bila najveća. „Prvi utisak“ je neponovljiv setićemo se svi.  Naravno nesrećno elektronsko glasanje na Skupštini DS je potpuno potisnulo priču o dokumentu u drugi plan, što je i prirodno jer smo naštimovani  da reagujemo samo na negativne vesti. Svi smo svesni kolika je uloga medija. U ovom procesu nezamenjiva. Naravno i tu je propuštena prilika, od strane predlagača, da se na jednoj konferenciji, koja je mogla da bude dok treaje glasanje, objasni i pojasni šta se dokumentom želelo, čiji je to dokument … Idealista kao što sam obično, začudio sam se nad inertnosti i nespremnosti urednika/novinara da odvoje pola sata i pročitaju tih 20 strana. Prvo u šta su se upleli je to da je to gotov dokument, a na njegovoj naslovnoj strani piše, a i Boris je tokom svog govora više puta napomenuo ,da je to PREDLOG o kom treba da se izjasne svi društveni činioci. Druga stvar je da to nije dokument Demokratske stranke, Demokratska stranka je njega samo podržala, što se očekuje i od drugih stranaka. Treća stvar i najvažnija po meni, proces izrade strategije je tek počeo. Pozivaju se svi akteri na društveno političkoj sceni da ga pogledaju, predlože, sugerišu, kritikuju njegove odredbe.  Prvi put imamo ideju o ozbiljnijem učešću javnosti.  Ja ne znam kako će sve teći ali vidim prostor u kom treba da reagujemo. Mediji kao mediji su išli na iniciranje sukoba što im obezbeđuje kontinuiranu čitanost ali time su pokazali svoju neodgovornost.

Strahovi

Osnovna teza koja se u poslednjih nedelju dana u javnosti postavljala je ko će to da sprovede i da li će ovi koji su sada na vlasti trenutno to da sprovode i u budućnosti (uz divan šlagvort sa loše organizovanim elktronskim glasanjem, stereotipima o SPS … ). Neka od dominatnih pitanja su bila da li je u pitanju neka „šarena laža“ kojom  ovi koji su na vlasti hoće da nas prevare? Da li je u pitanju plagijat? Sve su to dobra i legitimna pitanja jer su rezultat lošeg iskustva koje smo svi imali. Mnoga pitanja su, naravno, postavljali mnogi koji nisu ni pročitali tekst  ali su o njemu imali „izgrađeni“ stav . Tu me je juče i LDP porazio svojim saopštenjem.

Ali da se podsetimo. Mnogi od nas su godinama kukali što nemamo strategiju, što nemamo jasan cilj…. Tu dolazimo do ključnog pitanja. Neće u Srbiju doći neki „marsovci“ da nas uvedu u EU niti će EU nekoga da pošalje. Sve zadatke moramo sami da uradimo. Ajde da probamo da intelektualni potencijal naše zemlje stavimo u službu poboljšanja predloženog dokumenta. Kasnije kada dokument bude usvojen izabraćemo, siguran sam, najbolje među nama da sprovode taj dokument. 

Moram priznati da sam se lično dobro i optimistički osećao i posle pobeda na izborima 2007 i 2008. Na žalost taj dobar osećaj je bio kratkog daha zbog mnogih loših stvari koje su se desile ali su sada vidim bile neophodne. Prvi put posle 2002 i kampanje „Srbija na dobrom putu“  ja osećam ponovo tu dozu novog optimizma, jer imam osećaj da možemo doći do strategije koja će odrediti pravac koji će pokazati da Srbija ima šanse. Izbor je na nama.