do izv(b)ora …. dva su tvita by Denis Kolundžija

Denis Kolundžija, novinar novosadskog Dnevnika je napisao odličan članak koji u originalu možete pogledati na http://www.dnevnik.rs/node/18733 

želim takođe sa vama da podelim u integralnoj verziji svoje odgovore na njegova pitanja.

Dakle, da počnemo: za februar je, cini mi se, planiran eksperiment u kojem ce se nekoliko francuskih novinara zatvoriti u jednu kucu i moci ce da koriste samo soc networking kako bi se informisali.

Ja moram priznati da u poslednjih par meseci vrlo retko gledam vesti. Informisanje preko interneta mi je sasvim dovoljno. Jer ko će još sačekati popodne ili veče da vidi šta je neki urednik izabrao kao najvažnije vesti za taj dan. Do tada sam ja info podelio sa par ljudi i već prokomentarisao, saznao nove stvari……. Mislim da bez obzira na rezultate tog istraživanja društvene mreže su savim dovoljne za informisanje….
 

U svetu je odavno standard da  novinari koriste soc networking kao izvor informisanja. Sta je posredi, da li je klasicnim medijima postalo tesko da ignorisui pojavu i sve vecu moc drustvenih mreza ili su ti izvori informisanja zaista postali kredibilan izvor?

Mnoge stvari koje se tiču društvenih medija su odavno standard. Meni je bilo zanimljiva priča jednog inostranog predavača tokom proleća koji je došao da nam govori da ne mogu novinarske priče da se prave samo prateći tviter. Ja sam se blago nasmejao, jer je očigledno da je sa druge strane novinarstvo otišlo u drugu krajnost i da se dešava samo ono što je na netu. E sad u Srbiji smo još daleko od toga. Mali broj novinara prati vesti na tviteru. Genralno je nisko poznavanje korišćenja i prednosti tvitera. Meni bi recimo bila interesanta rubrika ili prilog na kraju dnevnih vesti koji bi rekao a da vidimo šta je bilo najzančajnije na tviteru danas
 

Nasi mediji su poceli da otvaraju naloge na drustvenim mrezama, pre svega FB i Tw, ali se ponasaju prema njjima kao prema nuznom zlu – opiru im se kao izvoru informacija. Zasto je to tako?

Neki mediji su otvorili naloge i preko RSS feed-a samo generišu vesti bez ideje o potrebi za konverzacijom. Nemaju još uvek ni svi naloge, a kamoli da ih koriste na pravilan i za zajednicu koristinan način. Interesantno je bilo priznanje glavne urednice jedne nacionalne TV kada su je zvali dežurni u njenoj TV i pitali je, kada se desio zemljotres u Kraljevu, šta da rade jer je telefon Seizmološkog zavoda zauzet? Ona im nije tako odgovorila, ali je post festum priznala da je trebalo samo kameru okrenuti u monitor i prenositi šta se dešava na intenetu. To je ono što nam fali, spremnost da se ovlada novim tehnologijama zarad brže i kvalitenije informacije.

Koliko stranke u svetu koriste drustvene mreze, kako je kod nas? Sta donosi takva komunikacija s biracima?

Od kamapanje Baraka Obame 2007/08 sve se promenilo. On je uveo taj revolucionarni novi način konverzacije na intenetu i u potrebe interneta u svim segmentima kampanje. Poučene tim iskustvom stranke u svetu sve više koriste web 2.0 tehnologiju za konverzaciju i dijalog sa biračima. Takav pristup im donosi svakodnevni i stalni kontakt sa simpatizerima. Omogućava im da razreše sve nedouimice koje se pojavljuju toko komunikacije kao i da se prikažu kao stranke sa ljudskim licem što je po meni najvažnije.

Koje su, po tebi, perspektive drustvenih mreza, koji je njihov potencijal?  
 
Tehnologija strašno brzo napreduje. Jako mi je bio smešan you tube klipić koji je predstavo hristovo rodjenje ali u današnjim tehnološkim uslovima koji se pojavio krajem decembra. Mi koji smo non stop online precenjujemo značaj inteneta mada njegov uticaj sve više raste. Nikada neće biti manje korisnika interneta samo sve više. Praćenje situacije sa wikileaks -om je pokazalo da više ni tviter ne može za tako važne stvari da bude resurs, jer vi naprosto niste ni mogli da stignete pročitate svaki tvit koji se pojavljivao. Brzina kojom su se smenjvali je bila neverovatna. To me upućuje da će morati da se napravi neka selekcija i tehnološko mikro targetiranje ili već da se odvoje originalni od RT tvitova….