Moja baka Bule

Kategorija: Lično ; Datum: 26. 01. 2011. ; Autor: Miloš Đajić

Noćas je umrla moja baka Bule. Zvala se inače Bosiljka po biljci koji su njeni jako voleli, ali je m nikada tako nismo zvali. Vodila je poreklo iz nekada čuvene porodice Vukomanović. Spadali su u obrenovićevce jer je kneginja Ljubica bila rođena sestra njenog dede. Uvek je volela da govori o tome da ne smemo brukati pretke. Neki su je zvali Bosa ali mi smo je zvali jednostavno Bule. Ona je jednostavno bila žena zmaj. Vredna , vešta i nadasve hrabra. Imala je težak život. Kao samohrana majka odgajila je moju mamu i tetku. Muža su joj ubili 1944 prilikom oslobađanja Beograda i nikada ni grob nije znala gde mu je. Iz današnje perspective mogu samo naslutiti kako je izgledalo šikaniranje tzv “narodnih neprijatelja”. Sve do pre neku godinu dok ga konačno nisu sudski proglasili mrtvim, nadala se da će se on od nekud vratiti. Verovatno sve porodice imaju neke svoje tajne i misterije. To je bila naša oko koje se plela jedna priča koja, po meni, nije imala dodira sa stvarnošću i koja je postal urbana legenda ali je služila motivišuće onima kojima bilo najteže. Pre svega njoj. O tome se nije puno pričalo među decom sve do pre dvadesetk godina.

Bez obzira što je ona već nedeljama bila loše ovakvi trenuci nas uvek šokiraju. Od sinoć razmišljam o svemu što me je naučila, što smo proživeli zajedno, a proživeli smo puno toga. Tek sada kada sam i sam roditelj shvatam njenu hrabrost. Ona je celo moje detinjstvo imala običaj da nas, petoro svoji h unuka, spakuje I odvede po mesec dana zimi na Žabljak. Žabljak tada I Žabljak danas su nebo I zemlja. Snegovi koji su bili uvek preko metra. Vukovi koji su tada silazili u naše naselje jer je tada naša vikendica bila jedina kuća na brdu. Nije bilo kola nego se sve nosilo peške iz grada koji je 2.5 km udaljen. Kada se neko od nas razboli, a dešavalo se naravno to bude akcija sa komšijskim konjima … I taj Žabljak koji je negde obeležio njen život, jer je kao devojka sa momkom ??? 1938 tu bila prvi put. Fenomenalno se provela I zaljubila u to mesto. Svi su mislili da smo mi Crnogorci koji su odande a mi nikakve veze nikada nismo imali. Ona je tamo odlučila da sagradi brvnaricu koju su svi zvali baka Bosina kuća.

Sve u svemu od nje sam mnogo toga naučio. Pre svega da volim prirodu I planinu, da budem štedljiv, da ne besnim, da pristojno jedem … bila je jedna od onih dama koje su znale da se ponašaju I na dvoru I u kampu. Usadila mi je ljubav prema skijanju. Bila je strašno disciplinovana. Uvek me je nervirala kada je išla po kući i gasila svetlo u sobama gde nema nikoga. Sada često hvatam sebe da i sam to radim. Kada sam mojoj Milici pokazao čime smo mi dobijali batine nije mogla da veruje… postojao je prut koji se zvao “Mirko” I koji je naravno uvodio mir u kuću. Ljudi su je voleli. U žabljački kraj je prva donela jagode i maline, podučavala je ljude, volela je cveće… Ništa joj nije bilo teško sve u svemu iz nje će ostati milioni uspomena, divna vikendica na Žabljaku i nebrojeno anegdota iz detinjstva.

Neka joj je laka zemlja.

Rating: 9.4/10 (9 votes cast)

Rating: +3 (from 5 votes)

Moja baka Bule, 9.4 out of 10 based on 9 ratings

Tagovi:

Deda

26. 01. 2011.

Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705

Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574

Koliko predivnih reci za baku, ali jednostavno ne mogu da lajkujem. Osecam potrebu da u ovom trenutku pokazem malo postovanja i svojim komentarom pokusam da izjavim saucesce tebi i tvojima a ujedno i mali repect prema tvojoj baki. Zasluzuje ga, jer si ti to preneo svima nama kroz ovaj post i slike. Verujem da je za zivota sve ovo bilo mnogo jace!
S postovanjem, Vlada.

Rating: 5.0/5 (2 votes cast)

Rating: 0 (from 0 votes)

zoranaruza

Bake su cudo! Ja jako volim moju pokojnu baku i uspomene koje imam na zajednicko provedeno vreme, na njenu toplinu, neznost i razumevanje. Divno je kada covek ode sa ovog sveta, a (ipak) ostane, u srcima drugih ljudi. Neka pociva u miru.

Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Ratko Božović

Divna priča. Moje saučešće, Miloše.

Coka

Dirljiv post…
Dosta tih osobina prepoznajem kod svoje bake, to je valjda ta ,,stara garda\.

Lepo je što je poživela da je Milica i Tamara upoznaju.

Moje saučešće.

Sandra Zmua

28. 01. 2011.

🙁 jako me je ganuo tekst, baš lepe reči za baku…
u vemenima kada ne mislimo ni na sebe, kamo li na bližnje, ovo je tako lepa promena, iako sa tužnim povodom…