Zoran Đinđić – najveći car
Danas je deset godina kako je Zoran Đinđić (najveći car) postao premijer. Danima se već spremam da napišem post o „Besedama u Zoranovu čast“ ali nikako da nađem dobar okvir da bi dočarao atmosferu svih ovih 5 godina koliko u tome učestvujem. Čitam danas po N-ti put njegov ekspoze. Rečenice tipa„….mi nemamo čarobni štapić. Ono što imamo to je naše znanje i naša energija“ ili „nećemo lagati. Nećemo krasti“ mi odzvanjaju u ušima. Sećam se nekako kroz maglu tog dana. Mnogo jači utisak je na mene ostavio način na koji je ta Vlada napravljena. Svi smo znali da svi predsednici stranaka tadašnjeg DOS-a, koji već nisu bili na nekom od visokih položaja ,morali su da budu u toj Vladi da bi ona mogla da funkcioniše. Mnoge od nas je iznenadio sa Ministrima od kojih mnoge nismo poznavali.
Zoranov kabinet u Krunskoj je uvek bio u potkrovlju. Ja tada nisam bio član stranke ali sam svakodnevno dolazio u stranku radeći sa Ivankom na projektima obuke. Tek sam tri meseca koordinirao neke projekte Centra modernih veština. Tako dolazeći gledao sam svaki dan kako je Zoran držao sastanke sa potencijalnim kandidatima za Ministre. Svi su sedeli u hodničiću ispred kabineta i čekali da ih gospodja Stankov pozove. Osećala se dobra energija u vazduhu i velika užurbanost. Ja se ne sećam da je ikada u kraćem roku napravljena jedna Vlada u Srbiji. To je trajalo SAMO mesec dana uz sve novogodišnje praznike. Zoranu se žurilo, jer je bio svestan svih zadataka koji su stajali pred njim.
Prvi put sam ga lično upoznao jednog decembra ili januara krajem devedesetih kod Borisa. Ne mogu da se setim da li je to bila 98 ili 99. Bila je tu Ružica, Zoran, Boris ,Tanja, frau Volić, Ivanka, Ana i ja. Ja sam stigao sa koncerta koji smo to veče imali u Zrenjaninu. Ne mogu da se setim šta je bio povod za okupljanje. Taj čovek me je to veče fascinirao govoreći o strategiji obaranja Miloševića, njegovim aferama, načinu šverca cigareta, finansiranju… pričao je čitavo veče, a ja sam upijao.
Nikada sa njim nisam direktno radio ali nekako od ubistva sam stalno vezan za obeležavanje godišnjica ubistva. Njegovo ubistvo je jedan od retkih događaja koji su me dovodili do toga da iz čista mira mogu da zaplačem. I svaki put se naježim kada se te scene ponavljaju i nikako mi neće biti jasno kako smo kao država to dozvolili.
Najteže je bilo organizovati prvu godišnjicu od ubistva. Stranka tek izašla iz Skupštine i promene rukovodstva, niko nije pripremljen, ne znamo ništa, veliko nepoverenje između starih i novih ljudi. I danas se sećam kako je Biljana (Stankov) neke ljude brisala sa spiska zvanica. Trebalo je osmisliti program, naći govornike, materijal…. ispalo je dobro i bilo je prepuno ljudi.. mislim da je bar 5-6000 ljudi stajalo u Sava Centru.
I da završim sa prošlonedeljnim Živkovićevim citatom iz Utiska nedelje: „sada je 100 puta bolje nego pod Miloševićem, a 50 puta gore kako je moglo da bude da je Zoran ostao živ“. Ostaje nam da guramo kamen koji nam je ostavio i da čvrsto verujemo da ova zemlja ima lepšu budućnost!
Zoran Đinđić - najveći car,
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Slazem se ne politicki vec gradjanski 🙂 Samo, mozemo mi da guramo kamen, ali sta ako ne vidimo kuda ide taj kamen i nema njega da nam kaze “Hej, malo levo, malo desno, ili sad je uzbrdo mora jace” ?! Posebno mi je interesantan podatak, i zanimljiv da mu je kabinet bio na potkrovlju, vrlo takticki zar ne?
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Nemojmo da se bavimo , prosloscu bavimo se budućnošću
10 godina , od osnivanja najbolje vlade , u Srpskoj istoriji ikada.
Na nama mladima je buducnost , izazovi , koje donosi ovo vreme, kako se izboriti sa svoje ciljeve ,mislim da su danasnji mladi ljudi , ubedjen sam vecina , u Srbiji , obrazovani , vredni , i vaspitani . Jer nase saznavanje o svetu u kome zivimo , prvo dobijamo i sticemo u porodici , jer porodica je ta , koja je stub svake, odlike , jednog drustva i simbol morala , i, toga kako , mi shvatamo ovaj svet. Na zalost prolazeci kroz , krizu 90 – tih , taj temelj svakog organizovanog , lepo uredjenog i civilizovanog drustva, je malo negde skrenuo u nepotrebnom pravcu , omladina je morala , odrasta u vremenu koje je donelo samo , siromastvo , bedu, i ogromni jaz , izmedju onih bogatih , koji su uspeli da uzmu tom haosu , i ono sto , nije njihovo , a briga o mladima , je bacena u drugi plan , sve je bilo bitnije nego , mi MLADI LJUDI, mi koji smo nosioci buducnosti , jer ko ce u fabrikama raditi , nego mladi , perspektivni ljudi, koji su zeljni znanja , koji zele da uce , koji hoce da se njihov rad , vrednuje onoliko koliko rade , nista manje , i nista vise. Ja licno mislim , da ako si mlad , imas , ideje , posao , ili studiras, onda mozes mnogo toga da postignes prvo, za sebe, pa onda za tvoju porodicu i za tvoju drzavu. 90- te , su donele samo gomile otpada ne znam , bilo koje vrste , sa raznih strana, koje se gomilalo u Srbiji ,a mi smo tog 5 oktobra , na celu sa pokoijnim premijerom dr. Zoranom DZindzicem, Stop , ovo nije drzava koja je ustanova za izgubljene sanse , i stvari I prokockane prilike , i utociste onima koji su mislili da je ovde mesto gde ce svoje gluposti i nelegalnu imovinu moci drzati kao ratni ili bilo koji drugi plen. Moje vidjenje je da Srbija , danas , nema nikakvu krizu buducnosti , vec jednu veliku i lepu sansu ,da konacno zivimo u toleranciji i miru , uvodeci evropske standrade u sve aspekte , naseg drustva. Kao sto svaka zemlja , gleda sto najbolje da iskoristi , iz neke situacije ,i uvek gleda unapred , ne unazad , jer se ne moze popraviti , ono sto je vec uradjeno, tako i Srbija , mora realno i optimististicki ,da vaga , ono sto ima tj. sva dobra koja se moraju koristiti za , poboljsavanje uslova zivota naseg drustva, sve resurse maksimalno koristiti. Mislim da je glavni zadatak , nasih institucija , da raznim merama , i prevencijama , , omoguce onom sloju drustva koji je , najslabiji , sto manje , oseti bilo kakve negativne efekte krize iz 2008.To se moze postici jednom realnom ekonomijom socijalnom , na makro nivou , i mikro , kroz podrsku , maloj privredi , i onom delu naseg drustva , a to su penzioneri , njima se mozda malo vise pozabaviti ,i onda su to dve, stvari koje su jako povezane , sa jedne strane mladi koji bi do posla , i sa druge penzioneri koji su vec , to prosli , taj deo moramo jos ojacati , raznim merama , i prevencijama. Mi smo 10 godina iskusniji zreliji pametniji i bolji, i to nije , cena kojom nekom ispostavljamo racune, vec , realnost naseg zivota , u ovoj drzavi.Jer sve je pocelo pre 20 god. Kada , su pokojni premijer dr. Zoran Dzindzic , I pr. Dr. Dragoljub Micunovic shvatili, na vreme sta je ovoj zemlji potrebno ,a to su reforme , promene , iz goreg u bolje, onda kada je bilo najpotrebnije , I najopasnije , tada su poceli rat protiv rezima , koji , je vodio u propast , katastrofe , plivali uz opasne struje koje su vukle nazad , predju sve prepreke I I uspeli da donesu , tu kofu vode zednoj I iznemogloj Srbiji , punu reformi I promena , pre 10 god. Bas tada smo shvatili da mozemo I uspeli da od neprijatelja stvorimo prijatelje , partnere , da od kraja napravimo pocetak ,onakav , kakav nam je trebao . Tada smo poceli prvi I jedini istorijski I istinski preporod Srbije , od njene najranije istorije , I uspeli da postavimo temelje jednog normalnog , civilizovanog drustva , da narodu pokazemo da mozemo uspeti kao tim samo zajedno ,da samo radeci , trudom , upornoscu , jakom voljom , vizijom , jednom jasnom ideologijom , mozemo , postici mnogo vise nego I sto ocekujemo I mislimo. I cak tada je bilo kocnicara I skretnicara , kojima se nije svidelo kako lepo napredujemo , a to su bile obicne krtice kojima se nije svidelo kako je napolju dobro , lepse , bolje suncanije , vedrije.To je taj , mentalitet , da ako je neko bolji lakse je mu zavideti , smetati , nego se skloniti , ili mozda se setiti pa I pripomoci .Mnogi su se krili pod plastom , drugih boljih , I nista ih niko nije pitao , ne zato sto nije imao I sta , vec samo zato sto nisu imali sta da odgovore. Jer mi kao narod ,nikada , nismo imali ovo sto imamo danas , i to ni po koju cenu necemo , prokockati ,jer je konacno , doslo vreme, da se cene , pamet , energija , obrazovanje , i jedan pozitivan duh promena ,koje su nam doneli pokojni premijer , i pr. dr. Dragoljub Micunovic.Cak ni kad smo na veliku zalost izgubili jednog od najboljih politicara koga je ova zemlja imala 2003 , nismo I ne smemo stati , jer on on to ne bi zeleo , nego samo da nastavimo , onako kako nam je on pokazao , , on nam je dao krila , na nama je samo da uzletimo I odrzavamo visinu , nista vise I nista manje.Tako mu se najbolje oduzujemo , za sve sto je uradio za nas kao drustvo I drzavu, I odavati mu pocast kroz razne aktivnosti . I naravno uz Borisa Tadica I demokrastsku stranku koji su na vreme shvatili sta imamo i sta mozemo iskoristiti kroz jedan dobar plan sa dobrim timom , u kojem smo svi mi celo drustvo , jer tako najbolje mozemo sami sebi pomoci. A ne cekati i cekati , kao sto je bilo ranije, i nista ne docekati i izgubiti ono sto smo imali, to sada vracamo , nama kao drustvu, kroz , rad , u svim oblastima zivota . I dolazimo do mnogo boljih sansi u uslova u kojima mozemo , iskoristiti sve resurse , koje posedujemo , a imamo ih dosta, samo je potrebno , da radimo na tome, poboljsavanju nasih pozicija u svetu , I podizanju nasih standarda, I podizanju svesti , I morala , u nasoj zemlji , jer samo tako , radimo bolje brze , efikasnije.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Slusanje je samo jedna strana , medalje lepo je slusati pametne ljude , kako mudro zbore , mi smo imali tu srecu da slusamo najboljeg politicara na svetu, a druga strana medalje je jos vaznija , bitnija , da sve to i iskoristimo i uvedemo , implementiramo, jer mi kao drustvo to zaslujujemo , i dobili smo tu sansu , pre 10 god., i necemo je propustiti , kao sto neki misle , kojima , bi odgovaralo da nista ne rade da se nista ne menja na bolje jer to je za njih kao svemir , nesto tudjinsko , daleko ili kao neki koji su godinama , u senci bili samo mali patuljci . Krili se pod plastom nekog drugog , a svoje ideje nikada , nisu iznosili , samo zato , jer ih niko nije nista pitao , ne zato ,sto nije imao ko da ih pita i sta , vec samo zato sto nisu imali sta da odgovore.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Pokojni premijer Zoran Đinđić je 2003. godine u radnoj knjižici imao samo dvije godine i šest mjeseci radnog staža!Za vreme boravka u Njemačkoj upoznao se sa Joškom Fišerom s kojim je u to vrijeme, tokom druge polovine 70-tih, delio radikalne levičarske stavove. Fischer se zbog toga početkom 2000-ih suočio s optužbama da je bio u vezi sa “terorističkim” skupinama iz tog razdoblja kao što je RAF. Međutim, i Đinđić i Fišer su kasnije radikalno napustili levičarsku poziciju, i postali nešto sasvim suprotno, pobornici, činovnici i egzekutori kapitalizma, i njegovog militarizma i imperijalizma.Njemački dnevni list Junge Welt objavio je 2002. godine da je čovjek koji je korumpirao bivšeg vojnog ministra Rudolfa Šarpinga (kancelar Schroeder ga zbog skandala izbacio iz vlade!) takođe “sponzorirao” i premijera Srbije Zorana Đinđića. Bogatstvo Ružice Đinđić je još uvijek tajna za srpsku javnost, a naročito količina novca u kešu, kojom raspolaže ova bogata udovica.Dušan Petrović, omogućio je Ružici da postane suvlasnik Viktorija grupe, koja ima monopole na poljoprivredne proizvode i na sve dotacije Vlade po tom osnovu. Treba se podsjetiti da je Đinđićeva vila na Senjaku izgrađena za samo dva mjeseca, Troškove podizanja platila je Vlada Srbije. Đinđić je i sam priznao da posjeduje dionice u tvrtki Koka-kola, a iz tog razdoblja, vlasnik je i jednog preduzeća u mađarskom gradu Kečkemetu.U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvijek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao uvesti svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svjetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. U svojoj biografiji Miloševića, Adam LeBor otkriva kako su Sjedinjene Države dale 70 miliona dolara u koferima srpsкој opoziciji u njenom naporu da zbaci jugoslovenskog lidera 2000. godine. Po naređenju Madeleine Albright, u četiri susedne zemlje ce započeti temeljno isplaniranu i sinhronizovanu aktivnost “stezanja obaveštajnog i propagandnog prstena oko Srbije”, sa ciljem “podrivanja legalno izabrane vlade u Jugoslaviji,” kaze UPI izvestaj. U svojoj knjizi “Kad ovacije utihnu”,američki ambasador William Montgomery { knjiga započinje osnivanjem njegove kancelarije u Budimpešti u ljeto 2000.}kaže:“Ja i Zoran Đinđić smo se sastajali, u njegovom kancelariji ili uveče na čaši vina u njegovoj kući, i u većini slučajeva bili smo nasamo. Ipak, od mene, ali i od mnogih drugih skrivao je svoje kontakte s Miloradom Ulemekom Legijom. Do danas mi nije poznato kakve su konkretne koristi imali Legija i njegovi ljudi od Đinđića, no nesporno je da mu je Legija u više navrata pomagao“,kazao je Montgomery. Knjiga detaljno opisuje načine na koje su pomagali petu kolonu u Srbiji. Politika Zorana Đinđića je bila pretakanje iz šupljeg u prazno,čije su ekonomske reforme donele bedu.“Kome je u politici do poštenja, neka ide u crkvu”,govorio je Zoran Djindjić.Još pamtim njegovu kampanju ‘Srbija na dobrom putu’ gdje je ismijavao građane Bora i Majdanpeka, i rekao da uzmu lepo i poseku šume oko grada i da krenu da sade kikiriki!?,ko se sjeća ispraćen je jajima odande.Prvi prioritet mu je bio da počne program „ekonomske reforme“- u stvari sprovođenja „novog ekonomskog svetskog poretka“ rasprodajom „budzašto“ državnih resursa Jugoslavije zapadnim korporacijama. Tada je još uvek, preko 70,000 Jugoslovenskih preduzeća bilo u društvenom vlasništvu, i većina je bila pod upravom radnika i rukovodećih komiteta, sa svega 5% privatnog kapitala. Po zakonu niko nije mogao da proda više od 40% imovine preduzeća, 60% je ostajalo uvek pod kontrolom radnika. Đinđić je krenuo ubrzanom akcijom da izmeni te zakone, tako da je velika rasprodaja državnih resursa uskoro mogla da počne. Nakon dve godine, u toku kojih su hiljade društvenih preduzeća rasprodate u bescenje, uglavnom korporacijama iz Zapadnih zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije 1999, (u formi izveštaja Svetske Banke) počeli su da stižu hvalospevi Đinđiću. Ali ovde nisu bili u pitanju samo nacionalni resursi za koje je Đinđić dobio naređenja da ih rasproda. Došlo je vreme da se i Milošević lično ukloni, i to za nagradu od 100 miliona dolara; bez obzira što je uklanjanje Miloševića predstavljalo legalno kidnapovanje i direktno kršenje važećih jugoslovenskih zakona,čime je postao saučesnik u njegovom ubistvu.Vođa, nazovimo policijske akcije 30. na 31. mart 2001. godine, zamenik načelnika RDB Zoran Mijatović, opisujući izručenje Hagu Slobodana Miloševića, u knjizi „Opelo za državnu tajnu“ kaže: „Nakon odlaska helikoptera, u prostorijama instituta nervozni gosti i deo učesnika osvežili su se što bezalkoholnim što alkoholnim pićem. Kasnije odlazimo u restoran „Deltino“ koji drži vlasnik kompanije „Delta“ Mišković, gde ministar daje večeru. Na večeri smo bili ministar Mihajlović, ja, Ivan Djorđević, domaćin Mišković{ DANAS U ZATVORU!!!},gospodin iz CIA Dejvid Blek, britanski obaveštajac Monkton, tek pristigo iz Podgorice, Čeda Jovanović, šef kabineta Gorana Petrović, Bora Galić….Koliko se meni čini,za stolom nije bilo pripadnika ‘zemunskog i surčinskog klana’.Nebojše Čovića je u više navrata rekao da su Slobu hapsili „zemunci i surčinci“. DOS je posle 5 oktobra nasledio strani dug od 5,5 milijardi dolara. Danas je on dostigao 40 milijardi evra!! Uprkos zapadnim hvalospjevima, za veliku većinu Srba, Đinđić će ostati zapamćen kao kvisling koji se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje, svega nekoliko godina ranije. Danas je u Srbiji zabranjeno u javnom nastupu podsjetiti na izjavu pokojnog premijera iz 1999. godine, kada je sa sigurne udaljenosti pozivao NATO da nastavi bombardovanje Srbije, “jer Milošević samo što nije pao.”Kako demokrata može biti neko ko se, po slovu i duhu svojih izjava, zalaže za bombardiranje vlastite zemlje i naroda (demosa)?!…Čuvari imena, lika i dela Zorana Đinđića, ovi što po medijima svakoga marta raznose priču kako je pokojnik imao viziju su najopasniji- politički banditi koji svoj nemoral, lopovluk, besčašće kriju iza maske sa likom Zorana Đinđića. Niko ne zna šta bi danas bilo da je nekada bilo.Time se bave zabrađene babe u polumračnim sobama, sa tinjajućim svećama. Pa vidovita Zorka stalno ima vizije…Hoćemo li i njoj da dižemo spomenik? Koji su to pozitivni rezultati politike Zorana Đinđića? Ima li istine u pričama, koje niko ne demantuje, a pola Beograda ispire usta sa njima, da je iza pokojnog Đinđića ostalo enormno lično bogatstvo, da je zapisnik sa ostavinske rasprave nakon njegove smrti papir do koga se ne može doći? Ni po koju cenu. Zašto? O njegovoj ulozi u srpskom politici, trebalo bi suditi istorija s određene vremenske distance, a ne da se svaki 12. mart u Srbiji pretvori u nekadašnji 4. mај. Pravo je čudo da Demokratska stranka prethodnih godina nije uvela i sirene u vrijeme Đinđićeve smrti. Nekada su imali Tita, a sada nesrećnog Zorana Đinđića.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
@Stefane odavno nisam video tekst sa više stereotipa i laži o pokojnom premijeru. Začuđuje me zaspeljenost i mržnja i posle 10 godina od kada je ubijen. Ne bih sad tačku po tačku da opovrgavam to što ste rekli ali ovo oko citata za bombardovanje moram jer je baš Milan pre neki dan pisao o tome. Imate prevod čitavog intervjua pa nađite tu rečenicu