Besede u Zoranovu čast

Puno se ovih dana pisalo o Zoranu Đinđiću – najveći car. Povod je naravno bila desetogodišnjica izbora njegove Vlade i njega ya prvog demokratskog premijera. Mene je posebno dirnuo post od drage nam Verkić jer se i sam osećam delom te generacije. Paralelno sa obeležavanjem ove godišnjice počela su kvalifikaciona takmičenja šestog takimičenja u besedništvu „Besede u Zoranovu čast“ . Ovo takmičenje se tradicionalno organizuje u sklopu obeležavanja godišnjice njegovog ubistva. Ja sam od 2007 uključen u organizaciju samog takmičenja. Zbog svojih godina, na žalost, nikada nisam mogao da učetvujem 🙁 .

mali istorijat

Sve ovo je počelo, sada već davne, 2006 godine. Da se podsetimo do tada je Demokratska stranka centralno obeležavala  godišnjicu ubistva. Ne mogu tačno da se setim ali mislim da se na treću godišnjicu od toga odustalo i da je ostavljeno lokalnim odborima da sami osmisle prigodan način na koji će obeležiti, za sve nas, ovaj tragičan datum. U Kikindi su tada na incijativu omladinca Milana Novakovića, izuzetno kreativnog mladića, organizovali takmičenje u Besedništvu. Prvi pobednik je bio Milan jer je stvarno imao najbolju besedu. I danas je se sećam, zvala se Justicia .  Njegov nastup je bio osoben i kreativan, jer je on na bini imao pomoćnicu u kostimu Justicije, boginje pravde. Sledećih godina su se ređala takmičenja koja su bila paralelna sa održavanjem izbora 2007 i 2008, što je dodatno opterećivalo samo takmičenje jer je u javnosti doživljavano kao nešto što je deo predizborne kampanje. Radovalo me je što su se i tada pojavljivali mladi ljudi koji nisu bili samo iz Demokrske stranke, koji su pobeđivali i ostavljali odličan utisak. Dosadašnji pobednici su, pored Milana bili: Aleksej Stepanov, Sava Stambolović, Branislav Stojanović i Toma Vukić. Za temu takmičenja je uvek uziman neki od Zoranovih citata: „Ako Srbija stane?“, „Ako danas ne uspemo jedini razlog smo mi sami!“ , „Moja vizija Srbije…“, „Kada ste u veoma teškoj situaciji onda samo jaka ideja može da vas drži u životu.“, „Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude samo ako se još potrudi.“

Ovogodišnje takmičenje

Ove godine tema takmičenja je „Pre nego što baciš kamen na drugoga reci šta si u radio“. Za razliku od prethodnih godina ove godine su svi zainteresovani mogi da izaberu temu takmičenja glasanjem na internetu. Moj favorit je bio citat iz ekspozea „Mi nemamo čarobni štapić. Ali ono što imamo to je naše znanje i naša enregija“.  Na žalost nije pobedio… Ove godine sam po prvi put i sam bio član žirija i to u Kikindi gradu odakle je sve počelo. Žiri je  uvek sastavljen od troje predstavnika iz grada u kom se odžavaju besede i dvoje koji dolaze sa strane. Tu su obično glumci, profesori književnosti, filozofije, ISTORIJE … ljudi vezani za kulturu i naravno lokalni, pokrajinski ili republički političari. Bez obzira na dobre i jasno utvrđenekriterijume, moram priznati da to nije ni malo lak posao.

Beseda

Da malo pojasnimo šta je to beseda i kako je moguće organizovati takmičenje u besedništvu? Većina teoretičara koji su izučavali retoriku i besedništvo složili su se  da besedništvo predstavlja veštinu dobrog govora. Potrebno je puno rada da bi se na pravi način ovladalo govorničkom veštinom, bez obzira na eventualnu nadrenost. Kada govorim na ovu temu često sam, pripremajući učesnike, napominjao da retorika predstavlja teoriju, jasan skup pravila o lepom govorenju, a besedništvo govorničku praksu u kojoj se ta pravila primenjuju.

Svaka besede se sastoji iz dve osnovne komponente: logičke i estetske tj. sadržine i forme. Kada o tome govorimo uvek se setim moje prijateljice Nataše koja je često znala da postavi pitanje: “Šta je važnije sadržaj ili forma?“ Sačekala bi odgovor, a onda šeretski postavila kontra pitanje „Da li ste se ikada okrenuči za načitanom/im devojkom/momkom?“. Više nije bilo potrebno objašnjavati veliki značaj forme. Kao i kod pisanja svakog drugog teksta, i u besedi bi trebalo da imamo uvod, razradu i zaključak. Uvek moramo misliti na “prvi utisak”, grabljivac pažnje, tako da je po meni uvod besede je najbitniji.  Publika će se u nekoliko prvih nekoliko rečenica odlučiti da li će vam do kraja posvetiti pažnju ili ne i još važnije da li će vam verovati? Vežbajte besedništvo i bićete u svemu bolji.

“Besede” i ja

Već sam pisao o mom odnosu prema Zoranu.  Ja sam naprosto obožavao tu njegovu energiju. I dan danas uvek citiram njegov fazon kako je birao/ocenjivao saradnike. Bar je tako više puta govorio. Gledao je da li mogu da ga prate korak kada se on penje uz stepenice, a uvek je išao energično i preskako stepenike… Takmičenje je za mene godinama bilo vreme za razmišljanje preispitivanje okretanje u nazad i određivanje ciljeva za dalje. Prelepo je slušati te mlade ljude koji su imali 10, 11, 12 ….  godina kada je on ubijen.  Slušao sam ko zna koliko stotina beseda i nebrojeno puta su me rasplakali. Sećam se Lane i njenog „Sarajevo ljubavi moja“. Obećao sam je da ću je voditi u SA ali nikada nije mogla da ide kada sam ja išao… sećam se dečka iz N. Pazara sa lisicama, podignutih pesnica, pištaljki, majica OTPOR-a, metafora … Bilo je stvarno neponovljivih beseda. Njihov odnos, energija i želja daju nadu da nam je Zoran dao viziju i pravac, a da je na nama da do te luke stignemo i viziju ostvarimo.  Uživao sam, kao neki mali zloća, kada bi se u finalu našle besede koje su  kritikovale stranku i upozoravale da se vratimo na njegov put, verujući da je konstruktivna kritika važna.

Voleo bih …

…da ove godine po prvi put pobedi neka devojka. Uvek su to bili mladići. Svaki put mi je bilo žao što su takmičarke bile odlične do finala, a u finalu su ostajale u senci kolega.  Voleo bih , kao i mnogo puta do sada, da pobede ljudi koji nisu iz stranke jer time pokazujemo da ideja i sećanje žive u građanima Srbije. Voleo bih da izdamo knjigu sa sačuvanim besedama jer su svi ti mladi ljudi to zaslužili.