Većina političkih stranka ne voli žene

Centar modernih veština je u decembru izdao publikaciju „Komentar zakona o ravnopravnosti polova“. Prezentujući knjigu u Novom Sadu i Kikindi i slušajući autore Marijanu Pajvančić, Nevenu Petrušić i Seada Jašarevića,  bliže smo se upoznali sa rešenjima koja je Zakon predvideo. Tada mi je na pamet pala ideja da bi mogli da proverimo kako se poštuje Zakon od strane onih koji su ga i doneli, parlamentarnih političkih stranaka. Zakon ne predviđa nikakve sankcije pa mi je stoga ovo dobra prilika da se vidi nivo svesti rukovodstva političkih stranaka.

Šta kaže Zakon?

Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja tražili smo i dobili materijale od Odbora za ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije. Radi se planovima kojima su parlamentarne stranke ispunile svoju zakonsku obavezu iz člana 35. Zakona koji predviđa jednake mogućnosti političkog i drugog delovanja. Ova obaveza se odnosi na usvajanje plana delovanja koji utvrđuje posebne mere za podsticanje i unapređenje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima političkih stranaka, sindikata i strukovnih udruženja. Rok, koji Zakon propisuje je 1. decembar 2010. Uprava za rodnu ravnopravnost je trebalo da napravi formu uputstva za izradu tog izveštaja, što takođe nije urađeno. Na sednici 8 . marta Odbor je zasedao i ocenio stanje ravnopravnosti polova u prošloj godini.

Koliko je stranaka ispunilo ovaj uslov?

Sigurno se pitate koliko je stranaka dostavilo planove i time ispunilo uslove demonstirajući poštovanje Zakona? Na web sajtu Narodne Skupštine kažu da ima dvadeset jedna parlamentarna stranka. Od njih 21 na žalost, samo 6 stranaka je dostavilo planove? Stranke koje su dostavile su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Narodna partija, G17 plus, Demokratska stranka Srbije, Pokret veterana i Demokratska stranka. Da li ovo znači da druge stranke ne interesuje poštovanje Zakona kao ni unapređenje položaja žena i istinska rodna ravnopravnost. Po mom sudu odgovor je DA. Malo istraživanje po sajtovima drugih registrovanih političkih stranaka pokazuje da ni jedna nije objavila plan. Naprosto svi se bave velikim temama, a to da obezbede unutarstranačke mehanizme (pravila) po kojima će žene biti ravnopravne sa muškarcima izgleda ih uopšte ne zanima.

Sadržaj planova

Kao što rekoh planovi se usvajaju za period od četiri godine, što znači 1. decembar 2010 – 1. decembar 2014. godine. U planu za obezbeđivanje ravnopravnosti polova bi trebalo da se preciziraju mere koje se u stranci preduzimaju za podsticanje i unapređenje:

• ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima stranke;
• predlaganja kandidata za izbore poslanika i odbornika.

Kao sto se vidi, ovi planovi obuhvataju dve grupe posebnih mera u dve različite oblasti. Jednu grupu čine posebne mere koje se odnose se na obezbeđivanje ravnopravnosti polova u okviru same političke stranke, posebno u njenim organima. Druga grupa posebnih mera uključuje one mere kojima politička stranka utiče na obezbeđivanje ravnomerne zastupljenosti polova prilikom kandidovanja i na promovisanje i podsticanje nominovanja žena kao de facto manje zastupljenog pola.

Kada kažemo plan i planiranje obično kažemo da je plan skup aktivnosti koje će nas dovesti do zacrtanog cilja. Ni jedna stranka osim delimično LSV nije istakla brojčani cilj. Iz njih se ne vidi slika koju stranke žele da postignu do 2014. godine.

Da li su žene ravnopravne?

I sada vraćamo se na ključno pitanje da li su žene u našem društvu ravnopravne i kakve su im šanse da se politički angažuju. Ovo je jako važna stvar, jer će se sve stranke u predstojećoj izbornoj kampanji obraćati ženama. Podaci koje iznosim govore upravo suprotno, da stranke koje nisu dostavile plan de facto ne interesuju ni njihove stranačke koleginice, a samim tim ni sve žene Srbije. Uvredljivo, zar ne?

I šta dalje, ili da nateramo pritiskom da se stranke urazume i da počnu da poštuju sve žene Srbije ili da menjamo Zakon. Zato žene pamet u glavu kada sledeći put budete birale i kada razni lideri i liderčići budu hteli da vas zavedu demagoškom pričom o ravnopravnosti za koju ih posle izbora baš briga.