Muzika moje mladosti

Kao što sam već pisao u delu o meni tj. blogu naveo sam da sam po profesiji violončelista. I dalje sam zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.  Time držim kontak sa jednim delom svog života. Tada sam sanjao neke druge snove i vredno radio da bi se oni ispunili ali na žalost kontekst se nije desio. Violončelo je divan instrument i moja velika ljubav. Nekada mi je baš žao što me je život povukao u nekim drugim smerovima tako da skoro nikada više nemam vremena da sviram. Čak ni za svoju dušu.

Danas je moj drugar Oliver Benić postavio mali klip sa našeg zajedničkog nastupa gde smo negde u proleće 2000. – te premijerno izvodili njegovo delo. Poema je nastala za vreme bombardovanja 1999. a izveli smo je u sklopu koncerta koje je organizovala profesorka Milanka Mišović sa Fakulteta muzičke umetnosti. Pokušaću da pronađem u fonoteci Radio Beograda i druge snimke koje sam za njih snimio.

Ako stignete poslušajte. Poema za flautu, violončelo i klavir. Hvala ti Olivere. Ulepšao si mi dan.