Blogger tour 3. dan
Treći dan boravka u Berlinu smo započeli ponovo u visokoj školi za novinarstvo “Quadriga”. Divna škola i divni uslovi. Prva tema po rasporedu je bila E democracy. Nije došao predavač koji je trebalo, već njegov partner. Na njegovom licu videlo se da je jutro i da se nije još razbudio. Delovao je nekako veselo i svidelo mi se to što je iskreno priznao: “Prezentacija je na nemačkom, ne obraćajte pažnju!” On je jedan od blogera koji piše za Netzpolitik pored Nachdenksethen, drugog važnog političkog bloga u Nemačkoj. Šalio se na svoj račun predstavljajući novi dizajn bloga: “Mnogo je važniji sadržaj nego dizajn!”. Za Netzpolitik.org su okupili tim od 40-toro blogera od koji za sada samo 27-oro piše. Dvoje su zaposleni kao full time blogeri zarađujući za život na taj način. O ljudima koji pišu kratko je rekao; “Pišemo, reagujemo i protestvujemo.”
Sve vreme je pio neki sokić, koji je doneo sa sobom, naginjući iz litarske flaše. Predstavio nam je koncept novo misleće komunikacije (new thinking communication). Oni organizuju konferencije blogera i pohvalio se kako Global voice šalje blogere na našu konferenciju. Osnovna ideja im je borba protiv zabrana i ograničenja na internetu i zaštita podataka. Nije bilo predavača koji nam nije govorio o dečijoj pornografiji jer je to izgleda ključni argument Vlade zašto treba blokirati neke sajtove. Vidim da je to i kod nas od juče (21.juna) u fokusu. Po slikama njihovi protesti “Alt + F4”,“Yes we scan”… su bili više nego uspešni. Po akciji “pingvini”, kada su u kostimima pingvina došli na Microsoft gala događaj, vidi se da su baš vesela družina. Napravili su sajt Digital society (digital gesellschaft) koji sadrži preporuke iz ove oblasti za nemačku vladu. Možda bi i naša Internet zajednica mogla na taj način da da predloge Vladi. U vezi zaštite podataka rekao nam je da globalno privatne kompanije prikupljaju naše podatke (npr.FB, google…). Po njemu, jedan od načina kako bi stvari mogle da se urede je i decentralizacija društvenih mreža. Ideja je da naši podaci i naš sadržaj ne stoje na njihovim, već na ličnim serverima koje bi iznajmljivali. Što se tiče birokratije oni smatraju da sva državna dokumenta moraju biti na netu. Misli takođe da lobisti imaju (pre)veliki uticaj na nemačku politiku. To potkrepljuju pričom da kada se povela debata o uvođenju Interent filtera oni su sproveli analizu. Ta analiza je pokazala da to jedino želi copy right industrija koja želi zaštiti svoj biznis. Simpatična mi je bila opaska da ljudi prate naše prste. Kao i kod nas i kod njih ima puno onih koji odmah komentarišu greške, loš link, naslov, rečenice… na kraju nam je predstavio zanimljiv Flattr micropayment sistem. Taj system funkcioniše talo da se na određenom servisu uplati određena količina para na mesečnom nivou i kada želimo da nagradimo nečiji sadržaj kliknemo na malu ikonicu na sajtu. Uplaćeni novac se raspoređuje na jednake časti za svaki klik na nekom sajtu. Ako je bilo recimo dva klika, a vi ste uplatili 5€ onda svaki od sajtova na koji ste kliknuli dobija po 2,5€. Nije to neka lova ali mi deluje pre svega korektno, jer pokazuje da imamo svest o tome da nema besplatnog ručka. Voleo bih da mogu i kod nas da nagradim ljude za sadržaj.
Bundestag radar – nadgledanje parlamenta
Christofer Rahm, radi u nevladinoj organizaciji koja je razvila odličan softver za praćenje rada parlamenta. Ideja im je bila da prate rad izabranih poslanika i poslanica u parlamentu da bi građani, kada dođu izbori, imali jasniju sliku ko ih predstavlja i koji su mu rezultati. Počeli su sa nadziranjem gradske skupštine Hamburga, pa zatim prešli na fedralnu Skupštinu pokrajine Hamburg da bi danas nadzirali rad, Bundestaga, najvećih federalnih Skupština, najvećih gradova I rad 99 –toro nemačkih poslanika u Evropskom pralmentu. Sajt funkcioniše tako što upišemo poštanski broj našeg mesta i nakon toga nam se na ekranu pojave profili poslanika i poslanica koji nas predstavljaju. Na njihovim profilima se nalaze podaci o tome koliko su sedeli u parlamentu? koliko su diskutovali? Kako su glasali? Koje su teme pokretali?…. s obzirom na novi web sajt naše skupštine mogla bi neka od rešenja da se primene, bar listing glasanja. Ovo je vreme kada svako može da govori, jer prelazimo iz reprezentativne demokratije u neku vrstu direktne. Naravno najinteresantnija mogućnost građanima je da direktno pitaju svoje poslanike ili poslanice. Najduže su na odgovor, na postavljeno pitanje jednom poslaniku, čekali 1020 dana. Finansiraju se iz donacija i putem malih donacija skupe oko 10K mesečno.
Diplomatski ručak
Nakon toga smo imali ručak sa Dr Anna Prinz, zamenicom direktora za komunikaciju i imidž Nemačke u svetu Ministarstva inostranih poslova. Ručak je bio priređen u samom Ministarstvu u sali na poslednjem spratu gde smo mogli sa visine da gledamo na ceo Berlin. Prvo se ona predstavila, a onda svako od nas predstavljajući pre svega zemlju iz koje dolazimo kao i naš beckground. Sa mnom su tu bili ljudi iz Indonezije, Singapura, Saudijske Arabije, Palestine, Uzbekistana, Gruzije i Berolusije. Ministarstvo I generalno cela nemačka elita su jako napaljeni na Internet, blogovanje i sve druge servise. Zadivljeni su “Arapskim prolećem” i uticajem koji su blogeri imali na promene u Tunisu, Egiptu…. Ona je više puta isticala odgovornost i etiku prilikom pisanja i publikovanja, naročito u ključnim momentima borbe za demokratiju. Na kraju je uzela svoju sveščicu i pitala svakoga od nas šta imamo da poručimo nemačkoj Vladi u ime naših zemalja. Interesantno mi je bilo šta su drugi tražili, a šta ja? Sve u svemu javno sam tražio podršku od nemačke Vlade da pomogne Srbiji da dobije pored kandidature i datum pregovora! Pri tome, pomenuo sam, a to i mislim, da bi taj početak trebalo da obuhvati Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru u paketu. Lepo je kada imaš priliku da u driektnom kontaktu sa visoko pozicioniranim zvaničnicima razmeniš koju reč o tvojoj zemlji.
Deutsche welle
Poseta DW je započela razgovorom sa njihovim zamenikom direktora. Obilazak prostorija I studije je bio veoma zanimljiv kao i penjanje na vrh njihovog solitera odakle puca pogled na čitav Berlin. DW je državna RTV sa budžetom od oko 80 miliona € i oko 1.200 zaposlenih. Kasnije u Bonnu smo videli I drugi zgradu koja je još moćnija. Emituju TV program na Nemačkom, Engleskom, Španskom i Arapskom jeziku. Nastao je 1953 kao radio stanica sa ciljem da svetu pokažu da su za mir I da su civilizovana uređena zemlja. Emituju radio program na 31 jeziku sveta. Njihova škola novinarstva se ucek drži principa dva glasa po mogućstvu suprotstavljena o istom problem. Kažu da objektivnost ne postoji ali da su NEZAVISTNOST, NEUTRALNOST I PROFESIONALNOSTJAKO VAŽNI U NOVINARSKOM POSLU. Osvrtali su se često na Al Jasira-u I citirali katarsku Vladu koja je rekla da su mediji mnogo snažniji od atomske bombe. Zato toliko i ulažu u nju.
Time se naš boravak u Berlinu završavao. Domaćini su bili sjajni i u pravom smislu te reči pravi DOMAĆINI. Vodili su računa o svakom detalju i ništa nisu prepuštali inprovizaciji. Hvala im za sve naročito za kulturno veče i koncert u Berlinskoj filharmoniji. Najzaslužnija za to je bila Lisa Moldenhauer. Hvala joj.
