Direktan kontakt sa biračima je pravo svake stranke

Tekst objavljen na Centar modernih veština blogu povodom različitih spekulacija o tome da li je kampanja od vrata do vrata dozvoljena ili ne i da li je uopšte dozvoljeno prikupljati podršku glasača pred izbore.

Poslednjih nedelja se u medijima često može čuti i videti priča o tome kako stranke svojim aktivnostima uznemiravaju birače. Napisano je dosta tekstova „Od vrata do poverenika“ , “Ako partije agituju prijavite ih“…  A bilo je i nekoliko TV priloga o ovoj temi. I sam sam dao izjavu za Nacionalni dnevnik TV Pink u kojem je tema upravo bila pravo stranaka da komuniciraju sa biračima. Čudilo me je to insistiranje novinara na tome da stranke krše pravila, što u suštini nije tačno. Ne sviđa mi se uopšte atmosfera koja se stvara da stranke rade nešto nedozvoljeno. Želim da apelujem na sve institucije, medije i novinare da ne dovode javnost u zabludu.

Direktan kontakt

Kao što je davno rekao David Evans, šef izbornog štaba Tonija Blera, osnovna dva elementa svake izborne kampanje su identifikacija birača i njihovo izvođenje na birališta na dan izbora. Pod identifikacijom podrazumevamo prikupljanje podataka o biračima koji podržavaju naš program, ljude, stranku… Sve što radimo u kampanji trebalo bi upravo da radimo u funkciji ispunjenja ova dva cilja. Zato u kampanji stranke moraju ostvariti komunikaciju sa biračima. Šta im stoji na raspolaganju? One mogu da sa ljudima komuniciraju na ulici, obilaziti ih u njihovim domovima, komunicirati telefonom, e mailom, sms-om, na nekoj od društvenih mreža…  Aktivisti stranka trebalo bi da iskoriste svako okupljanje većeg broja ljudi za svoje aktivnosti.  Ovakav vid vođenja kampanje se u Srbiji praktikuje od izbora 2000. i sprovodi se u svakoj od zemalja demokratskog sveta. Danas sve moderne stranke u Srbiji, manje ili više uspešno, vode kampanje na ovakav način.

Zakon

Zakon o zaštiti podataka ličnosti propisuje na koji način se podaci o ličnosti i u koje svrhe se oni mogu koristiti. Na ovaj problem je posebno u svojoj kolumni ukazao Miloš Vasić, kao i Radoljub Šabić. Miša Vasić je u svojoj kolumni naveo da mu je zasmetalo kako to da aktivisti stranaka znaju da se on zove Miloš i ko sve stanjuje u njegovom domaćinstvu, a na vratima piše samo Vasić. Zakon ne propisuje da vi ne možete da obilazite ljude kod njihovih kuća u tzv. „kampanji od vrata do vrata“, već da stranke ne mogu koristiti podatke koji su građani o sebi dali za neke druge namene. To konkretno znači je da je zabranjeno da stranke koriste npr. birački spisak, ali imaju prava da koriste telefonski imenik i uvek imaju prava da pitaju ljude da im daju podatke kao potvrdu podrške. Davanje podataka naravno predstavlja dobrovoljni čin svakog od građana. Gotovo sam siguran da sve stranke koje na ovaj način vode kampanju to rade na pristojan način bez da na bilo koji način uznemiravaju građane.

Korist za društvo

Stvarajući atmosferu da je direktna komunikacija stranaka i birača nedozvoljena ugrožavamo osnovu kampanje i stvaramo, kao društvo, sami sebi veliki problem. Kampanja od vrata do vrata je potpuno legitimna i preko potrebna. Kroz dijalog sa bračima stranke imaju za cilj da kreiraju društveni dogovor oko prepoznavanja konkretnih izazova i načina za njihovo prevazilaženje. Na taj način dolazimo do realnih i ostvarivih rešenja koja birači žele da podrže jer su u njihovom kreiranju učestvovali. Ovim stranke pokazuju uvažavanje birača, brigu za njihove probleme. Grade odnos poverenja da zajednički radimo na rešavanju istith.

http://www.swamppolitics.com/news/politics/blog/2008/10/barack_obama_john_mccain_ohio_1.html

Zaključak

Preporučujem instituciji Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja da  napravi pisano upustvo/preporuke i strankama i javnosti šta je dozvoljeno, a šta nije. Do tog uputstva bi trebali što pre da dođemo kroz različite diskusije. Čini mi se da ni novinari nemaju potpune informacije o ovoj temi, tako da bi i za njih trebalo napraviti jasna uputstva. Ne smemo dozvoliti da se napravi atmosfera koja će loše uticati na odnose birača i stranka jer to nikome nije od koristi. Trebaju nam kvalitetni programi, a ne olaka obećanja.  Do kvaliteta možemo doći samo kroz aktivno učešće građana i komunkaciju.