Besede u Zoranovu čast

Ovih danas ubrzano teku prirpeme za 7. po redu takmičenje u besedništvu „Besede u Zoranovu čast“.  Ove godine tema je “Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma”. Jučerašnja vest koja najavljuje kvalifikaciono takmičenje u Novom Sadu je, vidim kod mnogih, probudila sećanje na prethodnu godinu i nesrećnu izložbu (slučaj Slađa) koja je organizovana u Nišu.

 

Sve što se na toj izložbi događalo nema veze sa takmičenjem “Besede u Zoranovu čast” i stoga molim sve dobronamerne i one kojima je stalo do sećanja na Zorana da ih ne povezuju.  

To je bila lokalna akcija jednog od niških opštinskih odbora, sa katastrofalnim posledicama i kao nauk svima da se ozbiljni događaji ne mogu improvizovati i diletantski organizovati.

Da li sada zbog diletanata svi mi koji volimo Zorana i cenimo to što je u radio i trudimo se da se svakodnevno podsećamo pravca koji je zacrtao treba da omalovažavamo takmičenje? Ja na to neću da pristanem jer i dalje mislim da je ovo dobar način da se sećanje na Zoranove reči i viziju oživi. Lako je “pljuckati” sa strane i prazno mudrovati, ajd’ da zasučemo rukave i nešto uradimo.

Mali istorijat takmičenja

Takmičenje je 2006. godine prvi put održano u Kikindi na incijativu Milana Novakovića, izuzetno kreativnog i darovitnog mladića. U konkurenciji desetak takmičara prvi pobednik je bio upravo Milan, sa svojom krativnom i odličnom besedom „Justicia“.  Sledećih godina su se ređala takmičenja i evo ove godine se ono organizuje po sedmi put. Radovalo me je što su se do sada, a verujem i  da će se ovog puta pojaviti mladi ljudi koji nisu bili iz Demokratske stranke, koji će pobediti, imati šta da kažu i pokažu i ostaviti odličan utisak. Na žalost neki od njih su se kasnije okrenuli nekim drugim vrednostima ali na to ni ja niti iko ne može da ima uticaj. Dosadašnji pobednici su, pored Milana bili: Aleksej Stepanov, Sava Stambolović, Branislav Stojanović, Toma Vukić i Sonja Milivojević. Za temu takmičenja je uvek uziman neki od Zoranovih citata: „Ako Srbija stane?“, „Ako danas ne uspemo jedini razlog smo mi sami!“ , „Moja vizija Srbije…“, „Kada ste u veoma teškoj situaciji onda samo jaka ideja može da vas drži u životu“, „Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude samo ako se još potrudi” i „Pre nego što baciš kamen na drugoga, reci šta si uradio”.

“Besede” i ja

Već sam više puta pisao o mom odnosu prema Zoranu. Naprosto sam obožavao njegovu energiju. Takmičenje u Besedništvu je za mene uvek bilo vreme za razmišljanje, preispitivanje, okretanje unazad i određivanje ciljeva za budućnost. Prošle godine sam iskreno verovao da je vreme da imamo i pobednicu i to se dogodilo. Uvek se odlično osećam kada slušam mlade ljude koji su imali 9, 10, 11, 12 …  godina kada je on ubijen.  Slušao sam ko zna koliko stotina beseda i nebrojeno puta su me rasplakale. Bilo je stvarno neponovljivih beseda. Odnos mladih, njihova energija i želja uvek su mi davali nadu da nam je najveći car Zoran Đinđić dao viziju i pravac, a da je na nama samima da do zacrtane vizije i stignemo.  Uživao sam, kao neki mali zloća, kada bi se u finalu našle besede koje su  kritikovale stranku i upozoravale da se vratimo na njegov put, verujući da je konstruktivna kritika važna. Važno je naučiti prihvatiti kritiku kritički, kao što jedna moja mlada prijateljica reče.

Voleo bih …

…da se svi mladi koji ga i danas vole i imaju znanja i veštine prijave na takmičenje; da svi koji su uključeni u organizaciju svoj posao urade profesionalno; da, kao i mnogo puta do sada, pobede ljudi koji nisu iz stranke jer time pokazujemo da ideja i sećanje žive u građanima Srbije.