Kazna ima smisla
Sećam se dobro te subote 28. januara kada sam po ko zna koji put išao u zemunsku poštu da podignem plavu pošiljku koju poštar nije mogao da mi uruči lično. Već sam se mislio, „šta sam opet zgrešio?“ jer su se zbog nekog ranije prekršaja i preganjanja sa Sudom, takvi pozivi ustalili. Kada sam došao tamo video sam o čemu se radi. Stiglo mi je rešenje MUP-a o zabrani upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana. Zabrana počinje danom tj. trenutkom kada lično preuzmete to obaveštenje. Dosta nezgodna situacija jer može da vas zatekne u nekom trenutku kada ste već neke stvari neodložno isplanirali. ‘Ajde možete da se snađete taj dan ali već sutradan vi ste zabeleženi u bazu MUP-a. OK, mnogi su govorili „ma vozi neće te uhvatiti“ ali ja se uvek setim Drenovog vica o Muji i Fat:. Došli Muja i Fata kod ginekologa da se Fata pregleda. Izlazi doktor i kaže Muji: „Čestitam, postaćete otac“, na to će Muja : „Kako bolan doktore, pa pazili smo?“. Na to će doktor šeretski: „To vam je kao u saobraćaju, vi pazite ali drugi ne.““ E da ne bi bilo kao iz tog vica odlučio sam da ne vozim i ne kockam se sa dodatnom zabranom od 2 godine.
Preuzeto sa http://www.cyber-vtk.net
Prekršaj
Početkom juna Nataša, Petra i ja smo žurili u Zaječar ne bi li pripremili sve što je potrebno u vezi posete Nevene Petrušić, Poverenice za ravnopravnost tom gradu. Krenuli smo sa malim zakašnjenjem oko 7.30h, a trebalo je da budemo u Zaječaru oko 10h. Lep i sunčan dan je bio. Nigde nikog na auto putu. Vozim uobičajeno brzo. Prošavši skretanje za Jagodinu izlazim na pravac ka Ćupriji i u jednom trenutku u retrovizoru vidim da mi se velikom brzinom približava neki crni auto. Usporavam jer sumnjam na „presretača“ jer zašto bi inače tako brzo vozio desnom stranom auto-puta. Kada se primakao bliže u retrovizoru vidim budžu od kamere na prednjem staklu. Odmah mi je sve bilo jasno. Samo je bilo pitanje koliko sam brzo vozio? S obzirom da mi se takva situacija dešava drugi put, prvi put mi se desilo u Hrvatskoj, znam šta sledi. Tako i biva, crni pasat me obilazi, i počinju da se pale policijske lampice na zadnjem staklu. „STOP Policija, Pratite nas!“, Mislim se, kako su loše urađena svetla, jer se jedva naslućuju iza zatemljenih stakala. Neko ko manje obraća pažnju na detalje možda ih i ne bi primetio. Odvode me na EKO pumpu kod Ćuprije. Tokom te „zajedničke“ vožnje policajac je već ispisao prijavu tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da potvrdim ono što su zabeležili. „Gospodine, vozili ste 165 km/h a dozvoljeno je 120 km/h!“. Toliko sam se iznervirao i zbunio da nisam stigao ni tablicu da im snimim da bar znaju drugi vozači koji je auto u pitanju kada ga sretnu na putu.
Suđenje
Posle dva meseca stiže mi poziv na suđenje u Prekršajnom sudu u Jagodini. Odlazim tamo 5. avgusta, nervozno čekam, vrućina je… Fina neka sutkinja me dočekuje. Uzimaju mi podatke i iznenađuju se kada na pitanje školska sprema odgovaram magistar. Iznenadio sam ih i što sam lično došao i pored mogućnosti da pružim pismenu odbranu. Moj savet vam je: uvek idite na suđenje jer je komunikacija čudo. Sutkinja sve razume, vozi i ona Škodu OCTAVIA-u, zna da nekada nemamo osećaj kada se auto zaleti i kaže mi da ću dobiti minimalnu kaznu. Negde početkom novembra stiže mi presuda, 30 dana bez dozvole, 15.000 dinara i (valjda) 4 boda. Prolazi vreme i ja se sve nadam da rešenje nikada neće stići. Dragoslav me u kancelariji zafrkava da sam nešto sredio.
Kazna
Kada sam podigao koverat osećao sam se bedno, mada sam znao da sam zaslužio kaznu i psihički sam bio spreman da je odslužim. Znao sam da će mi se u tih mesec dana život promeniti ali nisam mogao da pretpostavim da će to biti baš ovoliko. Sve je postalo problem. Dnevne rutinske obaveze su morale da se menjaju, deca su patila jer nisam mogao da ih vodim na sve aktivnosti. Taša dve nedelje nije išla u vrtić. Milica tri puta na engleski. Na poslu nisam mogao, kao pre, sve da stignem. Hvala Bogu pa je bio raspust i nisam morao u Novi Sad da idem. Dodatno je sve zakomplikovalo i nevreme jer Ana po snegu nije mogla da vozi.
Zaključak
Evo sada je sve prošlo. Osećam slobodu i to me veoma raduje. Kada vam se ovako nešto desi, tek tada možete da imate pravu empatiju sa problemima koje drugi ljudi imaju. Osećao sam se ograničeno, skučeno, nisam mogao normalno da se krećem, … Sada potpuno razumem ljude koji vape za slobodom kretanja. To je užasno važno. Novi Zakon bezbednosti saobraćaja počinje da daje rezultate, jer ću se, evo, i ja uvek setiti muka iz ovih mesec dana kada ubuduće stisnem papučicu gasa. Očigledno, tek kada nas kazne, počinjemo da mislimo na sva pravila koja onako olako i nesvesno ponekad kršimo. Sve u svemu, preživeh i sad idemo u nove radne pobede kalkulišući da uvek imamo 30 minuta više vremena da se iz tačke A prebacimo u tačku B. Hvala vam svima na podršci i pomoći.
Kazna ima smisla,
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Postovani Milose,
Nije mi drago zbog kazne koju ste dobili, ali je pristojno sto priznajete gresku. Ono sto bih podelio s Vama dolazi iz Vaseg teksta, a siguran sam da ste otvoreni za razmenu argumenata te da cete moju reakciju pravilno razumeti.
Koliko sam cuo o Vama, predsednik ste UO PR Drustva Srbije. Cudi me ovolika Vasa muka s gramatikom, ako je taj podatak tacan. Naime: ne pise se “mozete da se snadjete taj dan” vec “mozete da se snadjete tog dana”; dalje neispravno je “ne bi li pripermili”, vec treba “ne bismo li pripremili”; potom N. Petrusic nije “poverenik za ravnopravnost”, vec “poverenik za zastitu ravnopravnosti”…itd.
Ne cinim ovo jer ne mislim da ste u pravu, desava se i najboljima, cinim ovo jer tekst koji pisete na javnom blogu, nuzno mora da postuje pravila gramatike jezika na kojem je pisan, inace vam takodje sledi kazna. Nju necete “placati” bodovima i novcem, nju cete (na duge staze) placati nepoverenjem, a to je za Vasu komunikaciju lose.
Ova prica trebalo je da pokaze da se i licnim primerom zalazete za postovanje zakona. Lep gest, iskreno. Cemu onda preterano skrivanje iz onoga sto ne mislite? Na primer: “Kada vam se ovako nešto desi, tek tada možete da imate pravu empatiju sa problemima koje drugi ljudi imaju”. Hteli ste da kazete: “Kada vam se ovako nesto dogovodi, odlicno razumete probleme koji nastaju najcesce zato sto nam je lakse da normu prekrsimo, nego da je postujemo”. Ili vec nekako.
Osecam ja empatiju, naravno, ali verujte – bili biste veci “magistar” kako pisete kada biste jednostavnim recnikom, pismeno i pazljivo saopstavali svoje price. U to vas, naravno, ne bih uveravao ja, neka tome posluzi diplomata, pisac nobelovac Ivo Andric, cija dela dokazuju da je najveca umetnost jednostavnim jezikom govoriti. Tome vam moze posluziti i velikan ciju ste jednu recenicu uzeli za moto ovog Vaseg bloga.
Svemu ostalom cime se, kako cujem, bavite (komunikacije, odnosi s javnoscu) siguran sam da vi mozete poducavati druge. Postovanju zakona takodje, onda, nek vam ne bude tesko i postovanju gramatickih pravila i pravila pisanja.
Srdacno,
Dragan Bozilovic
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Poštovani Dragane,
drago mi je da ste tako detaljno pročitali tekst i hvala Vam na sugestijama i komentaru. Gledaću da ubuduće vodim više računa o gramatici i pravopisu da bih zadržao dobar ugled.
Ono što bih želeo da Vas ispravim u tumačenju u vezi empatije je, da ste učitali sadržaj koji nisam želeo da istaknem. Ideja mi je bila da se osvrnem na poziciju drugih ljudi koji zbog različitih problema nemaju punu slobodu samostalnog kretanja.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Poštovani Miloše,
čestitam na strpljivom odsluženju kazne. Vaš tekst je iskren i sažet. Ovo bi trebalo da posluži drugima kao primer poslušnosti i objektivnosti prema samom sebi.
Poštovani Dragane Božiloviću,
mislim da ste se fokusirali na pogrešnu stvar. Ne radi se o tome da li ste Vi u pravu ili ne, već o tome da Vaš komentar sadrži malo osvrta na suštinu teksta. A kada već ispravljate, povedite računa o sopstvenim greškama. Naime, samo poslednji pasus Vašeg komentara vrvi od jezičkih nelogičnosti i nepravilnosti (prva složena rečenica sadrži nedovršenu zavisnu rečenicu, nedostatak zareza, “Vi” i “Vam” – “iz poštovanja” su napisani malim početnim slovom).
Srdačno,
Stanislav V.
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 705
Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/milosdja/public_html/wp-content/plugins/gd-star-rating/code/blg/frontend.php on line 574
Miloše, prije svega veliki pozdrav iz Hercegovine. Ovaj tvoj događaj potaknuo me da se kratko javim i samo prokomentiram kako znam što znači ostati bez vozačke dozvole na 30 dana, što mi je još jako svježe, jer mi je tek nedavno istekla zabrana.
15.ak dana nakon što sam kupio auto krenuo sam od Mostara prema Sarajevu, i onako, u malo većem zanosu, pritisnem gas, kad, isto kao tebi, presretač i slova slijedi me. No, moje iznenađenje bilo je veće zbog toga što sam vozio 82 km/h, a ograničenje je bilo 50 km/h, tako da mi je policajac, na moje veliko čuđenje, ispisao kaznu i rekao mi da ću biti kažnjen sa 2 kaznena boda, novčanom kaznom od 100 KM i zabranom upravljanja motornim vozilom na 30 dana.
Sve se to dogodilo u 7 mjesecu, a zabrana mi je na kućnu adresu došla tek početkom 1. mjeseca ove godine, u kojoj je stajalo da ne smijem upravljati vozilom od 01.02 do 01.03.
Osjećao sam se kao bez noge! Izgubljen, kao da sam odjednom ostao bez svega! No, na moju veliku sreću, pao je najveći snijeg u posljednjih 50 godina u Hercegovini, tako da se automobilom nije moglo ni prometovati, pa je moj ljubimac svakako bio parkiran u garaži punih 25 dana 🙂