Upotreba Genetski modifikovanih organizama

Post objavljen na blogu Zelene poslaničke grupe

Прво јавно слушање о генетски модификованим организмима (ГМО) сам пропустио али друго никако нисам смео. О ГМО је почело да се прича одавно, пре свега када су откривена поља која су била илегално посејана са ГМО сојом , а затим када су Зелени Србије скупљали потписе и покушали да зауставе целокупан процес.

Одмах на почетку сам се изненадио јер је седница кренула тачно на време али сам касније схватио да је то због преноса на Јавном сервису. Мислим да је јако добро што је Одбор успео да обезбеди директан пренос ове вађне дискусије. Сала је била више него пуна са многим познатим лицима како из НВО тако и међу посланицима и посланицама. Увод је дала председница одбора Милица Војић марковић. информисала је присутне да је чачак први град који је донео одлуку и забранио употребу ГМО на својој територији. Затим је говорила о томе да је Савез удружења пчелара такође донео одлуку да се тражи забрана употребе ГМО. И на крају се осврнула на очигледну неистину која је речена на првом Јавном слушању од стране представника Министарства, а то је да се не спремају измене и допуне Закона. Испало је да се Закон спрема али да нико није нашао за сходно да о томе обавести надлежни одбор народне скупштине већ је јавност као и посланици о томе информисани из медија. Закон је тренутно на усаглашавању код експерата ЕУ. Милица је навела да једино рефернедумом можемо доћи до одлук

Проф. др. Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство говорио је о потрерби да морамо развијати технологију и технолошке процесе. Модификација гена је некада добра па је навео улогу различитих рста балтерија у прављењу биоразградивих пластичних кеса, Трансгене козе које поред млека дају и влакна паукове мреже… Говорио је о томе да технологија напредује, да се раде истраживања и да је модифиикација гена у служби већих приноса и елиминисања болести. Навео је пример карафила који теже вене. Такође прича о трансгеним козама које дају 7x више паучинастих влакана од којих се касније праве материајли за авио индустрију….

Др Невена Нагл са Института за ратарство и повртарство говорила је о усевима пре свега семенским. стандард је да од свих површина 8-12% буде посјеано семенским зрном. Утицај ГМО на семенске усеве је највећи код соје и кукуруза. навела је пример трансгених крава које не могу да оболе од маститиса и на тај начин штеде стотине милиона долара.

др Александар Трбовић је говорио о многим детаљима али су најупечатљивији утисак оставилаи резултати експеримената и истраживања. На почетку је дао пример различитих раса паса и поставио питање како је до тога дошло. Добијање различитих раса укрштањем је један од начина али је одмах навео да је то природан пут који се и код биљака ради калемљењем. Затим се осврнуо на комбиновање ДНК и добијање трансгених организама. Говорио је о истраживањима која су показала да ГМО ипак има великог утицаја на промене које се јављају у људском организму. Од сусптанце кукуруза која се нашла у крви фетуса а компанија која га производи је тврдила да се они разграђују у желуцу.

Све у свему постоје огромне недоумице о утицају ГМО на људску исхрану и здравље. И ова расправа је показала да нема довољно истраживања и података о томе како се људски организам понаша. Не знам шта ће се дешавати али мој став у таквим стварима је увек да треба следити ЕУ стандарде а они су доста ригорозни јер 19 земаља ЕУ је ГМО free.

како је изгледао дијалог на друштвеној мрежи twitter можете погледати овде.

Скупштински извештај можете преузети овде