Pravda za Twitter!

Ovih dana svedoci smo da globalna društvena mreža Twitter ponovo dolazi u fokus domaćih nacionalnih i regionalnih medija. Naravno radi se o izboru potpredsednika Vlade Vojvodine Gorana Ješića da na baš toj društvenoj mreži objavi rezultate istraživanja uzoraka mleka na Aflatoksin. Umesto da pohvale i bave se podacima, odjednom svi su se bavili time zašto je to objavljeno na Twitteru?  Nekoliko puta sam već  pisao o tome koliko je važno za medije, a i za političare da budu prisutni i prate šta se dešava na Twitteru.

Klasični mediji i Twitter

Naši klasični mediji su odavno otkrili da Twitter može da im bude odličan izvor informacija što je dobro. Klasični mediji su imali problem prilagođavanja na brzinu Interneta i u prvo vreme su kasnili sa informacijama u slučajevima ekcesa i prirodnih nepogoda ali su tu lekciju naučili. Imali smo do sada mnoge primere prenošenja postova političara sa društvenih mreža u klasične medije.  Sve češće se čuje rečenica kako je XY objavio na svom Twitter ili Facebook profilu ovo ili ono. Twitter im je bio dobar resurs kada je Carl Bildt sa sednice Evropskog saveta objavio svoj tvit da smo dobili kandidaturu za EU. Kada treba da se napada Biljana Srbljanović onda se rado i selektivno prenose njeni tvitovi. Mlađan Dinkić je više puta punio naslovne strane svojim tvitovima. Lepo je kada Gordana Čomić pojasni skupštinsku proceduru i uputi sve pa i novinare o koracima koje je potrebno preuzeti. Bilo je super prijaviti novu divlju deponiju Oliveru Duliću lično. Kada je bila sednica Glavnog odbora DS u septembru svi su prenosili šta je tvitovao Ješić, tako da se sednica nije ni završila, a Ješićevi tvitovi došli na dnevni red.

Znam da mnoge nervira jako što info sa društvenih mreža nisu uvek relevantne i lako proverljive. Sa razlogom se plaše da neke od njih stave u medije. Ali sve se to da preduprediti ako se prate relevantni ljudi koji brinu o svom kredibilitetu i informacijama koje prenose.

Političari na Twitteru

Već više od dve godine Centar modernih veština pokušava da zaintersuje, motiviše i osnaži političarke i političare da se uključe u javni dijalog. Još od konferencije maja 2010 pa preko prvog priručnika za online političku komunikaciju i desetine seminara koje smo održali radimo na tome da i u Srbiji kao i svugde u svetu političari i političarke razumeju da su se stvari promenile i da je neophodno da budu prisustni na društvenim mrežama. Na žalost prethodna izborna kampanja koja je trebalo da bude prekretnica nije donela mnogo napretka. Moja očekivanja su bila da ćemo imati u novoj Vladi više ministara koji će biti dostupni online kao i da će sama Vlada biti Vlada 2.0 što se na žalost se nije desilo.  U prvo vreme često sam dobijao pitanja novinara šta mislim da li je u redu da političar ili političarka ne odgovori na postavljeno novinarsko pitanje, a da kasnije odgovor objavi na društvenim mrežama?  Bunilo ih je to što nisu više ekskluzivci već ekluziva ostaje za korisnike i korisnice društvenih mreža. Stalno sam govorio “to je pravac u kome se društveni dijalog razvija. Voz se kreće, uskačite!”. Tako je svugde u svetu. Uloga novinara nije više da samo prenese vest, već da je osvetli i objasni  posmatrajući stvari iz različitih uglova.

Za nas koji smo često online je odavno Twitter postao nezamenjivi kanal svake, pa i najmanje, političke komunikacije. U današnjem svetu ništa ne može da zameni direktan svakodnevni kontakt sa građanima i biračima što nam Twitter upravo omogućava. Poznata je brzina Twittera koja pokazuje da vest objavljena na twitteru do korisnika stiže za u proseku 23 sekunde dok je na TV najbrže što može da se objavi 45 minuta. Ako može 400 članova kongresa u USA, Barack Obama, svi vodeći EU političari zašto ne bi mogli da i naši političari da se na taj način uključe u javni dijalog. Na sajtu Twitplomacy možete videti ko je sve prisutan na Twitteru.

 Slučaj “Aflatoksin”

Goran Ješić je objavio prvi tvit sa rezultatima analize mleka, zatim je na svoj sajt podigao tabelu sa svim podacima. Nakon par sati počinje prava mala hajka. Prvo Verica Kalanović u #kazprst – u kod Suzane kreće sa pričom da je neozbiljno da se tako nešto objavljuje na Twitteru. Tu matricu preuzima i Ministar poljoprirede da se ne bave Twiter politikom. Ono što mene brine je što i novinari kreću sa takvim pitanjima i omalovažavanjem informacija sa društvenih mreža. Šta je trebalo da uradi Goran Ješić? da čeka veče pa da gostuje u dnevniku, sačeka par sati pa iscima novinare i novinarke na KZN, pošalje saopštenje…

Da se razumemo XXI vek je i sada nam za objavljivanje neke informacije nisu potrebni mediji. Platformu i servise imamo pitanje je samo koju ćemo od njih iskoristiti. Stoga sve u medijima molim da pomognu da što više ovakvih primera imamo, da se političari i političarke podstiču da koriste društvene mreže, jer da se i ranije na ovakav način reagovalo možda bi se i ovaj problem sa Aflatoksinom rešavao u nekoj od ranijih faza.