Muzej maslinovog ulja

Kada smo se spremali za Zakintos (Zakynthos ili Ζάκυνθος) i istraživali na netu šta sve treba videti našli smo na listu 35 mesta koja treba posetiti na Zakintosu. Tu smo videli da postoji i muzej maslinovog ulja.  Nismo baš zapamtili gde se tačno nalazi pa smo mislili smo da je to neki muzej u samom Zanteu i da ćemo ga lako naći, ali to nije bio slučaj. Od silnih stvari koje smo želeli da vidimo nekako smo zaboravili na njega. Švrćkajući se ostrvom jednog dana na putu iz Laganasa za Keri videli smo putokaz za muzej. Naravno odmah smo se uputili u tom pravcu.

Muzej

Nekako uvek kada se kaže muzej odmah imamo sliku neke stare zgrade u kojoj se nalaze različiti eksponati. Ovaj muzej sam zamišljao potpuno drugačije kao neku zgradu na sprat, u kojoj su različita oruđa u procesu izrade maslinovog ulja. Kad ono, ulazimo u dvorište male fabrike, doduše najveće na ostrvu, za proizvodnju maslinovog ulja. Upravo je veliki autobus sa ruskim turistima odlazio tako da su se domaćini mogli posvetiti nama. Bilo nas je samo osmoro ali su oni prilježno odgovarali kao da nas je minimum 25. Muzej se sastoji od nekoliko (do 10) eksponata kako se razvijala tehnologija ceđenja maslinovog ulja. Počinje se od drvenih, pa se nastavlja sa kamenim i na kraju se uvodi metal kao i u većini tehnoloških procesa. Domaćica koja nas je provodila nam je za svaku objašnjavala kako je izgledao proces i okviran period kada su se određene naprave koristile. Pored eksponata u lepim drvenim saksijama bile su raspoređene mlade sadnice maslina. Nakon upoznavanja sa istorijom uveli su nas u proizvodnu halu gde su nam objašnjavali kako to danas izgleda.

Fabrika

Ova fabrika spada u najsavremenije u Grčkoj i proizvodi jedino sertifikovano maslinovo ulje na Zakintosu. Ona je osposobljena da paralelno radi sa maslinama od 10 različitih kooperanata. Seljaci mogu ponuditi svoje proizvode samoj fabrici da ih ona pakuje kao svoje ili mogu samo preraditi masline i preuzeti maslinovo ulje pa sa njim posle šta god. Proizvode i specijalno organsko maslinovo ulje od maslina koje zadovoljavaju uslove da su uzgajane poštujući organske standarde. Mogu takođe i da čuvaju maslinovo ulje u samoj fabrici. Imaju 10 cisterni po 27  tona svaka.  Zanimljivo mi je bilo da se maslinovo ulje nalazi i u košticama. To nisam znao. Takođe kao ekološki sertifikovana ova fabrika ima smanjenu produkciju otpada pa tako na primer samlevene koštice pakuju u brikove i sa njima se mnogi na Zakintosu greju tokom zime.  Celokupan proces je automatizovan. Proizvodna sezona počinje početkom decembra i traje mislim do aprila.

Odnosi sa javnošću – PR

Ovo je odličan primer dobro osmišljenih odnosa  sa javnošću. Postoji priča – istorija proizvodnje maslinovog ulja, koja je za odnose s javnošću najvažnija. Napravljen je mali muzej, koji je više neka vrsta izložbe i koja je u stvari povod da dođete u fabriku. Ljubazno osoblje će vam učiniti tih 30 tak minuta obilaska veoma zanimljivim. U samoj fabrici vas ponude sa svojim proizvodima posebnim maslinama, uljem i hlebom. Svako ko dođe će kupiti nešto nakon obilaska, jer retko gde možete da nađete maslinovo ulje sa limunom, pomorandžom, začinima, belim lukom…  Može se sve to još unaprediti ali meni je i ovako kao ideja bilo fenomenalno jer se radi o sezonskoj proizvodnji i treba popuniti nekako vreme do sledeće berbe i iskoristiti broj turista koji dolaze na Zakintos.

zaključak

Osim muzeja hleba u Pećincima ja ne znam da kod nas bilo gde postoji muzej sličnog tipa. Svaki mlin u Vojvodini bi mogao da organizuje nešto slično, fabrika vina, šećera, proizvodnja džema, sira… tj. sva poljoprivredna sezonska proizvodnja. Nadam se da će preduzimljivi ljudi i kod nas, a naročito u Vojvodini iskoristiti ovu dobru ideju i napraviti nešto slično.