Crtice iz kampanje – miting

Sinoć smo imali završni miting. Posle dugo vremena to je bio pravi opozicioni miting gde je sve rađeno bez agencije, produkcije…. kako je moja baka govorila “u se i u svoje kljuse”. U situaciji u kojoj se Srbija nalazi kao i sa svim izazovima sa kojima smo se u ovoj kampanji nosili ovo je bio jedan veličanstven miting. Naćiće se razni kritičati ali ovo je jedna velika stvar koja se desila pre svega zbog broja ljudi koji su došli i energije koja je generisana. Očigledno je da nam fale šetnje i da bi mogli rekreativno da ih bar tromesečno upražnjavamo. Naravno da uvek može bolje ali sve je prošlo kako treba.

Ono što je mene brinulo poslednjih dana je bezbednost. Bezbednost mitinga i bezbednost učesnika i učesnica. S obzirom da sam i sam učestvovao u organizaciji kao clan Centralnog izbornog štaba od pre neki dan, kada smo nazvani “ekstremistima”, bili smo prilično zabrinuti za bezbednost. Na kraju, kao što sam i mislio, sve je dobro prošlo ali je to ostavilo jedan gorak ukus.

Policija je juče bila korektna ali je bilo slatko videti kako čelo kolone sve vreme prati desetak policajaca opremljenih za razbijanje demontracija kao i to što su postavili malecni kordončić kod zgrade RTS. Čisto da podsete javnost da opet gradom idu “ekstremisti”. Naravno taj isti RTS je ignorisao u trećem dnevniku da im je 10K ljudi prošlo ispod prozora.

Opet se potvrdila činjenica da ništa ne možeš u potpunosti da sagledaš bez da “uđeš” u cipele drugoga. Sve vreme sam razmišljao kako je to bilo organizovati opozicioni miting u Slobino vreme. I ako i sam organizator nekih skupova tokom 2000 -te to ipak nije bilo isto kao ’90 -tih. Nije bilo interneta, DB je mogao da radi šta hoće i da gura lažne priče koliko hoće … preko novina su mogli da linčuju, a vama je preostajala samo luda hrabrost da se borite za vašu ideju. O tome je juče govorio i profesor Mićunović.

Oko tadašnje bezbednosti niste mogli ništa da se dogovarate sa policijom i ono što vam je preostajalo je da svoj život štitite šurujući sa ljudima koji su na ivici zakona… posle sinoćnjeg iskustva me uopšte ne čudi zašto su svi opozicioni lideri morali da imaju po nekoga iz “podzemlja” koji bi im bar javljao šta se sprema.  Mislio sam da je taj period iza nas ali na žalost posle ovakvih napada na Demokratsku stranku shvatam da se nismo mnogo pomerili. I posle se pitamo zašto ne može da se organizuje “Parada ponosa” ili zašto kada  se “Žene u crnom se pojavljuju” mora biti mnogo policije.

Želeći da pokažemo koliko nam je važna demokratija i sloboda meni će ovo biti prioritetni zadaci u sledećem periodu!