O čemu sam govorio – Glavni odbor, 30.3.2014

Na sednici GO 30.3 tema je bila analiza rezultata. Uspeli smo da promenimo dnevni red i da zakažemo i radnu i izbornu skupštinu. Formatirani okvir diskusije je bio za i protiv izveštaja predsednika Đilasa. Bilo je oko 50 govornika. Odlične govore su imale Goradana Čomić i Nataša Vučković. Sve u svemu još jedna prilično duga sednica koja je trajala 7 sati. Govorio sam dva puta po dve tačke dnevvnog reda. Moj pripremljeni govor na tamu analiza izbornih rezultata možete pogledati u celosti. Na žalost nisam uspeo sve da kažem što sam želeo zbog vremenskog ograničenja diskusije.

Poslednja tačka dnevnog reda je bila neposredni ili delegatski sistem glasanja na Izbornoj Skupštini zakazanoj za 31.5. 2014. Ovde sam na brzinu napravio uporednu analizu jednog i drugog sistema i predložio da imamo kontrolni mehanizam u vidu izbora na svim nivoima prvo a zatim izbora za rukovodstvo stranke. Na žalost ostao sam u manjini i odlučeno je da se Skupština održi po delagtskom principu.

Kao karakteristike neposrednih izbora: demokratskiji, angažovaniji, skuplji, organizaciono zahtevniji, bez jasnih pravila o vođenju kampanje… Karakteristike delegatskih manje demokratični jer su posredni, lakši za vođenje kampanje, ustaljena pravila na koja smo navikli. I za jedan i za drugi način potrebno nam je da donesemo: pravilnik o izborima, ko su članovim koji biraju delegate, ko kontroliše procces, uloga Centralne izborne komisije, sprečavanje zloupotreba…

“Za nama je jedna užasno teška kampanja u kojoj smo non stop igrali na ivici noža. Teško nam je bilo da osetimo puls birača. U taktičkom smislu stalno smo kasnili što je bilo očekivano. Videlo se da nemamo snage da kao nekad masovno izvedemo ljude na birališta. S obzirom da se izveštaj predsednika odnosi i na mene lično jer sam aktivno dva meseca radio u kampanji, smatram da je red da svako podnese svoj deo odgovornosti za zadatke za koje je bio zadužen, pa i za izborni rezultat.  Generalno ova kampanja je pokazala dve važne dobre stvari a to je da je stranka ostala vitalna i u najtežim uslovima i da možemo samostalno da vodimo profesionalnu kampanju i da imamo znanja da i najsloženije stvari u kampanji izvedemo.

Ja sam kao što znate u Gradskom izbornom štabu bio zadužen za organizovanje ženske kampanje za Beograd koja se kasnije proširila na celu Srbiju. U Centralnom izbornom štabu sam bio zadužen za Internet kampanju. Takođe sam kao predsednik resornog odbora radio i na komunikaciji sa NVO trudeći se da na sve upitnike i zahteve odmah odgovorimo. Organizaciji Beseda sam isto tako doprineo koliko sam mogao.  Na mom primeru se može videti da je podela posla i zaduženja u ovoj kampanji mogla biti bolje organizovana.

Broj glasova koji smo osvojili je mali  ali to je danas mera naše realne snage i uticaja. Mislim da bilo ko od nas ne može sebi pripisati velike  zasluge za bilo šta, kao što niko pojedinačno ne može biti u potpunosti odgovoran za naš neuspeh. Svi smo tome doprineli i svi snosimo odgovornost za neuspeh, ali i za uspeh i da uprkos neviđenoj hajci da se DS zbriše sa političke scene, mi ipak ostanemo iznad cenzusa.

Govoriću o činjenicama za koje verujem da su bar delom doprinele  tome da izbegnemo totalni poraz.  Napravili  smo i podelili  180.000 ženskih letaka.  Sa ograničenim sredstvima smo preko interneta postigli  sasvim dobre rezultate  za koje je najzaslužniji Ivan Kuzmanović i  tim ljudi sa kojima je radio. Ivan je danonoćno dežurao, kreirao i postavljao sadržaj.  Po brojnim nezavisnim analizama  naša kampanja  je bila najbolje ocenjena.  Neko je skoro podelio na Twiteru informaciju da je npr sns imao 74 internet tima… Hvala svim koordinatorima po regionima koji su mnogo pomogli. Hvala Mileni za požrtvovan rad na organizaciji Beseda. Hvala Maji, Gorici i Aleksandri na divnoj saradnji i hvala Elezu i svim članovima CIŠ-a na posticajnoj atmosferi u kojoj smo radili.

Ono što je bilo loše u kampanji je da nismo imali obuke.  Poslaničku listu smo pravili na vrat-na nos, nismo imali  ni program ni plan kampanje koji bismo sledili,  kasnili smo sa materijalima… nismo bili dovoljno hrabri na terenu.. nismo imali para,  nismo jedni drugima verovali, nismo uvek govorili ono što mislimo…. Pokazalo se da  smo u prošlosti pravili brojne propuste i greške  što se odrazilo na  rezultate, pre svega u Užoj Srbiji i Vojvodini.  Zato sam očekivao i da ova sednica ima drugačiji dnevni red i iznenadio sam se kada sam dobio poziv. Mislim da nemamo prava da zatvaramo oči pred činjenicama i kalkulišemo već moramo hrabro da se suočimo sa situacijom i iskreno krenemo u proces  organizacione i kadrovske reforme i  vraćanja DS na poziciju najjače opozicione stranke u Srbiji i jedine alternative ludilu koje nadolazi. Nema bezbolnog izlaska iz ove situacije. Takav put nije moguć.  Jedini moguć put je suočiti se sa činjenicom da će reforma biti bolna i teška za mnoge, i da zahteva ogroman rad, energiju, novac, samoodricanje, znanje i poštenje. Ona zahteva sposobnost samoposmatranja i samorefleksije.  Ličnim primerom i zalaganjem treba da izgradimo DS kao stranku koja će  uspostaviti i kodifikovati  nove etičke i političke standarde  i vrednosti  za sve one koji žele da se bave javnim poslom. Iako to sada izgleda skoro nemoguće, mi moramo učiniti sve da okupimo kritičnu masu ljudi,  koji će biti sa nama zbog našeg integriteta i programa a ne zbog vlasti i materijalne koristi  na štetu društva i poreskih obveznika.

Prvi korak je da nakon izbora nastavimo da sledimo ono što smo obećavali tokom izborne kampanje. Stranka  pristojnih i odgovornih ljudi podrazumeva pre svega sposobne ljude čistih ruku. Mi moramo hrabro i neselektivno razgovarati  o korupciji i neetičkom ponašanju u našim redovima. Mi moramo izgraditi mehanizme kojima ćemo pojedince u našim redovima sprečiti da narušavaju ugled stranke.  Kada to kažem imam u vidu i da to mora biti otvorena, na činjenicama zasnovana debata, i da se ne sme pretvoriti  u glasine, nabeđivanje bez činjenica,  lov na veštice i eliminaciju onih koji nekima nisu po volji.  Ja već dugo razmišljam i govorim o  potrebi da DS usvoji etički kodeks i osnuje etički odbor.  Mi moramo unutar stranke stalno voditi računa i paziti da se bezpogovorno i bezrezervno držimo statuta, programa i usvojenih odluka.

Druga tema vezana za našu unutarnju reformu  je demokratija… naime, važno je da nastavimo sa izgradnjom  unutarstranačke demokratije i  demokratske kulture u kojoj se poštuju različitosti, gde zajednički  zastupamo naše izvorne vrednosti i nadograđujemo identitet DS.

Treća tema je  Srbija bez straha. Ja mislim da i sa ovog skupa moramo poslati jasnu poruku da nećemo dozvoliti da iko u ovoj zemlji širi homofobiju, preti ljudima linčom i kojekakvim spiskovima, napada ljude zbog  mišljenja, političkog, verskog ili nekog drugog opredelenja ili stava. Ali ne samo na centralnom nivou, jer je još važnije je da to radimo na lokalu gde će se bahatost SNS –a najviše manifestovati.   Pored toga je veoma važno da o svemu imamo jasne političke i vrednosne stavove i opredelenja ukoliko želimo da povratimo poverenje našeg  biračkog tela, onih 10% koji su odbili da glasaju za DS kakav je danas.  Ukoliko odista želimo postati istinska opozicija vladajućoj koaliciji moramo  otvoriti debatu o članstvu Srbije u NATO savezu, o spoljnopolitičkim pitanjima poput Ukraine danas, i o nekom drugom gorućem pitanju s kojim ćemo se suočiti sutra…

To isto važi i za teške i zahtevne društvene reforme, za zakon o radu, zakon o stečaju i za brojne zakone koji nas čekaju na putu  pridruživanja EU.  Uporedo sa radom na unutarpartijskim reformama, na ažurnom i kvalifikovanom praćenju politike i mera nove Vlade, veoma je važno da odmah počnemo rad sa mladim ljudima kojima je potrebno objasniti mnoge društvene teme i dileme da bi jednoga dana postali odgovorno biračko telo i akteri javnog i političkog života u Srbiji.  Za to nam trebaju ljudi, a dobićemo ih ako pokažemo da znamo šta želimo, kakvu Srbiju želimo, ali i da imamo rukovodstvo i članstvo koje je voljno, sposobno i posvećeno izgradnji takve demokratske i moderne  Srbije.

U tom kontekstu ću reči još par reči o doprinosu onim čime se izmeđuostalog  bavim a to su komunikacije i odnosi sa javnošću. Ključna stvar u toj naučnoj oblasti izgradanja identiteta i projekcija slike kako želimo da nas drugi vide.  e to je danas nama najveći problem. Razlika u percepciji nas o nama i naših birača o nama. Mi sebe vidimo kako se borimo za naše birače i opšti interes, oni nas vide sukobljene i posvađane oko sujeta i ličnih interesa. U tom je kontekstu  komunikacija prema javnosti veoma važna. Ona mora biti otvorena, proaktivna i iskrena.  Slika koju gradimo svojim delima i način na koji komuniciramo o sebi  gradi naš ugled… ono što  nam sada, priznaćete, veoma nedostaje. Da bi komunikacija prema spolja bila otvorena i iskrena, potrebno je da ona postoji i unutar stranke. Potreban je otvoreni razgovor i pravo na slobodan izbor ljudi i rukovodstva. Zato nam treba izborna skupština što pre.  Potpisao sam predlog za sazivanje Radne skupštine i zato predlažem sledeće: da zakažemo radnu skupštinu na kojoj ćemo doneti odluke o statutu i programskom identitetu. To znači da komisija za izmenu statuta ima rok do petka da završi predlog  novog dokumenta, i  da nakon toga otvori javnu raspravu ili da već danas nakon ovog sastanka održi  svoj prvi sastanak i donese odluku o otvaranju javne rasprave o postojećem dokumentu.

Takođe predlažem, da  paralelno sa tim, politički savet proširen iskusnim ljudima koji poznaju funkcionisanje stranke na terenu,  formuliše  deset programskih tački o tome šta je  identitet DS danas.  Samo da ilustrujem time da mi  više ne možemo biti „ I Kosovo i Evropa“, i  Zvezda i Partizan, i  pravoslavna  i sekularna država, i republika i monarhija,  i pro i against LGBT parade… Treba da iskoristimo otvaranje novog poglavlja u razvoju DS i da preispitamo i nadogradimo svoj identitet, da ga kristalizujemo i pozicioniramo DS kao jedinstvenu političku snagu koja je sposobna da Srbiju pretvori iz partijske u demokratsku državu.

Smatram da je veoma važno da u novom poglavlju delovanja DS posvetimo pažnju jačanju lokalnih odbora i da ih pripremamo za buduće lokalne izbore. To znači da moramo bolje i celovitije komunicirati sve smene i poteze, naročito interno. Najbolji način da se oni pripreme za izbore je da i sami prođu kroz izbore svojih organa i da podmlade i ojačaju svoje kadrove u skladu sa etičkim kodeksom i obnovljenim Statutom.  Stoga predlažem  da sledeći korak do izborne skupštine DS budu izbori na svim nivoima lokalnih odbora  recimo  10. ili 17. maja.  Pošto nismo usvojili sva dokumenta  koja se tiču tih izbora, predlažem da to uradimo do 15. aprila.

Kada to sve završimo zakazujemo izbornu skupštinu za početak juna i zaokružujemo prvu etapu novog poglavlja u razvoju DS, odnosno konsolidujemo  DS organizaciono i kadrovski, i krećemo u borbu za reformu i modernizaciju Srbije kao stranka koja  prati, ocenjuje, kritikuje rad koalicije na vlasti i predlaže mere, zakone, instrumente koji podstiču i omogućavaju društvene reforme neophodne za oporavak Srbije.  Ovakvim radom vraćamo ugled DS i stičemo poverenje starog  i novog biračkog tela.

Napadi na nas će se nastaviti jer je cilj da nestanemo, ne samo mi već istorija višestranačja, Zoranovo delo i 5 oktobar. U tom kontekstu, DS mora osmisliti strategiju kako da, kao opoziciona stranka, aktivno opstruišemo taj proces kroz parlament i druge vidove društveno-političkog delovanja.  To je zadatak u kome treba da učestvuje što više DS lidera i aktivista, ali i članstvo na svim nivoima partijske organizacije.  Da bi se to ostvarilo potrebni su ODMAH I SADA sledeći potezi:

DS treba što pre da napravi strategiju  komuniciranja sa javnošću. DS ne sme biti reaktivan, već proaktivan, ne sme dozvoliti da lideri daju nejasne i nedorečene izjave, ne sme dopustiti kakofoniju javnih nastupa u pogledu osnovnih vrednosti i pravaca delovanja DS.

DS treba da se jasno pozicionira i komunicira kao opoziciona parlamentarna stranka koja ima odgovor na  sva bitna politička, sistemska i reformska pitanja.

DS treba da komunicira planirano i sistematično vrednosti i načela oko kojih se okuplja. One vrednosti i načela zbog kojih sa DS sarađuju  pojedinci i grupe, profesionalne, civilne i ostale, koje dele iste vrednosti i žele da žive i rade u civilizovanoj i uspešnoj Srbiji.

I za kraj kao što počinjem obično svoje seminare rečenicom Politika je posao a ne dokolica sada završavam pozivom da zasučemo rukave i prionemo na posao.