Ohrid – tamo gde voda izvire

Ove godine smo se rano odlučili za buduću destinaciju našeg letovanja, Kefaloniju. Rezervisali smo apartman još u februaru. U junu smo krenuli da planiramo putovanje. Gledajući vreme polaska trajekta shvatili smo da moramo mnogo rano da krenemo iz Beograda da bismo stigli na poslednji trajekt u Vasiliki u 18h. Tako se rodila ideja da kao i prošle godine putujemo na more sa malom pauzom. Ovoga puta izbor je pao na Ohrid i Ohridsko jezero.

Put

Od Beograda do Ohrida ima oko 600 km. Do sada sam dva puta bio na Ohridu na seminarima. Obično sam tada putovao oko 6h neprekidne vožnje. Put do Ohrida vodi autoputem E – 75 ka Preševu i dalje ka Skoplju. Kada se uđe u Makedoniju, prođe se Kumanovo i nakon Rafinerije nafte skreće se desno ka gradu Skoplju. Tu je odmah i druga naplatna rampa. Nakon nje pratimo putokaze za obilaznicu i obilaznicom idemo ka Tetovu i Gostivaru. Tu se završava makedonski autoput i počinje normalan magistarlni put koji prolazi kraj Mavrova, zatim kroz albanska i makedonska sela vodi nas do Kičeva koje je baš sablasno izgledalo. Dalje nastavljamo putem za Strugu i Ohrid.

Vevčani

Uz put se često može naići na reklamu za Vevčane. Vevčani su malo selo i jedna od najmanjih opština u Makedoniji, na samoj granici sa Albanijom 10 km od Struge. Nekoliko dana pred put Srba mi je ostavio post na FB pitajući me za jedan restoran u Vevčanima da li je to onaj koji sam mu preporučivao (misleći na Mrzence i Javor Džoko). Toga sam se tokom puta prisetio, pa smo odmah sa puta otišli u Vevčane na ručak. Vevčani su poznati po prelepim izvorima koji su zaštićeni kao Prirodno dobro i kažu najlepši u Makedoniji. Otišli smo u restoran koji je Srba preporučio. Ručali smo ukusne pastrmke, mada nam je naš domaćin kasnije rekao da nismo izabrali najbolji restoran.  U Vevčanima vrema kao da je stalo. Tamo smo videli i vodenicu koja i dan danas melje kukuruz. Nekada veoma slatko mesto, sa interesantnom arhitekturom u kome se kao u i mnogim takvim mestima na Balkanu oseća da nema mladih i da se polagano gasi.

Smeštaj

Još odavno smo dobili preporuku za smeštaj u vili kod porodice Dislievski. Radi se o kući podeljenoj na pola koju dele dva brata. Vila nije na samoj obali jezera ali je nekih 50m dalje tako da čim se izađe iz nje skrene se desno i za čas se nađeš na obali. Vila nudi noćenje sa finim doručkom na bazi švedskog stola. Ljubazni domaćini su tu za sve što treba uvek spremni da pomognu i prilagode pravila.

Prvo veče

Nakon što smo se smestili odmah smo izašli u šetnju na obalu jezera. Princeze i Ana su prvi put bile u Ohridu, a ja sam kao nešto malo video i upoznao, mada su pauze dva seminara na kojima sam predavao bile nedovoljne da se stekne uvid u ceo Stari grad. Prošetali smo do luke, obišli spomenike Sv. Klimentu Ohridskom i Sv. Ćirilu i Metodiju na obali i zatim se uputili u stari deo grada.  U gradu obišli donju kapiju tj njene ostatke, zatim razgledajući tradicionalnu arhitekturu i zgrade pre svega muzej porodice Robevci. Poseban utisak na nas je ostavila mala radnja za ručnu proizvodnju papira na starinski način koja je jedina u ovom delu Balkana (slična postoji samo na Bledu). Radi se o staroj tehnici nastanka papira. Tu smo videli kako je nastajao papir, kako se sušio, presovao i zatim na replici Gutembergove prese kako nastaje otisak i kako su se radile knjige. Naravno da smo kupili jednu grafiku na tom papiru. Neponovljivo iskustvo. Zatim smo pojeli lep sladoled na početku glavne ulice prošetali još malo i vratili se u Vilu na spavanje.

Sveti Naum

Drugog dana smo napravili plan da idemo ka Sv. Naumu pre podne i da ručamo u Albaniji jer su nam domaćini rekli da je tamo pastrmka jeftinija. Prvo smo obišli praistorijsko naselje – zaliv kostiju tj. repliku obnovljenog neolitskog sela sojenice nastalog na bazi pronađenih artefakata. Sojenice koje na veran način opisuju život tadašnjih ljudi koje su nastale na osnovu arheološkog nalazišta na dnu Ohridskog jezera.

Zatim smo otišli u malo mesto Trpejca koje podseća na mesta duž morske obale, jer se izdiže uzbrdo iznad šljunkovite plaže. Tu smo popili kafu i malo uživali. Na kraju smo otišli do manastira Sv. Naum gde smo uživali u njegovim lepotama i lepotama okoline prirode. Mnogo mi se svidela arhitektura crkvica u Makedoniji.

Nakon obilaska manastira otišli smo na izvore Crnog Drima. Tu smo sreli komišju iz Zemuna koji nas je vozio do samih izvora objašnjavajući urbane legende kako voda Crnog Drima protiče kroz celo jezero i izlazi u Strugi ne mešajući se sa ostalom vodom iz jezera. Kaže legenda da je razlika u njenoj gustini i sastavu. Inače Ohridsko jezero se vodom puni iz Prespanskog jezera koje je za 200 mnv više. Na kraju nismo otišli u Albaniju jer smo zaboravili pasoše u hotelu tako da smo se vratili u Ohrid na ručak.

Ohrid

Naši dragi domaćini su nam preporučili restorane Dalga i Čun. Izabrali smo za ručak restoran Čun. To je sladak restoran na samoj obali jezera koji za svoj logo i naziv ima izgled ohridskog čuna koji je nekada bio u upotrebi. Bilo bi baš lepo da se nekoliko takvih čunova i napravi.  Nakon ručka krenuli smo u obilazak. Prvo smo prešli most želja koji povezuje dva dela grada, stari i novi. Na njemu za svaki astrološki znak postoji mesto gde možete poželeti želju.

Kada ga prođete naiđete na pravu “morsku” atmosferu i plažne barove. Sledeća važna “stanica” je bila divna mala crkva na vrhu Sv. Jovan – Kaneo koja je dobila ime po starom ribarskom naselju.

Nakon toga nas je put vodio uzbrdo do najviše tačke odakle se vidi ceo grad kao na dlanu Samuilove tvrđave. Radi se o tvrđavi iz V veka. Sa tvrđave put nas je doveo do Antičkog teatra koji je i danas u upotrebi za različite umetničke projekta. Na kraju dana vratili smo se u Vilu gde smo se odmarali od silnih utisaka i pripremali sutrašnji nastavak puta.

Zaključak

Ono što na s je oduševilo u ova dva dana na Ohridu su ljudi i njihovo gostoprimstvo. Ljubaznost, osmeh i susredljivost su neverovatni i nezaboravni. Naprosto vas mame da dođete ponovo. Žao mi je što nismo stigli da obiđemo Nacionalni park “Galičica” ali verujem da ćemo se uskoro ponovo vratiti. Ohrid vredi posetiti i upoznati se svim zanimljivim istorijskim mestima i prirodnim lepotama koje nudi.