Tijanino ubistvo opomena svima

Već danima osećam užasnu uznemirenost prateći Tijanin nestanak i napore mnogih da dođu do nekog traga koji bi im pomogao da reše slučaj. Na žalost jutros nas je sve sačekala pretužna vest da je noćas Tijanino telo pronađeno na divljoj deponiji ispod gomile zemlje i da je ona svirepo ubijena. Prva misao koja mi je pala na pamet je šta se desi u glavi onog ko odluči da drugom ljudskom biću oduzme pravo na život? Druga misao je bila sećanje na Antoniju Bilić koja je isto tako nestala i ubijena. Treća misao je bila o nasilju u društvu kao modelu življenja. Veoma sam se potresao i evo čitavog dana ne prestajem da mislim na to. I sam imam ćerke i ne mogu da zamislim da se bilo kojoj od njih bilo šta loše, a kamoli nešto ovako tagično, desi. U svim zemljama ima raznih ljudi i ovakve svari se događaju ali kako napraviti sistem u kome su mogućnosti za ovakvu tragediju svedene na minimum.

Hiljadu i jedno pitanje mi se vrtelo po glavi. Koliko je svako od nas ugrožen na ulici? Da li je duks važniji od života? Da li  bi se ovo desilo da nije bila sama? Da li..?

Princeze

Jako mi je bilo teško da razgovaram sa princezama ali sam znao da moram. Često pričamo o svemu što se u društvu dešava. Pričali smo već za ovih 13 dana o tome šta se desilo i nadali se da je Tijana živa. Nisam želeo da ponavljam greške mojih roditelja koji bi u ovakvim slučajevima uvek našli izgovor da mi ne kažu u stilu “nema razloga da se uznemirava”. Smatrao sam da ima razloga da se uznemiravaju, jer moja je deviza oduvek bila “Niko te ne može sačuvati ako se ne sačuvaš sam/a!” Moraju znati da na ovom svetu ne žive samo dobri ljudi. One će o ovome i onako već pričati međusobom i čuti od nas starijih i bolje je da čuju to prvo od mene. Reakcije su bile suze, strah i neverica.

Nasilje

Na žalost mi smo očigledno društvo natopljeno nasiljem. Čim je vest krenula da se širi društvenim mrežama krenuli su i pozivi na nasilje. Tome je i doprineo ministar na konferenciji za novinare kada je rekao: “Moj lični sud, lični osećaj, jeste da mi je zbog ovakvog krivičnog dela, zbog ovakvog monstruma žao što je Srbija ukinula smrtnu kaznu, možda naše društvo nije bilo spremno za sve tekovine EU, kao što je ukidanje smrtne kazne” Time kao da je dao okidač da krene kreiranje grupa i da ljudi sami izražavaju šta bi sve nekom drugom ljudskom biću radili. Ne pitajući se vredili svaki ljudski život isto? i zaboravljajući da nasilje rađa nasilje. 

Kao i obično mediji su tome dodavali dodatnu emociju koristeći jezik i dajući pikantne detalje koji su još više budili gnev kod ljudi. Na žalost svu tu volju za mržnjom i nasiljem većina naziva pravednim gnevom i jedinom pravdom. Kao da ne vide da je upravo ovo ubistvo Tijane posledica takvog razmišljanja i atmosfere dopuštenog nasilja u društvu.

Država

Uz sve pohvale policiji koja se, bar po novinskim člancima, maksimalno uključila i posvetila ostaje gorak ukus da je i sistem negde zakazao. Očigledno je nedovoljno apela, kampanja i preventivnog rada protiv nasilja u društvu. Takođe je očigledno da naša bezbednosna kultura nije na nivou tj. da ovo nije SFRJ već duboko traumatizovano društvo u kome žive razni. Možda adekvatna reakcija države na prošlogodišnjih 43 ubijenih žena ili promena definicije silovanja u krivičnom zakonu su takođe mogli da pomognu. Potrebno je reagovati na svako nasilje, jer danas je ovo Tijana a sutra neki pripadnik LGBT zajednice ili Rom ili… Ono što mora odmah da se uradi je da se promeni propis po kom mobilni operateri tek nakon 24h od prijave nestanka imaju ovlašćenje da lociraju broj.

Zaključak

Na žalost Tijane više nema. Njena tragična smrt mora ostati opomena svima da nasilje vreba iz svakog ćoška i da ga treba iskoreniti. Da li ćemo se kao društvo trgnuti i krenuti da izlazimo iz spirale nasilja? Predlažem da u svakom gradu jedna ulice ponese ime Tijane Jurić. Na taj način ćemo se stalno podsećati u kakvom društvu živimo i koji su zadaci pred svima nama.

Počivaj u miru devojčice. Saučešće roditeljima u neizmernom bolu.