Opozicija i izbori

Pisao sam pre neki dan o različitim scenarijima za predstojeće izbore. Takođe iskoristio sam božićne praznike da na miru pročitam Srđinu knjigu “Mustra za revoluciju” koju preporučujem kao podsetnik svima nama koji smo radili kampanju 2000. – te, a takođe i onima koji nisu, da se upoznaju sa važnom strategijom nenasilja. S obzirom na jučerašnja dešavanja u Beloj Crkvi biće nam više nego neophodno da koristimo tehnike nenasilja.

Kao što sam već pisao još uvek ne znamo kojih će sve izbora biti. Stoga ne možemo ni da očekujemo da opozicija danas ima odgovore na sva pitanja koja se postavljaju ali može da ima razvijena scenarija za svaku od situacija. Praviću se kao da znamo da će parlamentarnih izbora biti.

Ciljevi

Ono što znamo je da, ako bude parlamentarnih izbora, prvi cilj SNS i stranaka na vlasti je da zacementira sadašnju podršku na još 4 godine tj. do 2020. Drugi cilj je da se “popravi atmosfera u društvu” tj. da se ućutkaju, bar privremeno, svi koji kritikuju i preduzimaju aktivnosti koje nerviraju i izbezumljuju Vučića.  Naravno treći cilj je da se što više razbije opozicija i pokaže kako Srbija nema alternativu i da je nepotrebno višestranačje u Srbiji već jedna jaka stranka koja u sebi ima i poziciju i opoziciju.

Sa druge strane prvi cilj opozicije treba da bude da ponudi jasnu viziju, ideje, programe i ljude i motiviše svakoga ko neće da glasa za Vučića da obavezno izađe na izbore.  Drugi cilj treba da bude da SNS nema apsolutnu većinu i da se spusti na ispod 40%  i time pokaže da nemaju podršku kao ranije i da se pripremi poraz Tome ili nekog drugog kandidata/kinje SNS na predsedničkim izborima sledeće godine. Treći cilj je da se uz stranke manjina sačuvaju mogućnost da se napravi većina u Skupštini AP Vojvodine.

Strategija

Juče je savez SDS/LDP izašao sa predlogom sporazuma o savezu opozicionih stranaka.  Takođe su juče održane i konferencije za novinare/ke (KZN), na kojima je prihvaćen poziv DS da se opozicione stranke proevropske orijentacije sastanu 19. jaunara. Podsetiću da je jedan sastanak, 9 opozicionih stranka na temu slobodnih izbora, već održan.

Strategija nastupa opozicionih stranaka zavisiće od toga šta se dešava sa druge strane. Ukoliko SNS i SPS ipak naprave zajedničku listu onda i opozicija mora izaći sa jednom, sviđalo se to nama ili ne. Ukoliko koalicije stranaka na vlasti ide na izbore odvojeno, onda i opozicija može koristiti formulu 3 + 2. Tri kolone proevropskih stranaka i dve kolone stranaka tzv. “patriotske” desnice (SRS i Dveri/DSS). To znači da Demokratska stranka, Nova i još neke regionalne stranke i pokreti mogu da budu jedna lista, SDS/LDP sa Zelenim Srbije … druga, a treću da čine Dosta je bilo, Levica Srbije i možda Liga socijaldemokrata Vojvodine. Kažem možda, jer će LSV proceniti šta je bolje za njih da li sa SDS/LDP ili DJB/LS.

Dogovor

Ako bude pameti i mudrosti opozicione proevropske stranke se mogu dogovoriti oko sledećih strateških pravaca koji bi bili minimum zajedničkog interesa.

– Insistiranje na slobodnim i fer izbornim uslovima i slobodi medija;

– Pakt o međusobnom nenapadanju;

– Zajednički okvir ekonomskog razvoja sa principima dobrog upravljanja Srbijom“Srbija posle Vučića”;

Taktike

Da bi na predstojećim izborima imali izlaznost od 4 miliona ljudi neophodno je da opozicija dobije podršku što većeg broja društvenih aktera: NVO, strukovnih udruženja, sindikata, medija, istaknutih pojedinaca… Zato je neophodno nakon dogovora što pre pokrenuti dijalog i zajednički doći do principa koji će unaprediti demokratičnost i nazvisnost institucija, obezbediti mehanizme za učešće i kontolu onoga što se bude radilo, načine biranja kadrova, principe transparentnosti trošenja novca, prioritetne reforme… Potrebno je ostaviti prostor svim koalicijama iz proevropskog bloka da osmisle sopstvene taktike kao i ciljne javnosti kojima bi se obratile i koje bi različitim praktičnim politikama motivisale.

Zaključak

Dogovor proevropske opozicije je dobra stvar bez obzira na sve kritike pojedinaca o starim liderima i članovima/icama mnogobrojnih stranaka. Postoji prostor da svako od nas nađe razlog i motiv da glasa za određenu politiku koja bi kasnije činila deo buduće politike Vlade. Ozbiljnim pristupom lideri/ke imaju mogućnost da pokažu da su razumeli da se mora podvući crta i da se upravljanje Srbijom mora radikalno promeniti.