5 stvari koje su političari/ke mogli da nauče na #SparkMe

Koliko je meni ovo samo predivna slika.
500 ljudi na #SparkMe konferenciji koji uce, saznaju, inspirisu se #pizitiva pic.twitter.com/qlZj1z8saG

— Miloje Sekulic (@milojesekulic) May 29, 2016

Ovaj blog post je originalno objavljen na blogu Centra modernih veština 

Često se na konferencijama, kao što je #SparkMe, čudim zašto političari/ke ne dolaze na njih. Konferencije ovog tipa su divna mesta na kojima, pre svega, imate priliku da čujete jednu važnu društvenu grupu, online zajednicu, o tome šta misli i šta pokušava. Imate priliku da sagledate informacije i pojave iz drugog ugla, upoznate se i prenesete svoj ugao posmatranja drugim ljudima. Sve su to benefiti dijaloga koji kasnije može da se nastavi i na drugim mestima na Internetu. Sreća pa su bar ovaj put politički konsultanti bili prisutni.

Ja evo već godinama pokušavam da dobijene informacije na #SparkMe provučem kroz filter razvoja političke komunikacije, politika i društvenog aktivizma. Pokušaću da sublimiram one najvažnije koje bi vam pomogle da, i ako niste bili, steknete utisak o tome o čemu se na #SpatkMe govorilo i zašto ubuduće ne smete da propuštate ovakve konferencije.

1. Promene

Živimo u vrlo dinamičnom vremenu svakodnevnih promena. Promene su nešto čemu bi i politika, kao najkreativniji posao, trebalo stalno da teži. Zato je bilo vrlo inspirativno slušati šta Braian Solis, Scot Morison, Paul Papadimitrou i drugi imaju da kažu o promenama. Brian Solis, čija poslednja knjiga X: The Experience When Business Meets Design upravo govori o tome da je tehnika reprogramirala naš mozak i da moramo da se menjamo. Ono što je ključno da znamo je da se tehnološke promene dešavaju mnogo brže nego što se menjaju stara pravila. Ključna rečenica koja mi odzvanja i danas je “Svi misle kako da promene svet a niko ne želi da promeni sebe”.

Da bismo menjali stvari neophodna je inovativnost i hrabrost. Govorio je o novom načinu vođenja marketinga gde će vaš brand braniti samo oni koji su sa njim doživeli iskustvo jer brandovi danas predstavljaju skup iskustava koje smo sa njima doživeli. Kada to stavite u kontekst političkih partija stvari se dodatno komplikuju, jer iskustvo sa strankom je mnogostruko. Naš cilj treba da bude da dotaknemo osećanja ljudi, a tehnologija tu predstavlja samo most do njih. Zato gledajte ljude koje želite da animirate marketingom kao da gledate samog sebe.

Da bismo se menjali moramo stalno da učimo. Fraza Learn – Unlearn – Relearn, se više puta ponavaljala tokom konferencije. Ona bi u nekom širem prevodu značila: nauči da se odučiš da bi bio spreman ponovo da naučiš. Ne možemo danas nove tehnologije stavljati u stari dizajn. Mladi danas ne znaju šta predstavlja ‘save’ ikonica jer oni nikada nisu videli floppy disk. U svom poslu, mi sve treba da dizajniramo za ‘save icon’ generaciju i moramo da zaboravimo stvari koje znamo. Zato kada počnete da postavljate pitanja, da vidite stvari drugačije, tada menjate svet. I ne zaboravite, koristite tehnologiju da biste unapredili i olakšali živote ljudi.

2. Novo liderstvo

Vodeći sve ove godine različite programe političkog obrazovanja, znam da je liderstvo važan element za promene i uspešno vođenje javnih poslova. Naravno da se na ovakvoj konferenciji mnogo govorilo o liderstvu iz različitih uglova. Scott Morrison je celo predavanje posvetio, kako ih on naziva, Boom leaders-ima. Novo liderstvo mora biti zasnovano na ličnom primeru i ne samo usmereno na uticaj i stvaranje sledbenika, već pre svega na inspiraciji drugih da postanu lideri. Suština je da ne radimo stvari kopirajući druge, već naš rad treba da bude odlika naše ličnosti. Zato budite promena koju želite da vidite!

Lideri moraju pokazati svoju ljudsku stranu. Priča o tome kako je Scott igrao sa Mendelom upravo pokazuje da lideri moraju znati da pokažu da su ljudska bića.

Druga važna stvar za novo liderstvo je otvaranje prostora i kreiranje atmosfere u kojoj ljudi mogu da iskažu svoje potencijale. Podatak da će u sledećih 10 godina milijardu žena ući na tržište rada u svetu koji je izrazito muški pokazuje prostor za novo liderstvo i promenu. Takođe moramo voditi računa da postajemo digitalni introverti jer dnevno provedemo 177 minuta na našim pametnim uređajima. Tako uspevamo da reprogramiramo naš mozak tako da danas dete od jedne godine posmatra nedeljne novine/magazin kao iPad koji ne radi.

6 saveta za Boom lidere/ke

–  Stalna promena perspektive (Constant reframing),

–  Saradnja sa svima (Radical colaboration),

–  Ulazite u sukob (Embrace conflict)

–  Uvek otvoreni, uvek spremni (Always open, always on)

–  Uživati u haosu/promenama (Thrive of chaos)

–  Ekstremno osnaživanje (Extreme empowerment)

3. Otvorenost i povezivanje

Mnogi od predavača su govorili o važnosti otvaranja, brze reakcije i dostupnosti. Veronika Rosso je kroz iskustva rada na razvoju WordPress platforme govorila je o mogućnosti otvaranja koja nije recept već Menu koji podrazumeva deljenje znanja i eksternu interakciju. Za one koji možda ne znaju, WordPress je najsavremenija globalna web platforma za izradu CMS sajtova. U WordPress-u je danas zaposleno 460 ljudi na svim kontinentima, a nemaju ni jednu jedinu kancelariju. To znači da rade u različitim vremenskim zonama koristeći blagodeti Interneta. Većina stvari u vezi sa daljim razvojem WordPress-a dešava se u interakciji sa korisnicima.

Zbog toga su ključne reči njihovog rada poverenje i empatija. Danas više niko ne može da kontroliše komunikaciju 100%, a za njih komunikacija predstavlja vazduh koji njihov tim drži u životu. I ako nismo uvek saglasni, danas jedino uz otvorenost možemo angažovati ljude. Jedino dostupnost nformacijama može učiniti da organizacija postane uticajnija. Završila je vrlo snažnom porukom koja sve političare/ke treba da zanima.

O povezivanju je mnogo govorio Frank Gruber, predstavljajući svoju knjigu StartUp Mixology koja ima milione komentara. On smatra da je razvoj mreže ljudi (network) jednako važan kao i razvoj proizvoda/usluga, jer svako od nas ima ideje, ali samo od kvaliteta mreže zavisi njihov potencijal.  Zaokupljeni razvojem proizvoda/usluga mi zaboravljamo na izgradnju odnosa sa ljudima. Možete imati najbolji proizvod za koji verovatno niko neće saznati ako niste umreženi i ne znate da komunicirate. Povezivanje je težak posao, pravo “rušenje” zidova. Kao ključnu reč za povezivanje i komunikaciju on vidi engagement (angažovanje) koje treba da privuče pažnju i podstakne učešće.

Tu nam je dao i nekoliko saveta na koje moramo da obratimo pažnju, naročito kod individualnog povezivanja.

–  Ponudite prvi (Give first)

–  Budite strpljivi (Be patient)

–  Aktivno slušajte (Be a good listener)

–  Brinite o drugima (Care)

–  Činite drugima (Do on to others)

–  Ostanite u kontaktu (Stay in touch)

4. Budućnost posla

Marvin Liao je ostavio fantastičan utisak na mene još prošle godine. Čovek koji razvija StartUp-ove u čitavom svetu, ima odličan uvid u razvoj preduzetništva, obrazovanja i inovativnosti. I ovoga puta je bio brutalan u svojim iskazima. Kao neki zao “sudija” svakom novom rečenicom nam je bacao “rukavicu” u lice. Njegov posao je da misli o budućnosti i investira u budućnost. Mi živimo u vremenu nestajanja poslova usled razvoja tehnologije. Svoje predavanje je krenuo sa tezom da svakih 5 godina dobijamo novu potentnu društvenu mrežu za komunikaciju i poslovanje. Za njega je vreme velikih kompanija prošlo jer su one tupave i spore.

Troškovi pokretanja StartUp biznisa su u poslednjih dvadeset godina pali sto puta. Danas je pokretanje biznisa vrlo lako, ali njegovo pozicioniranje je jako teško. I ako mnogi ne shvataju mi živimo u svetu u kom je preduzetništvo uslov našeg preživljavanja. Potkrepio je to sa rečenicom “I am not buisnessman I am buisness, man” savetujući nam da mislio o sebi kao biznisu. Zaboravite o zaposlenju. To je gotovo toga više nema. Biznis niše su velike i vi zahvaljujući platformama i dobrom povezivanju možete stići do velikog broja ljudi.

“The best way to become a millionaire is to serve million people.”

Kupio je dosta nas rečenicom “I hate MBAs and MBA programms!”. Jer znanje je oko nas. Više nema razloga da plaćate skupo obrazovanje, jer vam to ne donosi sigurnost nalaženja posla. Taj period je gotov.

Ključni saveti:

– Učite da bi zaradili (learning = earning)

– Vaša mreža je vaša vrednost (Network is your Net Worth)

– Pronađite nišu za vaš biznis (Nishe to Win)

– Usputni projekat = tezgarenje (Side project = Side hustler)

– Napravite portfolio veština i prihoda (Build a Portfolio of Skills & Income)

– Budite značajni a ne kredibilni (Be Notable, not Credible)

Završio je fenomenalnom rečenicom “Happiness is actually living a proactive life”.

5. Zaštita privatnosti

Bilo je mnogo važnih stvari o kojima se na ovogodišnjem #SparkMe govorilo ali tema zaštite privatnosti i podataka je, po meni, veoma važna politička tema, jer zadire u samo suštinu demokratije. Ako se ne borimo za privatnost mi ćemo je izgubiti. Kada izgubimo privatnost izgubićemo i demokratsko uređenje društva. Zbog toga bi svaki građanin/ka trebalo da se zalaže za maksimalnu zaštitu svoje privatnosti i da se bori protiv nadzora na internetu. Političari su u tom procesu često zloupotrebljeni od strane obaveštajnih službi rekla je Annie Machon, nekadašnja operativka u engleskoj MI5.
Već sam u ovom postu govorio o generaciji koja nikad nije videla floppy (save icon). Danas mladi ne znaju kako je izgledao svet pre pojave računara, interneta i mobilnih telefona, i ne razmišljaju o privatnosti na način na koji mi stariji to gledamo. Pokušajte da svom detetu oduzmete mobilni i shvatićete da oni danas svoj život ne bi mogli da zamisle bez interneta. Tu dolazimo do ključnog pitanja. Ako danas mladi svoj svakodnevni život ne mogu da zamisle bez interneta, ko će kontrolisati njihovu komunikaciju i interakciju, odnosno ko će kontrolisati pristup informacijama korisnika interneta. Da li su to Vlade, obaveštajne službe, korporacije… ?

Poseban problem danas čine nedemokratski režimi u kojima su aktivisti najugroženiji. Ono što danas radimo i o čemu govorimo je možda legalno, ali već sutra se pravila igre mogu promeniti i taj cilj za koji se borimo može postati pretnja po državu. Tu je Annie dala primer aktivista Occupy Wallstreet koji su definisani kao unutrašnji teroristi. Moramo znati da ono što jedanput dospe na Internet, ostaje zauvek tamo. Sve informacije o vama, vašim aktivnostima i izjavama ostaju uskladištene na netu i dostupne da ih različite službe jednog dana iskoriste protiv vas u bilo kom pogledu.

Fascism is big corporations working closely together with governments. Different angle on the issue of privacy. #sparkme — Jo (@IzadoraWing) May 29, 2016

Odavno na svojim predavanjima govorim da su društvene mreže odličan način da različite službe dođu do informacija o vama. Vaši postovi im omogućavaju veliku uštedu vremena i resursa. Mladi ne razmišljaju o privatnosti svojih podataka. Programi poput Velikog brata kreiraju generacije kojima je normalno da nemaju privatnost i kojima ta situacija ne smeta. E sad mi živimo u vremenu kada je moć samo prividno u rukama državnih struktura. Realna moć je u rukama korporacija (Google, Facebook, Twitter…), jer one veoma utiču na sadržaj zakona kojima se obezbeđuje privatnost. Zbog toga je jako važno da političari uvek vode dijalog sa Internet zajednicom kada uređuju polja bezbednosti podatka na Internetu.

Fantastičan #SparkMe organizacioni tim

Verujem da će vas ovih pet tema podstaći da o njima razmislite, posetite neku konferenciju, pročitate knjigu i radite dobre stvari koje će vaše zajednice učiniti boljim.

“Mi radimo ovo za nasu internet zajednicu i zbog Crne Gore”, rekose mi Natasa, Vanja i drugi organizatori #SparkMe https://t.co/M4r31WQlDh

— Miloje Sekulic (@milojesekulic) May 30, 2016