Predsednički izbori

Već nedeljama se u medijima zahuktava tema predsedničkih izbora do čijeg raspisivanja je ostalo nešto manje od 130 dana. Izbori moraju biti raspisani najkasnije 1. marta 2017. godine ali o tome malo kasnije u tekstu. Ovi izbori su važni, jer za  700.000  proevropski i prodemokratski opredeljenih građanki/na Srbije koji su u aprilu glasali za drugačiju politiku, predstavljaju priliku da se okupe i pokažu da u Srbiji postoji proevropska i demokratska alternativa. Ovaj post je prvi u nizu i treba da vam pruži osnovne informacije. U sledećim nedeljama ću se baviti i drugim aspektima ovih za sve nas veoma važnih izbora.

Rokovi za izborne radnje

U skladu sa članom 4.  stav jedan Zakona o izboru Predsednika/ce Republike izbore za Predsednika/cu Republike raspisuje Predsednica/k Narodne Skupštine, trenutno Maja Gojković. Ona mora da ih raspiše 90 dana pre isteka mandata aktuelnog Predsednika Republike. S obzirom na to da je aktuelni Predsednik zakletvu položio 31. maja 2012. godine kao datum isteka petogodišnjeg mandata uzima se 30. maj 2017. godine. Stav dva istog člana 4. propisuje da se izbori, od dana raspisivanja moraju održati u roku od najmanje 30 do najviše 60 dana. Ako ove rokove pretočimo u moguće datume u kalendaru dolazimo do toga da je krajnji rok za raspisivanje izbora 1. mart 2017. godine, a da se, u tom slučaju, sve izborne radnje moraju završiti do 1. maja 2017. godine. Najraniji datum za održavanje prvog kruga izbora je 2. april ali je on nerealan jer bi se u tom slučaju drugi krug održao na Uskrs, 16. aprila.

Zbog toga kao jedini mogući datumi za održavanje izbora na raspolaganju su 9. april za prvi krug i 23. april za drugi krug izbora.

Naravno ukoliko aktuelni Predsednik podnese ostavku (skrati mandat) ovi rokovi mogu biti pomereni unapred.

Nadležnost

Pozicija i nadležnosti Predsednika Republike definisane su Ustavom Republike Srbije u poglavlju V “Uređenje vlasti”.  U nadležnosti Predsednika Republike spadaju:
1. predstavljanje Republike Srbije u zemlji i inostranstvu,
2. proglašavanje zakona, u skladu s Ustavom,
3. predlaganje Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaganje Narodnoj skupštini nosioca funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom (npr. Lista kandidata za izbor sudija Ustavnog suda…)
5. postavljanje i opozivanje ambasadora/ki Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. primanje akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika,
7. davanje pomilovanja i odlikovanja,
8. vršenje i drugih poslova određenih Ustavom. (npr. imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, šefa Kabineta, savetnike  i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike…)

Predsednik Republike takođe, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Doduše Tomislav Nikolić je dao saglasnost da u slučaju da policija zatraži, u obezbeđivanju granične zone, pomoć Vojske Srbije, odluku o tome u odsustvu predsednika Srbije može doneti Ministar odbrane.

Kontekst

Kontekst u kom će se voditi kampanja je za kreiranje političke komunikaciji veoma važan. Za razumevanje takvog konteksta treba uzeti u obzir sledeće želje aktuelne vlasti:

• da bude što više kandidata/kinja različitih profila, po mogućstvu svaka opoziciona stranka da ima svog;
• da se odvrati SPS da ima svog kandidata/kinju kao i da se odvrate svi potencijalno jači kandidati/kinje u nameri da se kandiduju;
• da kampanja traje što kraće;
• da u drugi krug uđu Toma (ili drugi kandidat SNS-a) i Vojislav Šešelj;

U javnosti će se stalno govoriti da ima mnogo vremena do tada, da nije još vreme da… i na taj način će se “uljuljkivati” javno mnenje i ako je do izbora ostalo jako malo vremena s obzirom na poslove koje u pripremi za kampanju treba obaviti. U zavisnosti od rada konkurencije, aktuelna vlast će vući svoje sledeće poteze u skladu sa željama koje sam naveo. Mnoga iznenađenja su moguća ali ono što je danas sigurno je da ako želimo da prodemokratski i proevropski oreijentisani kandidat/kinja bude u drugom krugu moramo stati iza jednog kandidata/kinje.

Šta nam je činiti?

Najvažniji poslovi koji su pred svima nama su sređivanje biračkog spiska i priprema kontrole izbora. Nezavisni izveštaji OEBS i Građani na straži pokazuju da je bilo mnogo značajnih nepravilnosti i zloupotreba na izborima u aprilu i da se po prvi put govori o nejednakosti uslova za učesnike izbora.  Za početak svi oni koji su imali neki problem sa glasanjem zbog izbacivanja iz biračkog spiska imaju pravo da izvrše uvid u isti u cilju provere ličnih podataka. Verujem da ćemo naći načina da pokrenemo dijalog sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se uvaže preporuke Misije OEBS-a. U svom izveštaju Misija OEBS je navela “Da bi se povećala transparentnost i poverenje u tačnost izvoda iz biračkog spiska, mogla bi se razmotriti mogućnost da se preliminarni izvodi iz biračkog spiska izlože na uvid javnosti u skladu sa zakonom i najboljom međunarodnom praksom.” 
Za razliku od nekih prethodnih situacija mi danas nemamo snažnu prodemokratsku i proevropsku stranku koja može da iznese ovaj posao sama. Zbog toga je neophodna saradnja aktivnih građanki i građana, političkih stranaka, pokreta, inicijativa i nevladinog sektora. Zato zasucimo rukave!