Durmitor više neće biti isti

Već sam pisao ovde o Durmitoru i o tome koliko sam vezan za ovu planinu. Od rođenja skoro da nije prošla ni jedna godina, a da nisam boravio bar nekoliko dana na Žabljaku u našoj maloj brvnari između Pitomina i Ivan Dola. Na žalost poslednjih nedelja vesti koje stižu sa Žabljaka su daleko od dobrih i govore da Durmitor više neće biti isti. Ministarstvo održivog razvoja i turizma je pre nekoliko godina odlučilo da deo Nacionalnog parka izuzme i proglasi ga specijalnom zonom u kojoj ne važe pravila zaštite prirode koja inače važe za Nacionalne parkove. Radi se o malom naselju Ivan Do koje je za potrebe predloga studije lokacije prošireno sa zemljištem koje je pripadalo Vojnom kompleksu i hotelu Durmitor. S obzirom na to da je Ivan Do u samoj blizini Crnog jezera, nekih 150 – 200 m vazdužne linije,  čije su šume pod drugim stepenom zaštite NP Durmitor, kao i posebnih zona zaštite prirode (unutar Nacionalnog parka Durmitor) Mlinskog potoka i Barnog jezera, postoji opravdan strah da će planirana gradnja ugroziti i onako već načetu ambijentalnu celinu i pejzaž Durmitora.

Ivan Do i Crno jezero

Nacionalni park Durmitor

Durmitor je zbog svojih prirodnih lepota, flore i faune i velike važnosti da se one sačuvaju, proglašen za Nacionalni park još  davne 1952. godine. Nakon toga 1980. UNESCO, uvažavajući svu raskoš pomenutih prirodnih lepota i kulturnih vrednosti Durmitora i reke Tare, stavlja ih na Listu Svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa.
Važno je da se podsetimo na ulogu Nacionalnih parkova u zaštiti i očuvanju prirode. Svaki Nacionalni park je deo teritorije jedne zemlje koji bi trebalo da je većim delom zaštićen od ljudskog uticaja. Sve ovo ukazuje da je Durmitor važno prirodno stanište koje moramo sačuvati.

Neke info

Ove godine za Uskrs naši prijatelji su iskoristili raspust i otišli na Žabljak. Tamo su čuli da počinje Javna rasprava o “izradi studija lokacije Ivan Do” i faktički tek tad shvatili zašto je pretpošle godine uprkos protivljenjima ovaj prostor izuzet iz nadležnosti zaštite od strane Nacionalnog parka. Kada smo pogledali predlog Studije shvatili smo da Ministarstvo planira da od našeg naselja na rubu zaštićene šume napravi urbano turističko naselje prepuno različitih sadržaja, sa novim hotelima, ulicama, trotoarima i ono što je najbesmislenije, uređenih zelenih površina (pravljenje parkova u srcu Nacionalnog parka). Nakon toga održana je jedna i jedina javna rasparava u Žabljaku na koju su opet prijatelji išli i gde su i usmeno iznesene načelne primedbe u vezi sa najavljenom (nasilnom) eksroprijacijom placeva,  ugrožavanjem životne sredine, izgradnjom hotela na privatnoj svojini, asflatiranjem pešačkih planinarskih staza, promene namene objekata… Sve to najavljuje da Durmitor više neće biti isti.  Primedbe sa javne rasprave su poslate Ministarstvu u pisanoj formi u zakonskom roku. Podsetiću da su vlasnici i vlasnice kuća za odmor na ovoj lokaciji većinom građani i građanke Srbije te očekujemo i da Ambasada Srbije u Podgorici sa dužnom pažnjom prati usvajanje ovog akta.

Pogled na Ivan Do i durmitorski masiv

Gradnja

Ja odavno imam teoriju da se loše prakse, korupcija, bahatost, urušavanje vladavine prava… lako i brzo kopiraju u i prenose među svim zemljama bivše SFRJ. Kada su na skandalozan način promenjeni urbanistički planovi, srušena privatna svojina i lex specijalisom uzeta zemlja od građana zbog famoznog #BGH2O  (Beograda na vodi) vidimo da slične ideje padaju na pamet vlastima i u drugim državama. Kada se na na vrhu Kopaonika, koji je isto Nacionalni park, napravi nelegalni “ski bife” od 1.000 kvm i niko ne reaguje, inspiracija i slične ideje se javljaju i vlastima u drugim državama. Sve to pokazuje potpuni nedostatak vladavine prava i poštovanja privatne svojine kao i nikakvu brigu o zaštititi prirode.
Da sve bude još gore, javna rasprava je završena 26. aprila, a već 30. aprila su mašine počele sa rušenjem hotela Durmitor, koji je, po meni, jedan od razloga za izuzimanje ove lokacije iz Nacionalnog parka. Pre neki dan je održana “prezentacija projekta” , koji je slično simulaciji makete BGH2O napravljen kao spisak lepih želja u 3D formatu, jer urbanističkih uslova nema niti je usvojena Studija lokacije. “Investitore” to naravno nije sprečilo da ruše i sruše hotel iz 1939. godine koji je odavno trebalo da bude zaštićeno kulturno dobro. Da bi umirili javnost plasirane su i tri klasične spin poruke o 20 M€ ulaganja u novi hotel, posao za lokalno stanovništvo i razvoj severa CG.

Hotel Durmitor koji se ruši

Ivan Do

Moja baka Bule je našu brvnaru počela da gradi davne 1966. kada je na ovom prostoru bilo nekoliko kuća ljudi koji su tu živeli i tri kuće za odmor. Ostalo su bile livade i šume. Baka je tražila je mesto gde može da bude u kontaktu sa prirodom, blizu planine, a da ima minimum uslova za normalan život. Ispred našeg placa je bio tor sa preko 100 ovaca, a domaće životinje su bile stalno oko kuće. Mnogobrojne priče o gradnji kuće koje su postale neka vrsta porodičnih legendi govore o tome koliko je bilo teško graditi bilo šta bez puta i današnje infrastrukture. Sećam se priče da su tučanu kadu za kupatilo doneli na konju, a da se svaki put kada bi kamion sa peskom, drvima ili ugljem trebalo da stigne, gledalo u nebo da ne bude kiše, jer onda kamion ne može proći od bara i blata. Zimi je sve to postajalo još surovije, jer sneg nije dozvoljavao da se priđe naselju, a put je čišćen samo do hotela Durmitor.  Poslednjih 500m do kuće smo uvek morali da idemo kroz prtinu i sneg.

Negde 80 tih godina prošlog veka kreće masovnija gradnja i sada na tom prostoru ima nekih 70 tak pretežno vikend kuća. Stigao je i put prvo od kaldrme, a onda i asfaltni. Većinu tih stvari stanovnici naselja su finansirali kroz samodoprinos ili samostalno. Poslednjih godina su nas opštinske vlasti čak i kažnjavali time što nisu hteli da poprave udarne rupe na tih 200 m asfaltnog puta koji vodi do naselja. Ivan do je inače mesto na planini odakle kreće markacija za 1/2 planinarskih tura po Durmitoru i gde se godinama nalaze dva auto kampa u kojima upravo planinari borave.

Crno jezero i Ivan do pogled sa Međeda.

Priključi se

Svi vi koji ste ikada bili na Durmitoru, volite njegove lepote ili jednostavno volite prirodu možete da širite priču da Durmitor neće biti isti i da trenutna opštinska vlast i Vlada Crne Gore planiraju da uruše stepen zaštite prirode u srcu UNESCO – ve svetske liste prirodnog nasleđa. Nije dovoljno da pročitate i lajkujete ovaj post, za početak podelite ga. Divlja urbanizacija Žabljaka je već nanela nemerljivu štetu ambijentalnoj celini. Elitni turizam se ne pravi tako što se priroda betonira.

Verujem da jedino javni pritisak možda da da rezultat povlačenja Studije o lokaciji i vraćanje situacije u pređašnje stanje. Mi, stanovnici Ivan Dola ćemo uraditi sve što je u našoj moći ali to znam da bez šire podrške to neće biti dovoljno. Obavestićemo UNESCO, Evropsku komisiju, Evropske parkove … Iskustva u odbrani Petog parkica, uspešna kampanja “Neću baru hocu Taru” daju nadu da i ovoga puta možemo zajedno da se izborimo Durmitor ostane isti. Zbog njegove lepote ne smemo odustati, jer bez nas Durmitor više neće biti isti. Verujem da mi možemo da sprečimo da nadomak Crnog i Barnog jezera, Mlinskog potoka… krene masovna gradnja i nepotrebna urbanizacija.