Spark.Me – Javljanje iz budućnosti

Posle dosta dobrih komentara na rezime prvog dana Spark.Me konferencije odlučio sam da pokušam da napravim i rezime drugog dana. Na kraju je to ispao dosta dug tekst tako da uzmite šolju kafe ili drugog omiljenog napitka i putujte kroz drugi dan. Razumite me, jer toliko sam informacija čuo u poslednjih 72 sata da je dosta teško prisetiti se ko je šta rekao ali naravno glavne pouke i poruke su tu.

Gdin @milosdjajic u trenucima leta na #sparkme 👉 @SparkDotMe pic.twitter.com/VzCt7mAafs

— Željko Subašić (@PoslednjiSkaut) May 25, 2019

Digitalne ere

Drugi dan je počeo fantastičnim Džermajom Ovijangom (Jeremiah Owyang). Oduševila me je njegova prezentacija jer je kompleksne stvari znao da objasni jednostavnim jezikom. Nigde nije bilo one uobičajene američke teartalnosti. Kažu da je inače fantastičan tip.

@jowyang blazed our way as the first speaker of day 2! Thank you for the amazing keynote and premiere of The Six Digital Eras! #SparkMe pic.twitter.com/jhlbkoycgk

— Studio 081 (@Studio_081) May 26, 2019

Govorio je o nečemu o čemu kaže skoro da prvi put govori. O digitalnim erama. On je digitalnu revoluciju podelio na 6 digitalnih era:

• Internet era (web sajtovi)
• Društvene mreže
• Kolaborativna ekonomija
• Autonomni svet i AI
• Moderno zadovoljstvo (well being)
• Odlazak van planete

Svaka od digitalnih era ima svoje probleme i svoje vreme. Nekada smo svi imali sajtove i tako smo komunicirali na Internetu. Zatim smo se u drugoj eri svi povezali međusobno preko društvenih mreža. U današnjoj eri ekonomije saradnje koristimo Uber, Airbnb… U sledećoj eri  automatizacije svi poslovi koji se ponavljaju će biti automatizovani. Ovde nas je pitao za predikciju i da li mi isto to smatramo? Većina nas je digla ruku. Zatim je pitao, a ko od vas misli da će zbog automatizacije izgubiti poosao? Vrlo mali broj ljudi je digao ruku. Tu je poentirao rekavši „e to je problem jer mislimo da će se to dešavati drugima, a ne nama“. Očigledno još uvek nismo spremni na promenu. Sledeća era je era modernog zadovoljstva koja podrazumeva da smo okruženi tehnologijom koja nam olakšava život. Sve možemo organizovati kako nama odgovara. I poslednja era je era kada budemo imali dostupne jednostavne mogućnosti za odlazak van planete Zemlje.

Govorio je o dva Interneta koja će posle pomenuti i Lars ali u drugom kontekstu različitih pristupa tržištima. To su “zapadni” Internet koji mi poznajema ali i Internet u Kini. Do dodira ta dva sveta će sigurno doći ali za sada nije sigurno da li će to biti sudar ili neka vrsta „hladnog  tehnološkog rata“. Vrlo vešto je izbegavao sva pitanja u vezi sa trenutnim trgovinskim sukobom USA vs Kina. Završio je sa tim da je zajednica ključ. Ljudi koji imaju nekog pored sebe i povezani su sa zajednicom žive duže.

Online ili offline

Sledeći predavač je bio Brian Fanzo i njegova prezentacija #thinklikeafan. Počeo je sa tim da živimo u najboljem i najuzbudljivijem trenutku u ljudskoj istoriji. Bio je vrlo jasan u poruci da ne možemo na internetu da se predstavljamo za jedno, a da živimo drugačije u offline svetu. Naravno danas je to veoma tricky pitanje jer se naprosto naše ličnosti offline i online mešaju i pokušavaju virtuelnim životom da budu zanimljive.

Govorio je o autentičnosti i zanimljivosti. Brian kaže ako ste dosadni uživo bićete dosadni i na mrežama. I on je kao i Peter prethodnog dana, govorio o tome da je najvažnije slušati naše korisnike. Po njemu sve je vezano za poverenje i potrebno nam je više empatičnosti. Stavimo se u cipele naših korisnika. Konačno je neko i javno rekao da nije dovoljno reći Content is king. Danas nemamo vremena za „crapp“ sadržaj. Neophodno je napraviti odličan sadržaj jer samo takav sadržaj je „kralj“.

Bright colors make us JUMP JUMP!#SparkMe w/ @JWatson_Wx pic.twitter.com/nfSuCPesbt

— Brian Fanzo 😎 iSocialFanz (@iSocialFanz) May 26, 2019

Završio je svoje predavanje sa tim da ne možemo forsirati promene već možemo samo ljude inspirisati i učiti promenama. Pozvao nas je kao i još nekoliko predavača da ne gubimo vreme i pritisnemo dugme koje nas pokreće. Aktivizam!!!

Hejteri će spasiti svet

Sledeći predavač je bio Tom Goodwin, velika zvezda koja je na fantastičan način uspela da spoji prvi hejterski deo predavanja i drugi u kom nas poziva da radimo dobre stvari.

One of the most impressive things at this year’s #sparkme was the way how @tomfgoodwin managed to put a solid amount of (justified) hate and a great set of emotional/motivational messages into one, single, awesome presentation. You don’t get the chance to see this very often.

— Vladimir Ceric (@vladaceric) May 28, 2019

Inače tokom čitavog predavanja sam ga pogrešno mention -ovao. Najavni slajd je već bio drugačiji, jer je sadržao muziku u pozadini. Počeo je u starom dobrom hejterskom stilu „vi smislite a mi ćemo obesmisliti“ želeći da razotkrije sve gluposti iz oblasti marketinga i tehnologije.

Govorio je o tome da mi budućnost možemo zamisliti samo na osnovu prethodnog iskustva što se nastavlja na ono što je govorila Anab prethodnog dana. Istakao je da je problem sa današnjim svetom nije brzina već njegova haotičnost (massy). Izazivao je publiku pitanjima zašto kažu da je do milenijalaca teško doći kada su mobilni telefoni deo njihovog tela? Kod takve ciljne grupe nije teško izazvati pažnju ali problem o kom treba razmišljati je kako da tu pažnju zadržimo. Govorio je o promeni paradigme.

„Roditelji su nas učili da ne ulazimo u auto sa strancima i da ne spavamo kod nepoznatih ljudi. Danas skoro svi koristimo Uber i AirBnB.“

Ukazao je na to dajemo prednost softweru nad hardverom. Izazvao nas je pitanjem jel hoćete da ste sigurni ili da hodate ponosno?  A zatim pozvao na akciju govoreći da ponovo razmislimo o budućnosti i da sve što imamo je sadašnji trenutak i samo treba da krenemo i menjamo. Potvrdio je sve to tezom da je svet prepun „lidera“ koji jedva čekaju penziju, kako ne bi morali da se nose sa svim promenama koje se dešavaju.

Digitatal transformation definition
Via @tomgoodwin #SparkMe pic.twitter.com/Zcak2TfnMP

— Do slobode! (@milosdjajic) May 26, 2019

„Putovanje je mnogo više nego savršena slika na Instagramu“

Sledeća govornica je bila mlada Australijska travel bloggerka Brooke Saward. Ne znam da li mi je pala koncentracija ili način na koji je ona govorila u intervjuu sa Natašom, tako da sam slabo izvukao korisne i upotrebljive ideje i rečenice. Ova mlada žena je iz daleke Australije pre sedam godina sama krenula za Evropu sa kartom i jednom smeru i nekoliko stotina evra koje je ponela na put. Njen san je bio da obiđe sve delove sveta. Blog World of Wonderlust koji je pokrenula ima milionsku čitanost.

Govorila je o njegovom brandiranju, izboru boja, logou. Blog je bio njeno sredstvo za postizanje cilja, a to je da putuje besplatno, obiđe svet i zarađuje od toga. Njen najbolji drug je Google. Za nju je to mesto za sva pitanja, rute i dileme. Kaže da je najviše prijatelja stekla na Instagramu. Njeno društvo su njeni online fanovi i to joj je pomoglo da zavoli solo putovanja prenoseći im svoje priče sa njih. Najdraže destinacije su joj planinarenje u Čileu, obilazak Pakistana i neistražena Rusija. Ove godine je provela 6 nedelja u Pakistanu želeći da pokaže da nije tako strašno niti opasno.

KronkiWongi

Već u najavi Lars Silberbauer  mi je delovao kao jako zanimljiv čovek. U detinjstvu, a i kasnije igrajući se sa princezama, voleo sam da sklapam LEGO kockice. Lars je faktički postavio strategiju i online nastup kompanije LEGO na 30 različitih tržišta. Bio njihov dugogodišnji direktor društvenih mreža i video sadržaja. Kao što je rekao „Stvarao sam priče za prodaju «plastike»“. Za LEGO je filozofija poslovanja uvek bila «samo najbolje je dovoljno dobro» zbog toga je kvalitet svake objave i kampanje morao biti u skladu sa njom. Jedan post na LEGO stranici može da rezultira prodajom koja se meri sa šest nula.

Za LEGO su zadovoljstvo zajedničkog sklapanja (igre) i ponos na kreativnost najvažnije vrednosti za korisnike. Jedan od važnijh citata koji sam zapamtio “Društvene mreže su samo tehnologija koja podržava naše društvene (socijalne) potrebe. Da bi na njima bili uspešni kompanije moraju razumeti ponašanje svojih klijenata , a ne tehnologiju“. Kampanja putuj sa Džordžom je impresivan primer kako kreativnošću uz mnogobrojnu zajednicu stižete do njenog ogromnog angažovanja. LEGO je pozvao korisnike da od svojih LEGO kockica naprave Džordža, figuricu i da šalju slike gde je Džordž sve sa njima putovao. Nagrada je bila 100 dolara i na kraju je čitava kampanja toliko koštala, a ljudi i dan danas šalju fotke Džordža. Ili kampanja KronkiWongi u saradnji sa FB. Mene je fascinirao responsivni marketing koji su primenjivali u situacijama sa Red Bull ovim skokom iz svemira kao i u drugim situacijama.

6 pravila LEGO nastupa su bili

1. 1. Nemojte se zaustaviti samo na predstavi, izmislite čitavu pozornicu!
   2. Napredujte tempom kojim napreduju i vaši korisnici.
   3. Zagrlite različitost!
   4. Stvorite vrednost za biznis.
   5. Radite prave, a ne uobičajene stvari! (kako i Gaga kaže)

U pauzama izmedju predavanja ramena utisaka sa zvanicnim bligerima #SparkMe konferencije @cyberbosanka @milosdjajic pic.twitter.com/NikYABt4bg

— Milena Avramovic (@milenaabd) May 26, 2019

Popravljanje budućnosti

Programski tim nam je za kraj ostavio predavanje Adrew Keen-a provokativnog istoričara koji je studirao 82/83 Modernu istoriju Istočne Evrope u Sarajevu. Vratio nas je iz idealizma i sanjarenja uspeha digitalne transformacije u realnost rečenicom „ja sam čuo da je ovo marketinška konferencija. Ja sam sa druge strane i moj posao je da govorim istinu!“. Počeo je sa tim šta nam je sve obećavala digitalna transformacija: više slobode, više osnaženih ljudi, više demokratije, više uključivanja, više saradnje, više novih poslova, više…  Samo jedna ruka se podigla kada je pitao, a jel danas mislite da nam je digitalna transformacija to i donela? Poentirao je sa tim da je budućnost uvek prodaja snova. Istoričari su uvek tu da nam govore istinu, a ne da nam prodaju snove. Tehnologija je mesto neispunjenih obećanja. Ako hoćemo da popravimo budućnost potrebno nam je da vidimo gde smo pogrešili. Tehnologija nam nije donela više demokratije. Nije nas učinila društvenijim, čak suprotno danas smo usamljeniji. Po njemu društvene elite su napravile anarhiju, mediji nisu demokratizovani i vratili smo se u period na početak XX veka.  AI tehnologija je dovela do algoritamizacije sveta.

Keen smatra da najveći deo problema leži u velikim tehnološkim kompanijama (Google, Facebook, Apple), koje pordaju naše podatke. One znaju mnogo više o nama nego mi o samima sebi. Američka Vlada se ne bavi u dovoljnoj meri regulacijom njihovog rada i to ugrožava naše lične slobode. U jednom trenutku je rekao „Facebook svake nedelje ima neki skandal oko bezbednosti podataka i stalno nas uveravaju da će to srediti a u stvari nas lažu.“  Ako na sve ovo dodamo i to da se često osećamo bespomoćno i smatramo da ne možemo ništa da promenimo kao društvo dolazimo u situaciju koju je on nazvao “Velika kriza našeg vremena”.

Da sve ne bi bilo samo kritika Keen nam je ponudio svojih 5 “stubova budućnosti”. Oni treba da nam pomognu popravimo budućnost.

• Regulacija (vs Anarhija) – od strane država, koja treba da uredi poslovanje velikih kompanija. Jedino se #EU time bavi. Kao pozitivne primere napomenuto je anti-monopolske presude, kao i GDPR.
• Više inovacija – Inovacije koje dominiraju u Silicijumskoj dolini idu u pogrešnom pravcu. Potrebne su nam inovacije usmerene na ljude i biznis modele sa više jednakosti. Tehnologija nije solucija za probleme koje tehnologija pravi.
• Snaga korisnika – Veće uključivanje i angažman potrošača i korisnika.
• Građanski angažman – veće učešće građana, kako u procesima odlučivanja, tako i u podržavanju pozitivnih, odnosno eliminisanju negativnih trendova. Bez zajedničkog napora, teško ćemo popraviti budućnost.
• Obrazovanje – što veće ulaganje u obrazovanje, koje treba da pomogne mladima da se izdignu iznad tehnologije, da “pobede algoritme” i razvijaju svoju kreativnost. „Ako pokušate da se okrenete algoritmu, izgubićete od algoritma“.

Ovo predavanje je isprovociralo publiku koja je želela da polemiše sa predavačem što se do sada gotovo nikad na #SparkMe nije događalo. Andrew je na kraju ostavi snažnu poruku

Bez obzira da li se slažemo sa njegovim stavovima ili ne, svi treba da se uključimo i da menjamo svet na bolje. Samo zajedničkim naporom možemo da popravimo budućnost!

Ubjedljivo najbolji program ikada na #SparkMe Sva predavanja vrhunska, na kraju provokativni @ajkeen i posebno dio o obrazovanju tjera na razmišljanje. Bravo za organizatore, sponzore i tim @natasad @predraglesic @bigajovana a posebno za maestralnog profu @vulicvladimir 👋👋👋 pic.twitter.com/XFAy0PpZCM

— Dragan Mocevic (@DraganMocevic) May 26, 2019

I za kraj

Spark.Me konferencija je pokazala zašto je smatraju najboljom konferencijom u ovom delu Evrope. Programski odbor je napravio fantastičan posao izborom predavača i pre svega hrabrošću da na istoj konferenciji pruži različite perrspektive. Energija konferencije se promenom mesta održavanja nije smanjila. Sve to je pokazalo da su ljudi i njihov aktivizam i angažman ključni.

Ponoviću obožavam #sparkme jer nama donosi toliko neophodan kiseonik i ljude koji dolaze iz budućnosti. Hvala im.

— Do slobode! (@milosdjajic) May 26, 2019

Napunili smo se svežim informacijama, kiseonikom za mozak i sada treba iskoristiti vreme pred nama i implementirati nova znanja u aktuelne poslove. Hvala Spark.Me na prilici da budem deo ove sjajne družine.