Božanstveni Halštat

I ako je prošlo sko dva meseca slike Halštata (Hallsttat) ne blede. Osim Bad Hofgasteina i Salzburga okviru našeg mini Uskršnjeg odmora posetili smo i ovo turistički preatraktivno mesto. Dugo vremena sam na Instagramu i kod prijatelja viđao na slike iz Halštata. Ovo je bila prava prilika da se upozna ovo bajkovito alpsko seoce.

Uskršnja nedelja

U Halštat smo otišli u nedelju na Uskrs. Vreme nije bilo bog zna kakvo i kiša, i ako je povremeno padala nije bila snažna. U samom Halštatu nas nije dočekao sneg i ako ga je usput uz put bilo. Kišobran i vetrovke su bile dovoljne da nas zaštite. Pred samim Halštatom dočekao nas je zatvoreni put, jer se održavala polumaratonska trka oko jezera.

To nas je usporilo ali sa druge strane omogućilo nam je da vidimo Halštat bez previše turista, kao i da obiđemo celo jezero Hallstätersee koje je prekrasno. Na samom vrhu jezera je restoran na reci Traun koja otiče iz jezera. Tu u blizini su i lepe jezerske plaže. Ako ste u prilici naročito leti obavezno ih posetite i okupajte se u ovom prekrasnom jezeru.

Istorija

Halštat (Hallstatt) se nalazi na samoj obali jezera (Hallstätersee) blizu Salzburga u regionu Salckamergut (Salzkammergut). Ovaj region se prostire istočno od Salzburga sve do Dahštajn planina (Dachstein). Kao što sam već pisao ovaj deo Austrije je razvojno bio vezan za eksploataciju soli iz mnogobrojnih rudnika. Stoga ne treba da čudi da bukvalni prevod naziva čitavog ovog regiona je „Posed kancelarije za so“. Inače u vreme Hazburške monarhije u ovoj regiji je bilo sedište kraljevske kancelarije za so.

Istorijski podaci govore o tome da se halštatska kultura prostirala u periodu od VIII do IV veka pre nove ere na teritoriji čitave centralne Evrope. Nju su činili pripadnici proto-keltskih, keltskih i pre-ilirskih plemena. Halštat svoje ime duguje starom keltskom naziv „HAL“ koje znači so. Zahvaljujući kontinuitetu postojanja i održavanja naseljenog mesta i prvog ikada znanog rudnika soli Halštat se često smatra jednim od najstarijih naselja u Evropi.

U XIV veku Halštat postaje trgovački grad. Ovde podsećam i da je Salzburg nastao kao mesto za trgovinu solju. Do Halštata se sve do kraja XIX veka moglo stići samo čamcem/brodom preko jezera ili pešice uskim stazama obodom jezera ili preko alpskih vrhova. Prvi kolski put je napravljen 1890.godine kada su probijeni prvi tuneli. Na ovaj način je Hazburška monarhija štitila svoje rudnike soli od „nepoznavnih“ znatiželjnika.

Halštat

Halštat je selo sa manje od 1000 stanovnika. Prilazeći mu kroz uski tunel iznad grada uopšte ne očekujete takvu neverovatnu lepotu. Bez obzira na sve fotografije, u prirodi njegova lepota dobija još veću vrednost. Divno šareno selo, kuće sa cvećem i neobičnim detaljima, crkve, labudovi, jezero i Alpi. U grad je najbolje je doći ranije prepodne da biste izbegli gužve koje znaju da budu nesnosne. Ne pitajte kako znamo. Najveća atrakcija ovog gradića je njegova lepota i arhitektura u stilu romanike, gotike i baroka. Sve pomenuto je Halštat preporučilo da bude uvršten na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.

Vidikovac

S obzirom da nije bilko kiše a i daje bilo vreme za ručak odlučuili smo se da se prvo popnemo na vidikovac. Želeli smo da osmotrimo sve iz ptičije perspektive pre nego se zaputimo ulicama samog gradića. To je bila dobra odluka. Na vidikovac Hallstatt skywalk – Welterbeblick se može stići ili žičarom ili peške. Što se tiče pešačenja treba vam oko 50 minuta penjanja uređenom i obeleženom stazom koja isto počinje kod početne stanice žičare. Žičara ke čini mi se 16€ po osobi ali postoje i porodične karte. Na početnoj stanici imate i suvenirnicu jer Halštat ne smete napustiti bez grumena soli ili već nekog suvenira koji će vas podsečati.

Pored vidikovca na istom brdu nalazi već pomenuti prvi svetski rudnik soli. U tom rudniku je 1734. godine pronađeno telo praistorijskog rudara mumificiranog solju. Tu je i kafana ,,Rudolfsturm“ sa odličnim pogledom u kojoj smo ručali. Inače ovaj restoran se nalazi na nekadašnjoj kuli koja je dobila ime po Rudolfu I Habzburgu i služila je kao odbrambena kula rudnika.

Popevši se gore i ako je kiša i dalje rominjala prizor je bio fantastičan i pogled je ostavljao bez daha. Napravljen je panoramski most koji osigurava bezbednost turista i daje još lepšu ptičiju perspektivu i pogled na sam gradić. Imali smo sreće jer na vidikovcu nije bilo gužve a i oblaci su se malo podigli.

Šta videti

Halštat je malo mesto i za desetak minuta može se obići uzduž i popreko ali detalji i skriveni ćoškovi zadržavaju vašu pažnju i iskušavaju vaše strpljenje za fotografisanje među mnogobrojnim turistima. Kada krenete od parkinga uz jezero pred vama se otvara glavna ulica. Kuće koje u njoj možete videti potiču iz 16. veka. Posle par minuta stižete na mali divni trg Marktplatz.

Na njemu se nalazi čuvena Evangelistička crkva sa tornjem koju vidite na svim fotografijama Halštata. Ona je počela sa radom 30. oktobra 1745. godine i zanimljivost vezana za nju je da u njoj možete naći desetine biblija na raznim jezicima. Na uzvišenju iznad trga, nalazi se druga, manja katolička crkva i prelepo groblje (kao u Salzburgu).

Inače tu u maloj kapeli je napravljena kuća kostiju Beinhaus iz 16. veka sa oko 1200 lobanja kao neko podzemno groblje. S obzirom da je Halštat vekovima bio, da tako kažem odsečen od ostatka sveta, i da je samo groblje kao i sam grad vrlo malo, članovi porodica morali da iskopavaju svoje mrtve nakon deset godina, ne bi li oslobodili mesto za druge članove porodice. Kremiranje nije bilo dozvoljeno, pa su nakon 10 godina, vađeni  ostaci, izlagani svetlosti nekoliko nedelja dok ne dobiju boju slonove kosti i nakon toga su prebacivani u kapelu. Ovo je praksa od 1720-ih godina, a neke od poslednjih lobanja su iz poslednje decenije XX veka.

Osim pomenutih lokaliteta vredi obići Muzej kulturnog nasleđa, slane pećine (Saltwelten), otići na vožnju brodom i obići druga mesta na jezeru, pešačiti, voziti bike i boraviti u prirodi. Ova čarobna priroda će vas siguran sam u to ostaviti bez daha!

I za kraj

Ovde ćete sresti veliki broj turista iz Azije. Podatak o izgrađenoj replici ovog gradića u dalekoj Kini govori u prilog tome da ih je grad potpuno opčinio. Ova replika je napravljena 2012. godine u južnoj kineskoj provinciji Guangdung. Zato ako se u njoj nađete nađete neka vas ne začudi to što vam se gradić čini poznato.

P.S. Pomozite i sebi i meni (vi ćete uštedeti 10 odsto prilikom sledeće rezervacije) i koristite sledeći link pri rezervaciji preko Bookinga vaše sledeće destinacije za putovanje. Hvala unapred 🙂