8. mart – borba traje

Čitam ovih dana najave o popustima, specijalnim ponudama, dizajniranim poklonima, prednostima za žene… u susret 8. martu. 8. mart nije 14. februar kako reče ona gospođa pre neku godinu. On to ne sme ni biti!

Značaj

8. mart je Međunarodni  dan borbe za ženska prava i emancipaciju žena i za mene je važan dan.  On predstavlja simbol borbe za rodnu ravnopravnost i ženska ljudska prava. Ta borba ne prestaje ni danas, jer žene i dalje trpe nepravdu, nasilje i diskriminaciju. Osmi mart, tj. Međunarodni dan žena  je prilika da se osvrnemo dokle smo u toj borbi stigli, koliko su nam društva odmakla u poštovanju ravnopravnosti, da se podsetimo istorije promena i preko jednog veka duge borbe za prava i slobodu žena.

Svet

Svet u kojem živimo je i dalje neravnopravan. I pored svih promena koje su se desile on je i dalje uspostavljen po muškim pravilima. Koliko je on muški možete gotovo svakodnevno pročitati u različitim vestima o nekoj prvoj ženi koja je u nekoj oblasti života pomerila granice. Živimo u svetu izraženih nejdnakosti, gde po poslednjim podacima Oxfam – a pred ovogodišnji Svetski ekonomski forum vidimo da 22 – ojica najbogatijih muškaraca imaju veće bogastvo nego sve žene Afrike kojih ima nekoliko stotina miliona; da devojke i žene sveta svaki dan potroše 12,5 milijardi sati u neplaćenom radu što je ekvivalent od 10,8 triliona dolara iliti tri puta više nego što svetu donosi tehnološka industrija. Nasilje prema ženama takođe ne jenjava i ako su i tu napravljeni pomaci pre svega #meetoo kampanjom.

Srbija

Tokom prethodnog perioda dobili smo kolateralnu dobit i povećanje kvote manje zastupljenog pola na izbornim listama na 40 odsto. Za to isto vreme imamo atmosferu u društvu u kojoj prevaladava seksistička, mizogina, diskriminatorska i nasilna atmosfera. Brine me jako kako će u toj atmosferi uopšte biti moguće politički se angažovati i koliko će ženama, pogotovo novoizabranim biti teško. Na mnogobrojnim primerima se videlo da institucije ne raguju na povišeni nivo nasilja. Zbog toga smo kao Akademija ženskog liderstva izdali PROGLAS kojim želimo da bar malo utičemo na političke aktere i zaštitimo žene.

Položaj roditelja sa decom je i dalje loš. Snažna propaganda koja se sprovodi da je sve super neće im pomoći da lakše odgajaju decu. Femicid ne jenjava uprkos svim merama i zakonskim poboljšanjima. Očigledno je da se odnosi i atmosfera u društvu moraju promeniti. Žene su i dalje manje plaćene za posao iste odgovornosti. I dalje nemamo novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Muškarci

Mahalat je danas dala lep opis toga šta muškarci ne bi smeli da rade i govore. Postojeći patrijahalni model u kom smo odrasli, u kome živimo i vaspitavamo svoje dečake i dalje nas gura u tzv. „mušku kutiju“. Mi moramo iz nje izaći. Takođe zajedno sa drugim muškarcima moramo definisati nove oblike muškosti i uloge muškaraca u XXI veku. Što se tiče zaustavljanja nasilja prema ženama tu muškarci mogu doprineti kroz uticaj na druge muškarce, a naročito dečake.

Siguran sam da je većina muškaraca danas kupila cveće ili neki poklon svojim partnerkama ili ženama u svojoj okolini. Ono što bi bio najbolji poklon za sve žene sveta je promena njihovog ponašanja. Potrebno je da preuzmemo deo poslova u domaćinstvu, da otvaramo prostor za žene u našim kompanijama ili organizacijama. Neophodno je da prekinemo sa idejom o nasilju kao načinu za rešenje bilo kog problema.

8. mart

8. mart ne smemo doživljavati kao još jedan komercijalni praznik. Vidim da se on u to pretvara. U njegovu simboliku su mnoge žene ugradile svoje živote i to ne smemo zaboraviti. Borba se nastavlja jer do pune ravnopravnosti je dalek put. iskreno verujem u to da menjajući se možemo zajednički napraviti ravnopravno društvo u kom će svako biti zaštićen i moći da iskaže sve svoje talente i potencijale.