Kriv je! – Pravda za Mariju Lukić
Bivši predsednik Opštine Brus Milutin Jeličić Jutka prvostepeno je osuđen na tri meseca zatvora za krivično delo nedozvoljene polne radnje nad Marijom Lukić
U Srbiji su jun i jul Korona godine obeležili “namešteni” izbori, razbuktavanje drugog talasa epidemije, sponatni protesti protiv aktuelnog režima, nasilje na ulicama i prekomerna upotreba sile od strane policije, hapšenja i „preki sudovi“ za demonstrante i obnavljanje pregovora o Kosovu. U poplavi dnevnih informacija u senci je ostalo donošenje važne prvostepene presude Milutinu Jeličiću Jutki, poznatijem kao predator iz Brusa kojom je oglašen KRIVIM za nedozvoljene polne radnje nad svojom saradnicom, Marijom Lukić, u međuvremenu dobitnicom priznanja“Osvajanje slobode”, “Hrabri glas” i “Lični herojski čin”.
Hrabra i nepokolebljiva Marija
Marija Lukić je bila zaposlena u Opštini Brus ka tehnička sekretarka pri Skupštini opštine od 2015 godine. Simbolično, 8. marta 2018. godine zajedno sa još šest žena, pokrenula je tužbu za polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje protiv tadašnjeg predsednik opštine Brus, Milutina Jeličića. Marija je teretila Jeličića da joj je tokom dve godine poslao preko 15.000 sms poruka lascivnog sadržaja. Takođe, po njenom svedočenju, kad god su ostajali sami on ju je neprilično dodirivao. Na žalost, tužbe drugih žena protiv Jeličića su odbačene kao neosnovane.
Marija je istinska heroina. Prva je žena u Srbiji koja se usudila i do kraja izvela postupak za polno uznemiravanje protiv muškarca, lokalnog moćnika. Time je otvorila važnu temu seksualnog uznemiravanja, iskorišćavanja i ucenjivanja žena u javnom sektoru i na radnom mestu.
Marija svedoči da joj se nakon istupanja u javnosti javio veliki broj žena, ali i manji broj muškaraca, i ispričali joj svoja, slična iskustva.
Sudski proces
Ova hrabra i odlučna žena je uspela da izdrži dve duge i mučne godine suđenja i zato je ova presuda još dragocenija. Podnela je maltretiranja od strane suda, Milutina Jeličića i njegovih branilaca i pajtaša, osudu i sigmatizaciju okoline, vređanja raznoraznih ljudi sa društvenih mreža i izborila se za pravdu. Kazna, koju je Jutka dobio je neprikladno mala. Ali ono što moramo znati je da je ovo prva presuda izrečena nekom moćniku za delo polnog uznemiravanja. Iskustvo govori o tome da i ako prve presude prate minimalne kazne one imaju značaj i predstavljaju neku vrstu uzora za sve buduće postupke.
Sam sudski proces je započet u Brusu ali je zbog pritisaka na sudiju on izmešten u Kruševac. Okrivljeni je iza sebe imao partiju na vlasti, pet advokata, a 2019. se njegovom timu priključio u svojstvu stručnog savetnika, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.
U početku je Jeličić imao veliku podršku. Paralelno sa procesom koji je Marija Lukić pokrenula i javnost je isplivao slučaj izgradnje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, za koji je on lično dao saglasnost da se izgradi.
Postupak je obeležila i izjava samog predsednika Aleksandra Vučića “da su žene koje su prijavile Jeličića, zapravo htele da mu napakoste”. Možemo samo zamisliti koliki je pritisak vršen na sud da Jutku oslobodi. U rangu čuda je što se to nije desilo.
Sve prve presude su gorke nemate pojma kako je teško kada u nečemu probijaš led i coktanje što je samo tri meseca nipodaštava žrtvu koju je ova žena podnela da bi uopšte dobila osuđujuću presudu.
— Докона Попадија (@DokonaPopadija) July 10, 2020
Žene
Srbija je duboko partijahalno društvo u kome se i dalje na ženu gleda kao na objekat. Od 2012. i dolaska SNS na vlast beležimo porast svih oblika nasilja u društvu. Sve je više onih koji sebi dozvoljavaju da prete i da se svete, svesni da sankcija neće biti.
Posebno je uočljivo da aktuelna vlast na različite načine zloupotrebljava temu rodne ravnopravnosti i često gura žene protiv žena. Tako je bilo i u ovom slučaju kada su, dok je suđenje još bilo u Brusu, izveli žene iz javnih preduzeća da “brane” Jutku. U Brusu su svi sve znali, a opet, javnost nije reagovala i stala na stranu žrtve. Tokom dve godine procesa bilo je mnogo svedočenja o seksualnim ucenama i uznemiravanju koje su doživele i druge žene u Brusu. Po ko zna koji put se pokazalo da izostaje preko potrebna ženska solidarnosti, ali i empatija i razumevanje za žrtvu u zajednici. Umesto da sve one koje su napastvovane, a videlo se da ih je mnogo, reaguju, mnoge od njih su dodatno stigmatizovale Mariju. Mnoge od njih su napadale njen kredibilitet, sumnjajuću u njeno psihičko zdravlje, dovodeći u pitanje istinitost njenog svedočenja. Svojim stavom žene su često opravdavale nasilnika i optuživale je izjavama poput “Vidi kako se oblači”, “Mora da ga je nečim izazvala”.
Stalno prebacivanje odgovornosti na žrtvu tera žene da se osećaju krivim, a nisu krive. Za nasilje ne postoji opravdanje. Zbog toga je od velike važnosti bila solidarnost koje su demonstrilale ženske organizacije i grupe tokom dve godine trajanja postupka. Na svakom zakazanom ročištu bile su uz Mariju, pred zgradom suda, sa transparentima podrške.
Muškarci
Pokret #MeToo je nastao upravo na slučajevima u kojima su moćni muškarci koristili svoju moć za seksualno uznemiravanje, iskorišćavanje ili zlostavljanje žena. Znamo da dela seksualnog nasilja najčešće nemaju svedoke i ostaju između žrtve i nasilnika. Samo preživela žena zna šta se desilo i kako se oseća. Opet se pokazalo da živimo u muškom svetu koji nikako ne može da izađe iz “muške kutije” u kojoj je žena samo objekat i “vlasništvo” muškarca. Taj muški svet na nasilje prema ženama gleda kao nešto usputno i gotovo uvek ga relativizuje. Najgore je što gotovo nikada se ne pokazuje saosećanje prema žrtvama. Žene, kao Marija, koje su o tome javno govorile su gotovo uvek progonjene i stavljane na stub srama.
Pisao sam mnogo o ulozi muškaraca u borbi protiv nasilja prema ženama. Na žalost i u ovom slučaju se pokazalo da nema dovoljno hrabrih koji su spremni da osude nasilje. Mnogi muškarci, pretežno Jutkini rođaci i saradnici, su dodatno pretili Mariji i njenoj porodici.
Ako su svi sve znali šta je sprečavalo muškarce iz Brusa da podignu svoj glas? Dokle ćemo mi, muškarci, tolerisati da nasilnici okrivljuju žrtve kao što je Jutka govorio „Ona se oblačila golišavo“ „Ponašala se erotski“? Umesto da nasilnike nazovemo nasilnicima i budemo nepremostiva brana takvom ponašanju. Jedino tako, korak po korak, stvaramo društvo u kome će se žene, devojke i devojčice osećati sigurno i neće ćutati ukoliko budu uznemiravane ili napastvovane.
