Pregovori – odakle početi

Poslednjih nedelja se u javnosti govori o budućim pregovorima (dijalogu) vlasti i opozicije pod patronatom EU oko izbornih uslova za Predsedničke izbore 2022. godine. Ti pregovori se po meni moraju voditi oko nekog lex specialis-a koji će urediti organizovanje izbora samo za te izbore, a evo i zašto.

Stanje stvari

Kada kažemo izborni uslovi, većina ljudi pomisli samo na predstavljanje učesnika u izborima u medijima i to pre svega na Javnim servisima RTS i RTV. Formiranjem koncentracione Vlade Republike Srbije sa skupštinskom većinom od 243 poslanika i poslanica došli smo u situaciju koja je suprotna Zakonu o izboru narodnih poslanika (Sl. glasnik RS, broj 68/2020), a to je da u Republičkoj izbornoj komisiji stranke vlasti imaju natpolovičnu većinu. To je suprotno članu 29. ZOINP koji kaže ’’Nijedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora.’’ Sadašnje stranke skupštinske većine imaju 2/3 većinu u RIK-u. Znamo da su organi za sprovođenje izbora Republička izborna komisija i birački odbori. Kako sa takvim sastavom RIK da očekujemo bilo kakve poštene i demokratske izbore. Nemoguća misija.

Takođe u nekom budućem Nadzornom odboru koji će formirati Narodna skupština (NSRS) takođe će sedeti predstavnice i predstavnici skupštinske većine. Znači u pregovorima moramo krenuti od sastava organa za sprovođenje izbora.

RIK

Republička izborna komisija (RIK) je  kinstitucija koja organizuje izbore. Ona je ta koja štampa listiće, određuje i način glasanja na Kosovu i Metohiji, broj biračkih mesta u zemlji i inostranstvu, verifikuje liste i kandidate, odlučuje o podnetim prigovorima… Ona je državni organ koji je odgovoran za organizovanje i sprovođenje izbora u skladu sa zakonima. Šta mi sada imamo? Imamo jednu važnu insituciju (RIK je državna institucija) koja ima svoju službu, ima prostorije za rad i svoje nadležnosti ali koja je nezakonita. Kada se raspišu republički ili predsednički izbori, cela državna, pokrajinska i lokalna uprava, javna preduzeća, imaju obavezu da rade za RIK i svi državni resursi biće upotrebljeni da bi se raspisani izbori na najbolji način i sproveli. Gde su tu predstavnici opozicije?

Zbog toga opozicija mora na pregovarački sto da stavi pre svega sastav RIK-a. To je ključno pitanje u cilju sprovođenja slobodnih i fer izbora.

24.10.2020. godine NSRS je donela nezakonitu i nepotpunu odluku o imenovanju novog sastava RIK. Predsednik RIK nema zamenika (šta ako predsednik podnese ostavku, razboli se…). Među članovima i zamenicima članova ima javnih funkcionera koji su u očitom sukobu interesa, i nadam se da će Agencija za borbu protiv korupcije doneti odluku o tome. Sve ovo zapravo govori da će odluke RIK biti jednoglasne i da je ’’sila pogazila pravo’’.

Sastav RIK

Zbog svega iznesenog veoma je važno da se nađe način i da se sastav RIK promeni pre raspisivanja izbora! Ključno je da svi učesnici u izborima budu uključeni u pripremu najavljenih izbora. I do sada je veliki problem bila transparentnost pripreme izbornog materijala, štampanje glasačkih listića, ažurnost biračkog spiska, predaja izbornog materijala biračkim odborima i čuvanje izbornog materijala. Važno je da se svima dopusti kontrola štampanja glasačkih listića. Način prikupljanja zapisnika sa BM mora da se unapredi koristeći iskustva sa izbora održanih 21.6.2020. Sami Birački odbori  (BO) moraju biti mešovitog sastava.

Sve to je nemoguće postići dok je RIK u sadašnjem sastavu. Ne zaboravimo da je RIK u junu ponišio izbore na više od 220 biračkih mesta (BM). Kako je moguće da se na više od 200 BM u Srbiji pojavio jedan ili više glasačkih listića u kutiji? U prilog ovome govori iz izveštaj Posmatračke misije OIDHR

REM

Druga važna institucija je REM. Pre neki dan, prilikom glasanja na Savetu REM o ograničavanju emitovanja Rijaliti programa tokom dana, smo videli kako izgleda glasanje kada se napravi pritisak sa strane. REM podsećam donosi obavezujuće uputstvo za sve emitere za izveštavanje u predizbornoj kampanji. Poslednje uputstvo koje je štitilo sve učesnike izbora je bilo iz uputstvo 2016. koje je propisivalo maksimalno vreme zakupa medijskog prostora. Takođe mora se promeniti i rok u kom je REM obavezan da reaguje na uočene nepravilnosti što je  CRTA već predložila u preporuci#47.

Narodna skupština

U istraživanju Bobana Stojanovića dokazano je kako su se prikupljali potpisi za kandidature tokom predizborne kampanje. Promenom Zakona o izboru narodnih poslanika krađa podataka je legalizovana i pitanje je da li je osim SNS i SPS i jedna druga lista na propisan način prikupila neophodnih 10.000 potpisa. To se mora vratiti u nadležnost Javnih beležnika u skladu sa preporukama.

Zaključak

Sve su ovo teme koje zahtevaju da se nađu na stolu i da se o njima pregovara. Postojeći sistem se ne može samo šminkati detaljima kao što je to bilo prošli put pred izbore 2019. Potreban je svobuhvatni pristup gde će se pre svega institucije za sprovođenje izbora dovesti u okvire Zakona.