Olimpijada – We don’t play

Jutros me je Dragan u “Buđenju” rečenicom “ih da neko dobije medalju samo što sedi na konju” isprovocirao da napišem tekst o konjičkom sportu i Olimpijadi.

Olimpijada u Tokiju 2020

Svi znamo da su zbog SARS COV 2 igre u Tokiju morale da budu pomerene za godinu dana. Olimpijske igre predstavljaju san svakog sportiste, jer one okupljaju sve sportove, sportiste i sportiskinje koji se u 15 dana bore provišući olimpijski duh. Ove igre su drugačije iz nekoliko razloga, pre svega jer se dešavaju bez publike. Epidemiološke mere su na visokom nivou. Sve to sigurno odmaže sportistima i sportiskinjama, jer ne može da se kreira preko potrebna atmosfera za istorijske momente. Neću ovim da omalovažavam postignute rekorde i fantastične utakmice već samo želim da kažem da mi fali huk publike.

Ove igre promovišu ravnopravnost i po prvi put su nacionalne zastave zemalja učesnica tokom defilea na samom otvaranju nosili jedan sportista i jedna sportiskinja. Uvedene su mix discipline i očekujem da se taj trend nastavi. Na ovim igrama učestvuje najviše žena u istoriji takmičenja. Ne zaboravimo da je ženama nije bilo dozvoljeno učešće na obnovljenim olimpijskim igarama 1896. godine. na prvoj olimpijadi. Na ovoj olimijadi su uvedeni neki novi sportovi kojima se uključuju milennials.

Konjički sport

Konjički sport je jedan od najstarijih sportova na Olimpijskim igrama, a Olimpijski gran pri je jedno od najvažnijih takmičenja. Takmičenje u preskakanju prepona je promotivno predstavljeno na Igrama u Parizu 1900. godine. Od Igara u Stokholmu 1912. postaje zvaničan sport i redovno je na programu svih Letnjih Olimpijskih igara. Zanimljivo je da su do 1948. godine jahači morali biti oficiri, tako da su se takmičili samo muškarci. Ovo je razlog zbog kog sam pomenuo da seu Igre u Tokiju važne upravo zbog ravnopravnosti. Ovo ograničenje je ukinuto 1951. godine i od Olimpijskih igara u Helsinkiju žene se takmiče ravnopravno sa muškarcima. Od 1974. je dozvoljeno da se muškarci i žene takmiče u istoj konkurenciji. Konjički sport je jedini Olimpijski sport gde se žene i muškarci zajedno takmiče. Takođe to je jedini sport gde se takmičarski zadatak izvodi ne uz pomoć, već u partnerstvu sa drugim živim bićem, sa konjem. Zato govorimo o parovima koje čine jahač i konj. Što bi rekli amerikanci “Naši sportisti, igrom slučaja, imaju šestoro nogu i rep između njih.”  Na Olimpijskim igrama kao discipline zastupljeni su: dresurno jahanje, preskakanje prepona i trodnevno jahanje (3D eventing). Konjički sport inače razvija kod dece poseban odnos brige za drugoga, jer jedino u idealnom partnerstvu konj i jahač ostvaruju preko potrebnu sinergiju koja ih dovodi do rezultata.

Preskakanje prepona

Svi znate da sam zahvaljujući princezi T. gotovo svaki dan sa konjima. Ona se takmiči u dresurnom i preponskom jahanju za KK “AleksaDundić”.

Preponsko jahanje je zapravo težak, nepredvidiv i izazovan sport.  U kvalifikacijama i na finalu se videlo koliko je kockica potrebno da se složi da bi se postigao uspeh. Mnogi favoriti nisu uspeli da odjašu parkur bez greške. Zamislite samo, da je od 30 finalista samo njih 6 završilo parkur bez kaznenih poena (sa čistom nulom). Tako da konjički sport nije samo sedneš na dobrog konja i osvojiš medalju.

Disciplina preskakanja prepona je najpoznatija disciplina konjičkog sporta priznata od strane međunarodne Konjičke federacije (FEI) gde se muškarci i žene takmiče ravnopravno kako na individualnim tako i na ekipnim takmičenjima. Takmičar ima za cilj da u što kraćem vremenskom periodu bez kaznenih poena savlada postavljene prepone (parkur). Što bi Iva tokom prenosa rekla “Zadatak jahača je da dovede konja u idealnom pravcu, ritmu i brzini na pravo mesto, a zadatak konja je da skoči”. Ovoga puta zlato je uzeo Ben Maher iz V. Britanije, drugi je bio P. Federicson iz Švedske a treći M. Van der Vleuten iz Holandije.

Srbija

E sad dolazimo do situacije u kojoj se nalazi preponsko jahanje u Srbiji. Znamo da je knjički sport skup. Negde sam pročitao da je za odlazak i boravak jednog konja u Tokiju bilo potrebno 50k USD. Gašenjem konjičkog centra L’amour du cheval veliki broj jtakmičarki i takmičara je ostao bez osnovnih trenažnih uslova. Zbog toga je organizacija čitavog prvog dela ovogodišnje takmičarske sezone bila otežana. Poznat je i maćehinski odnos Grada Beograda prema Hipodromu tako da možemo reći da se konjički sport u Srbiji nalazi u dosta teškoj situaciji. Tokom praćenja prenosa iz Tokija smo videli da pre svega ulaganjima u infrastrukturu može da se dođe do rezultata. Japanski tim je primer za to.

Dobri Do

Zaključak

Zbog svih onih koji vole konje i svakodnevno vredno treniraju red bi bio da i država obrati pažnju na ovaj sport i počne umesto samo u fudbal da ulaže i u druge sportove. Srbija je mala zemlja ali velika sportska nacija i bez stalnog rada pre svega sa najmlađima rezultati ne mogu sa pasti sa neba.