Avganistanska tragedija
Doručkujemo jutros (18.8.), ranom zorom, princeza T. i ja. U jednom trenutku ona me pita: “Jel si video ovu frku u Avganistanu?” Prvo sam se zbunio da zna uopšte za frku, a zatim i gde se nalazi Avganistan. Pokušao sam da joj na najjednostavniji način objasnim šta se tamo dešava.
9/11
Sećam se tog 11. septembra jer je to bio dan posle naše svadbe. Onako umorni od celodnevnog programa sedeli smo sa prijateljicama i prijateljima i prepričavali događaje od prethodnog dana. U jednom trenutku zvoni telefon i tetka od moje Ane zove uspaničeno “Okrenite CNN, napali su Ameriku”.
Ovog septembra će biti 20 godina od tog napada i 20 godina našeg braka. Za to vreme mi smo mnogo toga uradili i postigli. Verujem da su i u Avganistanu ljudi naše generacije slične stvari postigli koristeći blagodeti slobode.
Za sebe mogu da kažem da mrzim rat i mrzim nasilje!
Avganistan
U nedelju 15.8. je kao bomba odjeknula vest da su se Talibani mirno, gotovo bez ispaljenog metka, ušetali u Kabul, glavni grad Avganistana. Time je dvadesetogodišnja vladavina kakvih takvih prodemokratskih snaga tragično završena. Počinje novi period u životu ove velike Srednje Azijske zemlje za koji ćemo videti šta će sve doneti. Veoma dobro se sećam kako je izgledala vladavina Talibana u periodu 1996-2001.
Avganistan je gotovo 50 godina u ratu. Od svrgavanja kralja prevratom 1973 pa sve do danas nije bilo skoro uopšte perioda mira. Smenjivali su se ratovi, prevrati, sovjeti, mudžahedini, talibani, amerikanci…
Podsećam da je američka vojna operacija u Avganistanu 2001. godine dobila je tada gotovo jednodušnu podršku čitavog sveta. Međunarodne snage u zemlju “gde se skrivaju teroristi“ došle pod okriljem UN-a. Ujedinjene nacije su imale jasan plan obnove, izgradnje demokratskog društva. Dvadeset godina je taj plan sprovođen. Organizovani su kakavi takvi izbori, žene su vratile svoja prava, građena je infrastruktura ali je cvetala i korupcija. Sada kada se analizira kako je došlo do toga da 300K uvežbanih i obučenih vojnika dozvoli Talibanima da pobede, dolazi se do poraznog saznanja da su te cifre bile lažne. Vojnici su prijavljivani, a da nisu postojali jer je plata za njih stizala a neko je stavljao u svoj džep.
Talibani
Talibani iliti “učenici” na paštunskom jeziku, pojavili su se nakon povlačenja sovjetskih trupa početkom devedesetih u Pakistanu. Smatra se da su se prvi put pojavili u verskim školama koje je finansirala Saudijska Arabija. Došavši na vlast uveli su najstroži oblike Šerijatskog iliti Islamskog zakona. Na početku svoje vladavine su bili “popularni” jer su iskorenili korupciju, zaustavili bezakonje i uspostavili teritorije bezbedne za razvoj trgovine.
Talibani su takođe uveli kažnjavanje u skladu sa svojim strogim tumačenjem Šerijatskog prava – javna pogubljenja osuđenih ubica i preljubnika i amputacije udova kradljivcima. Muškarci su morali da puštaju bradu, a žene da nose burke. Zabranili su televiziju, muziku i bioskop i gotovo svaku zabavu. Devojčice starije od 10 godina nisu mogle da idu u školu. Zbog toga je čim su u nedelju ušli u Kabul ugašena svaka muzika u npr. hotelima.
We watch in complete shock as Taliban takes control of Afghanistan. I am deeply worried about women, minorities and human rights advocates. Global, regional and local powers must call for an immediate ceasefire, provide urgent humanitarian aid and protect refugees and civilians.
— Malala (@Malala) August 15, 2021
Ženska prava
Verujem da ste čitali dirljivu ispovest dobitnice Nobelove nagrade Malale Yousafzai. Jako potresna knjiga o životu devojčica u Avganistanu za vreme vlasti Talibana. Malala je naravno odmah u nedelju reagovala i pozvala svetske lidere da otvore granice za avganistanske izbeglice. Ženska prava u Avganistanu nikada nisu bila na nivou ravnopravnosti. Ali ipak žene su tamo dobile pravo glasa još 1919. Tokom poslednjih 20 godina su mogle slobodno da izlaze iz svojih kuća bez pratnje muških članova porodice, da rade, da budu deo bezbedonosnih snaga, da gledaju TV, da se školuju, bave se sportom, igraju, pevaju, raduju se. Jednom rečju da koliko toliko normalno žive! Zato nemojte da vas čudi što su hrabre Avganistanke uprkos pretnjama i Talibanima na ulica odmah protestovale tražeći da se ženska prava ne smanjuju.
Zbog toga ceo svet danas gleda u poteze Talibana 2.0 u odnosu napoštovanje ženskih prava. Oni će sada biti sigurno mudriji i neće odmah nasiljem uvoditi Šerijat i vraćati mračno doba. Ali moramo znaati da se oni nisu promenili. Njihova ideologija se nije promenila. O tome koliko će ova “pobeda” pojačati globalno mržnju prema ženama možete pročitati ovde.
JUST IN: “The Crew made the decision to go” — Inside RCH 871, which saved 640 from the Taliban … from @TaraCopp and me https://t.co/r4YvGqJZ4b pic.twitter.com/CI1mAmqjHT
— Marcus Weisgerber (@MarcusReports) August 16, 2021
Ponašanje “saveznika”
U nedelju kada je postalo svima jasno da je igra završena nastao je haos na aerodromu. Gledali smo potresne slike ljudi koji se kače na avione pokušavajući da pobegnu. Strah od odmazde, spiskova, osvete je ogroman i realan. Znaju ljudi sa kim imaju posla, jer su dosta toga već preživeli sa Talibanima. Strane vlade se nisu snašle, jer nisu očekivale kolaps države u tako kratkom roku. Tužno je bilo gledati tvitove ljudi koji su radili za međunarodne organizacije, NATO, ambasade, kompanije… a koji su ostavljeni i prepušteni samima sebi. Taj manjak solidarnosti je jeziv. Ne može se borba za demokratiju u svetu voditi samo u svojoj prćiji bez podrške drugim saborkinjama i saborcima.
Prirodno je da su stigle i kritike jer su vlade izvlačile svoje građanke i građane, a ostavljale sve druge čak ni obavestivši ih da odlaze. Ovo će globalno ostaviti posledice jer će se ubuduće u kriznim područjima svi koji budu radili za međuanrodne organizacije drugačije ponašati i osiguravati. Verujem da će moji prijatelji i poznanici koji rade za međunarodne organizacije i vlade da traže preciziranje pravila u slučajevima naglog odlaska i gašenja misija. Poverenje u međunarodne organizacije će opasti. Vidim da je juče održan i protest u Nemačkoj gde su tražili da Vlada omogući izlazak svim ljudima koji su pomagali Nemačkoj misiji u Avganistanu. I Deutche welle je to tražio od Vlade Nemačke za sve svoje saradnike i saradnice.
Naučene lekcije
Ne znam kako vama ali mnoge stvari koje su se desile u Avganistanu podsećaju na situaciju na Zapadnom Balkanu. Moje prvo pitanje je bilo kako u 20 godina nisu uspeli da obrazuju i osveste generacije koje bi se suprotstavile vraćanju u mračnu istoriju krajem devedesetih? Odmah sam dobio i odgovor i istinu u lice. Jer kako npr. u Bosni i Hercegovini nismo za 25 godina od završetka rata uspeli to da deca različitih nacionalnosti idu u istu školu već i dalje postoje dve škole pod istim krovom. Zamislio sam da se međunarodna zajednica odjednom povuče sa ovih prostora. Nacionalisti bi to oberučke dočekali da nastave započeto, da nastave rat.
Druga stvar koja razara naše, a razorila je i avganistansko društvo je korupcija. Da li smo spremni da se borimo protiv nje, upravo gledajući kako je korupcija pojela njihovu vojsku, sitem, državu. Borba protiv korupcije zato prioritet u borbi za demokratiju.
Ono što je ključni zaključak je da mi koji volimo slobodu moramo pokazati da je više volimo od onih koji bi da nas na ovaj ili onaj način zatoče. Tako je i sa borbom sa autokratskim režimom u Srbiji. Ako ne pokažemo da želimo više pobedu i jasnu ideju šta ćemo sa njom da uradimo onda ne možemo da se nadamo uspehu. Mislimo o tome!
Independence day protest in #kabul. Women and girls, men and boys screaming LONG LIVE #Afghanistan OUR NATIONAL FLAG IS OUR IDENTITY! They marched past #Taliban with some Talibs screaming back at protestors, waving their guns at them but finally the protestors passed. pic.twitter.com/yutJcmstAP
— Jordan Bryon (@jordan_bryon) August 19, 2021
