Žao mi je ljudi u SDSM i propuštene prilike

SDSM je prekjuče izgubio izbore u Skoplju. Zoran Zaev je podneo ostavku i Severna Makedonija je opet ušla u novu političku krizu. Prateći medije u Srbiji poslednjih dana videlo se da je napravljena takva atmosfera u Skoplju da je poraz SDSM neminovan. Na žalost građanke i građani Makedonije nisu razumeli koliko je bilo važno da se i ovoga puta SDSM podrži. Zbog toga mi je mnogo žao.  Nisam iz Makedonije i ne znam mnogo detalja tako da je moguće da je sve što napišem pogrešno ali sve me jako podseća na 2012. godinu kod nas u Demokratskoj stranci i Srbiji.

Poseta Skoplju

Pre nekih mesec dana sam bio u Skoplju na socio ekološkom forumu koji su organizovali prijatelji iz Progres instituta bliskog SDSM-u. Tamo sam kroz razgovore sa različitim ljudima video da ih je uhvatio defetizam. Postojalo je unutrašnje stranačko nezadovljstvo koje se javno manifestovalo kod nekih ljudi. Osetila se potreba za promenom. Dovoljno vremena je prošlo da se zaboravi težina promene koju su 2016 teško izveli.  Zaboravili su ljudi ruglo od projekta SKOPLJE 2014, 30.000 lažnih ličnih karti, nacionalističke ispade, ubijanja ljudi….

Što bi rekla moja drugarica „levicu nekad i povetarac odnose, a desnica kada se ušanči tek sa dinamitom odlazi“

Tačno sam imao flash back na 2012. kada smo i mi u DS imali sličnu izbornu atmosferu i nismo imali snage da branimo sve gluposti koje su pravljene.

VMRO

VMRO DPMNE od promena 2016. se držala čvrsto. Ovoga puta su imali 15K glasova više u odnosu na prošle lokalne izbore gde su potučeni do nogu. Biračko telo su uspeli da sačuvaju i da ga drže pripravnim. Ne znam koje su kampanjske tehnike koristili ali očegledno je da su uspeli da izvedu dovoljan broj ljudi i da naprave referendumsku atmosferu. Lukavo su isturili nezavisnu kandidatkinju za gradonačelnicu Skoplja. Ženu koja se do sada nije bavila politikom ali koja je očigledno imala kvalitetnu podršku. VMRO se „sakrio“ da bi u drugom koraku profitirao iz njene pobede. Njima je bilo važno da eliminišu Zaeva i u tome su izgleda uspeli.

EU

Evropska unija već godinama ne dozvoljava da Severna Makedionija krene ubrzano napred. 2018/19 entuzijazam za EU je bio ogroman i delovalo je da ako ih puste da će za par godina sve da ispregovaraju i promene.  U reforme su krenuli snažno i hrabro. Zoran Zaev kao proevropski političar snažno je gurao zemlju napred nadoknađujući izgubljene decenije. Bili su svetla tačka u čitavom regionu a to je mnogima smetalo. I sam sam zagovarao kroz kontakte sa različitim ljudima, iz Evrope i regiona, početak pregovora. Na žalost blokada je učinila svoje i tema Evropskih integracija se potrošila i nije bila više važna i ako je svima nama ona životno važna. Kao i slučaju pregovora opozcija vlast u Srbiji nije pokazala snagu da preuzme rizike i donese ispravne i čvrste odluke. Vidi se da evropske desnica i dalje drži većinu poluga vlasti.

SDSM

Juče sam se čuo sa mnogima širom Makedonije. SDSM sada ostaje bez predsednika stranke Zaeva. Kao odgovoran čovek ponovo je pokazao evropske manire, da ima integritet i da poštuje data obećanja. Sada je najvažnije da sve unutrašnje sukobe ostave po strani. Ako krenu da se sada bave sobom i međusobno optužuju završiće na smetlištu istorije. Oni i dalje drže dizgine u svojim rukama jer imaju predsednika koga su podržavali i koalicionu vladu. Jeste koalicija kilava ali je većinska i treba je održati, naći jasan pravac kojim bi se anulirale negativne stvari koje su građani kaznili na ovim izborima. Biće teško ali ne i nemoguće.

Moj savet je da se uradi analiza „hladne glave“, odrede strateški pravci, krene u predupređenje ekonomske i energetske krize i pokuša da se stvari stabilizuju. Neće biti lako ali ja verujem u moje prijatelje i prijateljice iz SDSM-a.

Naučene lekcije

Očigledno je da mi socijaldemokrate u čitavom regionu ne smemo na vlasti da se opustimo. Svi znamo koliko teško i sa malom podrškom do nje dolazimo. Nikada ne uspevamo da vežemo dva mandata i postavimo stvari tako da se ne mogu lako i brzo vratiti nazad. Kada bi to uradili imali bi vremena za podučavanje svojih ljudi tehnikama vladanja i upravljanja.

Balans između progresivnog i efikasnog uvek mora postojati, a to često zaboravimo. Ljudi posle određenog vremena ne mogu da žive samo od reformskih progresivnih obećanja. Ne sme biti korupcije, bahaćenja, arogancije već samo posvećenosti, jasnog pravca i stalne borbe. Rečenica “a sada malo mi” mora biti zaboravljena. Stranka mora kontinuirano da radi. Ne smemo da dozvolimo da oni koji su ambiciozni preko svojih mogućnosti kada ne dobiju očekivano šire defetizam i lično nezadovoljstvo.

Takođe briga o svojim ljudima mora biti podignuta na viši nivo. Lako trošimo ljude, a nemamo ih. Često se prema neistomišljenicima i protivnicima u vlastitim redovima ponašamo kao prema najgorim neprijateljima. Gore nego prema ekipi s druge strane političke scene koji su nam svarni protivnici.

Vrednosti i ideologija ne smeju da se zaborave, jer se lako sklizne u populizam. I na kraju rezultati rada moraju biti vidljivi i proverljivi.