“Ne interesuje me politika” – slučaj Žabljak

U februaru sam napisao tekst o tome koliko je politika važna za naš svakodnevni život. Tada je povod bila ogromna ljudska tragedija i razoran zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju. Boraveći ovog leta na Žabljaku povod za novi tekst o politici su masovna bezplanska gradnja, ogroman novac čudnog porekla, nedostatak jasne vizije razvoja i devastacija Nacionalnog parka. A novih resursa nema, samo planina, šuma i vode koji su toliki koliki su.

Masiv Durmitora sa Međeda

Žabljak

Znate i sami, preteći me, da gotovo od svog rođenja boravim bar jednom godišnje na Durmitoru i  Žabljaku. Mnogo volim ovu planinu jer sam na njoj mnogo toga doživeo i naučio. Dok smo bili u osnovnoj školi to je bilo mesto naše slobode i otkrivanja, kako zimi tako i leti. Kasnije sam dolazio samo leti, jer je zima bila rezervisana za neke druge planine.

“Da se završi ova gužva u avgustu pa na jesen kada vidiš nepoznatog čoveka pitaš ga šta radiš tu, jesi li normalan?” – radnica pošte

Žabljak je mala opština na severu Crne Gore u kojoj se od 2000. godine smanjuje broj stanovnika. Poslednji podaci iz popisa 2011. govore o nešto preko 1.700 stanovnika. Procene nadležnih su da sada ima oko 1.400 građanki i građana. Samo 12 đaka je upisalo srednju školu ove godine. 

Kao i svaka opština Žabljak ima opštinsku strukturu, komunalne servise, mehanizme, kancelarije i različite strategije, izbore… Na web stranici Opštine stoji i dalje dosta straih podataka i ako je nova vlast preuzela vođenje opštinom krajem novembra 2022. godine.

“Promenila se vlast ali se ništa nije promenilo” – razočarana komšinica

Turizam

Da bi se kao “razvijao turizam” Skupština Crne gore je pomerila granice Nacionalnog parka Durmitor da bi tako omogućila da se u blizini Crnog jezera gradi. Podsećam da je Nacionalni park uspostavljen da bi se upravo sačuvalo i Crno Jezero, Tara i ostale prirodne lepote koje su na UNESCO listi prirodnih dobara. Tada su se mnogi ljudi pobunili i uspeli da spasu ovaj biser prirode od uništavanja.

Turizam na Žabljaku je vezan za planinarenje, vožnju žičarom do Savinog kuka, rafting Tarom (što nema veze sa Žabljakom), obilazak Crnog jezera, vožnju kvadovima, dobru hranu u nekoliko restorana… Glavni i najveći hoteli u Žabljaku godinama su ruinirani, polusrušeni ili u izgradnji. U međuvremenu su izgrađeni neki drugi, mnogo manji hoteli, neki sa dozvolama, a neki bez. Žabljak slovi za zimski turistički centar ali od toga nema ništa, jer razvoj skijališta decenijama stoji.

Sećam se priče jednog poznanika koji je dugo godina radio u Libiji u vreme Gadafija. On je često navodio primer kako u to vreme država Libija, ne vodeći računa o ambijentu, samo izgradi NOVU bolnicu, školu, vrtić… neki javni servis pored starog već izgrađenog zdanja. Staro zdanje, umesto da renoviraju, samo ostave da propada i da se bukvalno uruši. Sličan osećaj imate kada malo zađete po Žabljaku. recimo stari auto servis na ulazu se raspada, a pored njega je izgrađen novi, najpoznatiji hoteli se urušavaju, a pored njih se grade novi, tu su i kuće koje su propale ali to ne sprečava “alave” investitore da grade “lepše” i “unikatnije”, katuni se urušavaju a pored grade novi,…

Politika

I sada dolazimo do onoga što je važno u svemu ovome, a to je politika. Politika je najkreativniji posao, jer odluke koje se donose imaju posledice za generacije koje možda još nisu ni rođene. Politika je kreativna, jer uređuje odnose među ljudima kao i odnos ljudi i njihove životne sredine (prostora). Kada politike nema, onda nema ni vizije, strategije, plana… nema ničega. Ima samo korupcije i uništavanja i to neplanskog.

Politika je ta koja određuje kako će nešto da se gradi, a da ne ugrožava životnu sredinu, niti da narušava prirodni ambijent. Politika je ta koja treba da kontroliše koji  se materijali u gradnji koriste. Politika je ta koja određuje da li ima ili nema pravila, koliki je gabarit ili razmak između kuća, koliko kuća može na prostoru koje veličine da se gradi… Politika je ta koja dozvoljava korupciju. Politika je ta koja bi trebalo da obezbedi da ljudi ostaju na Žabljaku, a ne da sa njega beže. Politika je ta koja će obezbediti razvoj poljoprivrede.

Politika je ta koja treba da obezbedi održivi razvoj!

Resursi

Pominjući, na početku ovog teksta, broj stanovnika kao najvažniji resurs Žabljaka, želeo sam da pokažem koliko je neophodno kreirati jasnu politiku. Ti podaci nam govore da tu živi malo ljudi koji treba da daju doprinos u svim aspektima života jedne zajednice. Opštinska administracija, političke stranke, NVO, sportski klubovi, građevina, zanatlije, pošta, bolnica, sud, komunalno preduzeće, sindikati, škola, elektroprivreda, trgovina, Nacionalni park, poljoprivreda, turizam… U svima njima radi ili je angažovano pomenutih 1000 i nešto ljudi. Njima je povereno da čuvaju nešto od svetskog značaja planinu i ambijentalnu celinu. Za zajednice okrenute turizmu koje u toku određenih vremenski perioda narastu i desetinu puta važno je da imaju jasan plan razvoja. Trenutni broj ljudi na Žabljaku nema potencijal za sagledavanje sveokupnih potreba zajednice za održiv razvoj. To znači da je neophodna pomoć sa centralnog nivoa. Ne diktat već pomoć.

Ne znam da li će nova Vlada Crne Gore, koja se upravo dogovara, preduzeti nešto da se jasno sagledaju strategije i pravci razvoja opština na Severu Crne Gore i njihovih turističkih kapaciteta? Ono što vidim i znam da trenutni pravac nije dobar, da vodi “Zaltiborizaciji” Durmitora, uništavanju prirode i da ni turizma, ni odmora, ni prirode neće biti ukoliko se ovim putem nastavi. Da se razumemo, Žabljak je, sa jedne strane, bio prepun turista, a sa druge strane pola smeštajnih kapaciteta je bilo zatvoreno.

I za kraj

Mnogi često izgovaraju rečenice “Ne interesuje me politika”. Ajde da na primeru Žabljaka, ali i drugih sličnih mesta, vidimo kako politika i te kako treba sve da zanima.

„Ako se ne baviš politikom, onda će se ona baviti tobom“

Posledice loše politike su pogubne i računaju se izgubljenim životima, devastiranom prirodom, uništenim i ružnim naseljima bez infratrukture, otimačini prirodnih resursa… Ukoliko se uključimo, pokrenemo, zainteresujemo, imamo jasnu ideju kao i želju, siguran sam da možemo stvari da dovedemo u red. Uključivanjem u politiku pokazujemo da se bavimo budućnošću i za sebe i za druge.