Bajkoviti Salzburg

Ovo je nastavak prethodnog posta o našem Uskršnjem boravku u Salzburškoj regiji. Da sam sve napisao u jednom postu on bio bi predugačak, a i ovako se mogu više posvetiti detaljima koji će vas verujem zanimati.
Uskršnje praznike smo proveli u Salzburškoj regiji. Bili smo smešteni u Bad Hofgastein – u, a svaki dan smo iskoristili da napravimo neki izlet. Odavno nam je želja da posetimo Salzburg i zato smo se i odlučili da ove godine provedemo par dana u Alpima.

Grad

Salzburg me je na prvi pogled oduševio. Sećam ga se iz vremena kada sam studirao u Francuskoj i kada sam vozom putovao za Beograd. Tada je u Salzburgu bila granica između Nemačke i Austrije, jer Šengenski sporazum još uvek nije postojao i u voz su ulazili policijaci da nam pregledaju pasoše.

Salzburg u bukvalnom prevodu znači grad soli. On je nastao kao mesto gde se trgovalo solju koja se kopala i vadila u obližnim rudnicima i spuštala drvenim brodovima rekom Salcah ka gradu. I danas ćete naći prodavnice sa različitim vrstama soli kao i atraktivne predmete koji su napravljeni od grumena soli različitih veličina. Zovu ga još i kapijom Alpa.

Njegova lepota je svetski poznata kao kombinacija alpskih vizura i bogate arhitekture. Kažu da je grad bio još lepši ali da ga je veliki požar 1818. godine dobrano uništio. Ne mogu ni da zamislim kako je to tek izgledalo. On odiše atmosferom starih vremena. Idealan je spoj bogate prošlosti i moderne sadašnjosti. Salzburg je grad koji je i kroz istoriju, uvek bio dinamičan, uzbudljiv i jednako zanimljiv i za njegove žitelje kao i za došljake, turiste.

Grad deli reka Salcah na stari i novi deo. Stari istorijski centar Salzburga – Altstadt, je 1996 zbog kombinacije umetnosti i arhitekture svrstan na UNESCO-vu listu mesta svetske kulturne baštine. Salzburg je prepun uskih uličica koje nisu odlika srednjeevropskih gradova. Razlog za to je što su njim godinama vladali prinčevi nadbiskupi školovani u Italiji. Tačno se vidi da su tako deo kulture i stila srednjovekovnih italijanskih gradova prenosili u Salzburg.

I ako nam vreme nije bilo naklonjeno uspeli smo da profitiramo sa par sati sunca. Inače kažu da u Salzburgu od 365 dana u godini 140 ima kiše. Prelepa Salzburška katedrala bila je prva crkva izgrađena u italijanskom stilu na nemačkom kulturnom prostoru. U Salzburgu se nalazi i najstariji restoran u Srednjoj Evropi Štifstkeler u manastiru Sv. Petar. U Salzburgu se rodio Wolfgan Amadeus Mozart i na svakom ćošku vas na to podsećaju. Ne tako manje značajna ličnost za današnji svet Kristijan Dopler (Christian Doppler) matematičar i fizičar je takođe rođen u Salcburgu.

Parada

Parkirali smo se kod Karolininog mosta na ulazu u stari deo grada. U ovom delu Salzburga male su šanse da nađete parking na samoj ulici. Preostaje vam da se ili parkirate negde van šireg centra pa koristite gradski prevoz ili da se parkirate u garaži. Odatle počinje susret sa lepotom arhitekture i istorijom. Tih dana Salzburg je slavio Sv. Đorđa organizujući paradu i seriju različitih kulturnih dešavanja. Čitav vikend je bio posvećen Sv. Đorđu kao zaštitniku poljoprivrede i stoke. I mi s mo se priključili paradi zajedno sa mnoštvom turista i stanovnika.

Mozart

Vreme je bilo za obilazak znameniotosti. Prvo smo obišli Mozartovu rodnu kuću. Kada sam pisao o Beču već sam napomenuo da volim Austriju jer su oni klasičnu muziku brendirali kao turističku atrakciju. Tako je i Salzburg najpoznatiji kao rodni grad Mocarta.
U XVIII veku porodica Mozart je živela u kući njihovog prijatelja trgovca johana Hagenauera. Wolfgang Amadeus Mozart je u njoj proizveo je svoj prvi zvuk. To je bio sasvim dovoljan razlog da se „Hagenauerova kuća“ od 1880. godine proglasi muzejem. Danas je ovaj muzej jedan od najposećenijih na svetu.

U okviru njegove stalne postavke možete saznati detalje iz Mozartovog života – kako je odrastao, kad je počeo komponovati, ko su bili njegovi zaštitnici, kakav je bio njegov odnos s porodicom, kolika je bila strast koju je osećao prema operi…  Mogu se videti vredni originalni portreti, dokumenta, partiture, Mozartova dečija i koncertna violina, te ekskluzivni predmeti iz zbirke Zadužbine Mozarteum Salzburg i prvatnih kolekcionara. Najvažnija osoba u Mocartovom životu je bio njegov otac. Da nije bilo njega, Wolfgang Amadeus Mocart ne bi bio tako poznat danas. Njegova povezanost sa dvorom omogućile su da razvoj Mozartovog talenta. U muzeju se nalazi u prodavnica suvenira. Zabranjeno je fotografisanje tako da je to razlog zašto nemam fotografija eksponata.

Šetnja

Grad smo bukvalno „pretabanali“. Šetali smo po Getreidegasse, najpoznatijoj ulici u Salzburg-u i uličicama koje izlaze na nju. Svaka od njih je primamljiva sa mnogobrojnim detaljima koji ostavljaju bez daha. Uživali smo u radnjama koje su svaka na svoj način sve lepo uređene. Kasnije smo se opet susretali sa paradom koja je išla u krug po čitavom centru. Na Kapitelplatz-u naći ćete skulpturu „The golden sphere“. Prikazan je čovek koji stoji na zlatnoj sferi. Salzburg nazivaju i Rimom severa, jer je prepun crkava kao sto su St. John von Imbeg,  Archbishopija – Katedrala, Sv. Michael (najstarija crkva u Salzburgu). Trgovi, ulične pijace, restorani, ćoškovi… ovaj grad se naprosto upija.

Obišli smo prekrasno groblje u manastiru Sv. Petra gde je T. tražila da tu bude sahranjena. To je interesantno groblje gde su sahranjivani nadbiuskupi koji su vodili Salzburg. Tu je i već pomenuti čuveni Stiftskeller St. Peter najstariji restoran koji je osnovan je 803. godine i koji do danas bez prekida radi.

Popeli smo se žičarom i na tvrđavu Festung Hohensalzburg. To je najstarija očuvana tvrđava 125 metara iznad grada koja potiče još iz jedanaestog veka i za koju kažu da nikada nije bila opkoljena. Pogled sa nje ka gradu je neprepričljiv.

Jedna od atrakcija Salzburga je Goldgasse ulica u kojoj svaka prodavnicica mora da ima logo radnje zakačen za zid a koji mora biti napravljen od zlata. Lutajući pronašli smo i ogromnu prodavnicu opreme za konje T. se izbezumila od sreće gledajući šta se sve u njoj može pronaći.

Restorani

Ručali smo u restoranu Triangel. Klasični austrijski restoran u kom se jede dobro poznata austrijska hrana. Neki su jeli Wiener snitzel dok sam ja jeo odličan gulaš. Kasnije nismo odoleli čarima poslastičarnice Fürst na Alter Markt-u. Tu možete probati originalne Mozart kugle. Drugi dan kada smo bili obišli smo i Tomaselli, najstariju poslastičarnicu u Salzburg-u. Interesantno je da kolače naručujete od žene koja oko vrata nosi torte u specijalnoj kutiji za kolače. Ona ide od stola do stola i daje vam da birate kolače. Svi kolači su iste cene. Tu se nalaze i primerci dnevnih novina za čitanje na onim čuvenim drvenim držačima.

Mirabel

Kada se pređe pešački most prepun zaključanih simbola ljubavi dolazi se na trg na kom se nalazi kuća u kojoj je živeo Mozart tokom vremena provedenog u Salzburgu. Tu je i divna katolička crkva. Levo od trga ide se ka baroknom parku Mirabel bašti. Kada stignete zastaje vam dah od prelepog prizora. Ovoga proleća u njemu je mirisala Glicinija. Park je inače izgrađen na samom početkom 17. veka, tačnije 1606. godine. Mirabellgarten je jedna od najpopularnijih i najlepših bašta na svetu. Napravio ga je jedan od nadbiskupa, Volf Ditrih, za svoju ljubavnicu Salome Alt sa kojom je imao i petnaestoro dece i sa kojom je živeo kao da mu je supruga. Vrtovi Mirabela su inače biser hortikulture. Tu su i lepe fontane i kipovi Eneja, Herkula, Anateja, Plutona, Perzefone, Pariza i Helene. Skulpture su postavljene u 4 grupe i simbolizuju 4 elementa: vatru, vazduh, zemlju i vodu. U zdanju nadomak Mirabel parka danas se sklapaju brakovi a tu je sniman i poznati film  „Sounds of music“ (“Moje pesme, moji snovi“).

Helbrun dvorac

Na ulazu u Salzburg iz pravca autoputa nalazi se raskrsnica i skretanje za dvorac Helbrun i čuveni Zoo vrt. Kako Beč ima Schönbrunn tako i Salzburg ima Hellbrunn. Dvorac je 1613. izgradio Markus Sittikus von Hohenems koji je bio jedan od značajnih prinčeva nadbiskupa koji su upravljali Salzburgom. Dvorac Hellbrunn ima veliki vrt unutar kog se nalazi raskošan park s jezerom, bazeni, ribnjaci, fontane, kipovi i skulpture kao i pet zanimljivih pećina. Kažu da je korišćen samo za dnevni i večernji program i da nije predviđen da se u njemu spava.

Na osnovu toga kako je zamislio zabavne fontane Markus je bio vickast čovek i šaljivdžija. I ako je bila kiša uspeli smo da osetimo čari najveće atrakcije vrta takozvane „igre vodom“. Čitav vrt premrežen je vodenim kanalima koji pomoću automatskih vodenih pumpi koje na bazi hidroenergije u trenutku stvaraju atmosferu lude zabave. Najpoznatije znamenitosti su Neptun fountana, i takozvano rimsko pozorište s mermernim stolom i stolicama koje su deo skrivene fontane. Svaka stolica na sredini imala je otvor kroz koji bi se u jednom času počela dizati voda. Jedino stolica gde je Markus sedeo nije bila deo projektovane „zabave“. U sred večere bi puštao svojim gostima vodu koja bi prskala iz njihovih stolica, a oni nisu smeli ustati iz poštovanja prema njemu. To je njega ludo zabavljalo.
Između 1749 i 1752. godine izgrađeno je i mehaničko pozorište koje me je fasciniralo.  Ono sadrži 138 drvenih figurica koje prikazuju život u gradu i pomeraju se samostalno samo na pritisak koji stvara voda bez ikakve struje. Neverovatno je kako je sve to ostalo očuvano. Dan nam je bio kišovit i verujem da je po letnjim vrućinama „igra vodom“ još atraktivnija.

Zaključak

Premalo je reči da se opišu sve lepote i zanimljivosti u Salzburgu koji nas je očarao svojom lepotom. Zato prvom prilikom pakujte kofere i pravac ovaj divni grad. A što se nas tiče mogu samo da kažem Salzburže vratićemo ti se.

P.S. Pomozite i sebi i meni (vi ćete uštedeti 10 odsto prilikom sledeće rezervacije) i koristite sledeći link pri rezervaciji preko Bookinga vaše sledeće destinacije za putovanje. Hvala.