Moja korona

Svi koji me poznaju znaju da sam se tokom COVID 19 krize odgovorno ponašao i poštovao sve preporučene mere zaštite. Nekada sam u svojoj okolini izazivao i podsmeh ali masku sam uvek nosio u zatvorenom prostoru, kao i moju pumpicu sa alkoholom za pranje i dezinfekciju ruku. Izgurao sam tako sve ovo vreme bez obzira na veliki broj aktivnosti. Na žalost podmukao virus me je sustigao. Evo kako je to bilo.

Prvi simptomi

Poslednjih nedelja oktobra sam baš dosta putovao i bio u situacijama koje bi epidemiolizi nazivali rizičnim. Život nije mogao da stane i poslovi su se nagomilavali. Česta putovanja, nepoznate grupe ljudi, nepoznati prostori, seminari, predavanja, časovi, probe orkestra, sastnaci, drugi gradovi… Od završetka vanrednog stanja vratio sam se normalnom načinu funkcionisanja uz sve mere opreza. Mi u CMV kad god smo mogli organizovali smo uživo događaje, jer smatram da ZOOM može biti donekle zamena ali ne i potpuna zamena za ono što radimo.

Tako sam i tokom vikenda (30.10-1.11) predavao na seminaru “Mladi protiv populizma” u Rumi. Tokom te nedelje sam još bio i u Novom Sadu, Sarajevu i još nekim BiH gradovima. Imao sam i Savet roditelja u školi, a vikend pre toga bio sam na T. turniru “Trofej Beograda” i M. proslavi 18.-tog rođendana. Mnogo kontakata se nakupilo. Sve su to donekle bile rizične situacije mada sam poštovao sve preporuke distanciranja i zaštite. Nije vredelo, jer jedino bez kontakata sa drugima smo sigurni.

Već na početku seminara sam osetio neku slabost, kao da nisam sav svoj ali sam to pridavao nagomilanom umoru, jer zbog Korone prvi put da nigde nismo išli na odmor. Tokom noći sam se često budio i znojio ali kako nisam kod kuće nisam znao imam li temperaturu ili ne i ako imam kolika je. Ukus sam imao i miris takođe, pa me je i to dodatno zbunjivalo. Jedino što sam primetio je da su mi desni i nepca po malo krvarile.

Dileme

U takvim situacijama i sa površnim poznavanjem načina prenošenja virusa znao sam da dovodim druge u opasnost ukoliko imam virus. Zbog toga sam još povećao opreznost i distancu da ne bih slučajno nekog na seminaru zarazio. Videćemo šta će biti ali verujem da nisam nikoga zarazio (Svi učesnici su ostali zdravi). Dilema mi je bila da li seminar odmah prekinuti ili pokušati ljude zaštititi i završiti započeto. Ja se držim pravila da život mora da teče. Samoizolacija ne može biti “na dugme” jer zahteva neke preduslove. A u tom među prostoru verovatno dolazi do najvećeg broja prenosa virusa. Sa druge strane simptomi, bar meni nisu bili najjasniji da bih znao da sam se sigurno zarazio ili sam se sebi pravdao.

Pregled 1

Kada sam se u nedelju (1.11) vratio nazad, u stanu sam nosio masku i odmah odvojeno spavao od ukućanki. Odvojio sam svoju šolju, escajg i tanjir. Prilikom pranja zuba ispirao sam usta nad WC šoljom. Ključno mi je bilo da njih ne zarazim, jer Ana je stomatološkinja i mora biti potpuno zdrava zbog pacijenata. Naravno moje je stanje unelo nemir u naš dom. Temperaturu nisam imao ali sam se osećao da nisam svoj. Od drugih simptoma imao sam povremeno kašljucanje, crvenilo očiju, ređu stolicu, blagi pritisak u grudima i povremeno naglo znojenje. U ponedeljak sam odmah zorom u 6h otišao u Kovid ambulantu u Zemunu. Videlo se po gužvi da je situacija ozbiljna. Slušajući druge video sam da sam jedan od retkih koji je odmah došao. Po stanju drugih koji su čekali se videlo da nisu dobro.

Zato, čim osetite prve simptome idite na pregled.

Sam pregled izgleda ovako. Medicinske sestre s vremena na vreme izlaze ispred i upisuju novo pristigle. Tu upišu vaše podatke sa zdravstvene i mobilni telefon. Nakon toga čekate napolju da vas prozovu. U Zemunu to izgleda tako da bi sa leve strane gledajući ka ulazu trebalo da budu pozitivni koji dolaze drugim povodom, a sa desne oni koji dolaze na prvi pregled. To je jako loše obeleženo i ljudi se mešaju. Sada kada je hladno napolju to dodatno otežava situaciju. Kada vas prozovu onda idete kod doktora koji vam uzme anamnezu. Pita vas kada ste osetili simptome i koje. Kada to završi šalje vas u labaratoriju da vam uzmu krv i bris. Kada to završite opet izlazite napolje na ulicu i čekate da vaši rezultati analize krvi budu gotovi. Bris ide na analizu u “Vatreno oko”. Kada su rezultati analize krvi gotovi onda opet idete kod lekara koji na osnovu parametara vam daje terapiju. Naravno preslušao mi je i pluća koja su bila OK kako je rekao. Meni su samo trombociti bili niži, a sve ostalo nije pokazivalo da sam zaražen. To je naravno već davalo određeni signal da postoji velika verovatnoća da sam zaražen. Doktor mi je objasnio da su koraci sledeći. Kada dobijem rezultat onda ukoliko sam pozitivan idem na snimanje pluća i sa snimkom ponovo dolazim u Kovid ambulantu kada će mi dati konačnu terapiju. Posle nekih 3:30h sata sam završio sve preglede.

U utorak kasno uveče sam dobio poruku na mobilni da su rezultati gotovi i da odem na portal e zdravlje da ih skinem. Bio sam pozitivan.  😢

Pregled 2

Po preporuci doktora od ponedeljka sam odmah ujutru otišao ponovo u Kovid ambulantu. Tamo je trebalo da “samo” uzmem uput za snimanje pluća. To “samo” je trajalo gotovo 4h. Videlo se da je pritisak zaraženih na ambulantu veliki i da se u odnosu na ponedeljak dosta toga promenilo. Samo do 12h juče (u sredu 4.11.) u ovoj ambulanti bilo je evidentirano 200 novih pacijenata na prvom pregledu. Tri doktora i doktorke koji su radili nisu mogli to da savladaju. Po meni uput za snimanje je stvar koja treba da bude gotovo automatska, a ne da se ljudi mrznu 4h čekajući bolesni na ulici. To je prva sugestija koja bi mogla u proceduri da se promeni.

Čim sam dobio uput otišao sam da snimim pluća. Samo snimanje ne traje mnogo ali opet je bilo potrebno čekati. Nisam imao ni sreće jer sam otišao bukvalno na 2 min do kola da stavim telefon da se puni i tada su me baš prozivali a ja nisam bio tu. Tako da sam morao dodatnih 30-45 min da čekam, svojom krivicom naravno.

Po dobijanju snimka opet sam se vratio u Kovid ambulantu da konačno dobijem terapiju. U međuvremenu sam primio i telefonski poziv iz labaratorije u kom me obaveštavaju da sam pozitivan. Verujem da ima mnogo slučajeva koji nisu dovoljno digitalno pismeni i da zbog toga mora i na ovaj način da se vrši informisanje. Tu sam opet čekao 1:30h da bih došao na red. Doktorka je pogledala nalaz i rekla imate blaži početak bronhitisa i morate piti antibiotik. Sve ovo vas čeka u apoteci (državnoj). Verovatno putem e recepta.

Izgubio sam čulo mirisa

Slušajući razgovore ljudi tokom čekanja zapamtio sam rečenicu jedne žene koja je rekla “ja sam došla da se testiram jer kada sam pomirisala Bohor ništa nisam osetila”. I ja sam tako čim sam ustao (četvrtak 5.11.) stavio veš da se pere i pomirisao bohor. Neobično je kada se ništa ne oseća. Osim toga novih simptoma nema. Proveo sam čitav dan u kući radeći na zaostalim poslovima. Osećam se ponovo kao zaključan tokom policijskog časa. Ukućanke su se sve testirale i negativne su tako da sam bar tu brigu prebrinuo da ih nisam zarazio. Kolege sa kojima sam bio u Bosni i u Rumi su takođe negativni tako da ni njih nisam. Ostaje da vidim da li su učesnici seminara ostali zdravi? (zdravi su)

Karantin

Petak (6.11) sam proveo u karantinu i evo već 48h nisam izašao iz stana. Osećao sam se dobro i dan mi je brzo prošao uz sastanke na zoomu, predavanja i konsultacije. Sunce koje je sijalo me je mamilo napolje, jer su do izražaja došle jesenje boje. Po prvi put sam objavio na mrežama da sam u karantinu pa su me mnogi dragi ljudi zvali i delili svoja saznanja ili iskustva o virusu i terapiji. Čulo mirisa se još uvek nije vratilo. Popio sam prvu kutiju Hemomicina.

Subota (7.11) je prošla brzo jer sam imao predavanje na slovenačkoj “Šola enakosti”. I dalje mi je čulo mirisa limitirano. Osećam neki iskrivljeni miris ali ga bar osećam. Ostalo je sve kao u redu. Kašljucnem ponekad i to je sve. Nedostaju mi moje devojke.

Nedelja (8.11) i dalje miris osećam limitirano. Sve ostalo deluje kao da ide na bolje. Retko se zakašljem. Popio sam i peti Hemomicin. Kratko sam tokom dana sedeo na vazduhu na terasi.

Ponedeljak (9.11) Popio sam i poslednji hemomicin. I dalje kod kuće čekajući da prođe dovoljan broj dana. Retko se zakašljem. Proveo sam dan u porukama sa dragim ljudima koji su se u međuvremenu zarazili. Ključno je da se odmeh ide kod lekara. nema razloga da se bilo šta čeka. Nedostaju mi devojke.

Utorak (10.11) Dan jesenji i siv je prošao brzo. Sva je sreća pa su kratki dani pa kao u vojsci čim padne noć, već je dan prošao. Pijem vitamine i čaj u velikim količinama. I ono malo kašljucanja koga je bilo polako nestaje. Sutra ću zvati telefonski broj u ambulanti da zakažem kontrolni pregled. Brinu me brojevi koji baš rastu.

Sreda (11.11.) Praznična sreda je bila radna, pravi smart work. Zvao sam Dom zdravlja da zakažem kontrolni pregled kao što su mi rekli i zakazali su mi pregled tek za utorak (17.11). Računaju 14 dana izolacije od dana kada ste dobili rezultate testa. Ja sam se sve nadao ranije će biti ali šta da se radi. Tokom dana nije bilo više kašljucanja niti znojenja. Sve u svemu osećaj je kao da je virus prošao. Naravno moram se čuvati posledica kojih će sigurno biti. Dan u kome je u Srbiji 3.500 ljudi bilo zaraženo.

Četvrtak (12.11) I četvrtak je prošao radan dva zoom sastanka i jedan webinar. Dan sa 3.400 novozaraženih. Često pomislim na doktore koji su me pregledali u Kovid ambulanti kako sada izdržavaju. To je nekoliko desetina pregleda na sat. Dosta ljudi je bolesno što u BiH što kod nas pa sam sa nekima od njih razmenjivao utiske o bolesti. I dalje pijem gomilu vitamina kao i čaj u velikim količinama.

Petak (13.11) Petak 13. je protekao dobro sa jednim webinarom i jednim zoom sastankom. I dalje ogroman broj novozaraženih 3.500, BGD prednjači sa 1600. Ljudi nosite maske i smanjite kretanje među drugim ljudima. Pijem vitamine, jedem mandarine i čekam utorak i kontrolni pregled.

Subota (14.11) 3.800 novozaraženih u Srbiji. Ne mogu ni da zamislim kako je sada u COVID ambulantama. Kroz prozor gledam ljude koji čekaju palačnike i pljeskavice i vidim da ih mali broj nosi masku a i distancu retko drže. Čitavog dana sam se osećao dobro. Svašta nešto sam uradio. Treba mi samo potvrda da sam zdrav i da se moji vrate.

Nedelja (15.11) U Srbiji je i dalje ogroman broj registrovanih novozaraženih. Mnogi su me telefonom zvali za savet šta da rade jer ne znaju da li su simptomi koji osećaju COVID 19. Mnogima se isto tako ne čeka ispred COVID ambulanti što je jako, jako loše jer znači da ostaju van kakvog takvog sistema. Minimum što im savetujem je da moraju da se testiraju zbog sebe ali naročito drugih. Mnogima simptomi nisu snažni i onda ljudi misle prošlo je, a nije. Ključno je da se ne čeka.  Zbog toga je moj savet svima idite kroz sitem. Čim se pojave prvi simptiomi pravac COVID ambulanta. Jeste nakaradan i pred pucanjem ali jedino na taj način nećemo ugroziti ljude oko nas. Sve one koji razmišljaju na taj način pozivam da pročitaju OVO.

Ponedeljak (16.11) Ponedeljkom je uvek manje novozaraženih, bilo je 2.800, jer neki Domovi zdravlja vikendom ne primaju pacijente. Pojavilo se i sunce tako da je dan bio lep. Radno sam ga proveo čekajući sutrašnji kontrolni pregled. Što bi u vojsci rekli 000 noć 🙂 Pročitao sam odličan intervju koji preporučujem vašoj pažnji. Masovno testiranje je najvažnije. Te se opet vraććam onome što sam rekao čim osetite prve simptome pravac COVID ambulanta.

Utorak (17.11) Utorak je bio crn jer je u Srbiji evidentirano 5.000 novozaraženih i gotovo 1.000 novohospitalizovanih. Kao što napisah za utorak mi je bio zakazan kontrolni pregled. On se kod nas u Zemunu radi u zgradi Doma zdravlja u centru Zemuna pa mi je bilo blizu da prošetam bukvalno iza ugla. Pred vratima je bilo petnaestak ljudi koji su čekali na ulici. Prišavši pitao sam ih za kada su zakazani? Većina je rekla za 9h, kada sam i ja bio zakazan. Kako sam razumeo zakazuju oko 5-10 ljudi na svakih 15 minuta. Sačekao sam red koji je dosta brzo išao i ušao u prostoriju. Ulazilo nas je po dvoje. Prijem pacijenata je radila jedna sestra koja nam je merila temperaturu i saturaciju krvi (postotak kiseonika) koja je kod mene bila 98. Nekoliko puta me je podsećala da zapamtim broj 98. Zatim sam upućen na šalter za kojim su sedele dve doktorke. Prvo me nije bilo na spisku i ako sam uredno kako protokol nalaže telefonom zakazao pregled u sredu 11.11. Onda su me potražili u kompjuteru i našli u bazi dan kada mi je izdat test. Bio je tačno 15 dan od tada. Zatim su me pitali kako se osećam, na šta sam ja odgovorio “zdravo”. Dali su mi potvrdu da nisam više u karantinu i uputili me kod izabrane lekarke da zatvorim bolovanje. To je od pregleda bilo to. S obzirom na to da je moja izabrana lekarka u istoj zgradi samo drugi ulaz uputio sam se odmah tamo ali ne lezi vraže nisu me pustili već je bilo potrebno da prvo zakažem telefonom pregled pa da onda dođem. Tako sam i u radio i zakazao pregled za sredu 18.11. Usput sam odlučio da uradim analizu krvi i da joj to odnesem. Nadam se da će mi bar poslušati pluća.

Sreda (18.11) U Srbiji u poslednja 24h preko 5.500 zaraženih. To je skoro 4 puta više nego pre 15 dana. Vidi se da se kasni sa merama. Ne mogu ni zamislim kako izgleda sada protokol koji sam ja prošao, a koji je i na 1400 zaraženih štucao. Izvadio sam danas krv i analiza pokazuje da je krvna slika bolja nego pre 15 dana. Otišao sam kod izabrane lekarke koja je pogledala rezultate i rekla mi sada morate da se čuvate. Pijte i dalje vitamine i antioksidanse i dosta tečnosti. ovaj virus nam je nebrojeno puta napravio haos da su rezultati dobri a klinička slika loša. Vidim kod vas da ste vi dobro i da ste zdravo ali osluškujte svoje telo i reagujte odmah u koliko bude nus pojava. Tako se moja priča sa Covid 19 za sada završila. Ovde stavljam tačku na ovaj mali dnevnik.

Komunikacija

Od samoga početka procesa razmišljam o komunikaciji i teome kako ona može da se unapredi. Ne želimo da budem pretenciozan da delim besplatne savete. Svestan sam da je situacija jako teško. Takođe sam svestan da su se protokoli menjali, jer setimo se nekada je bilo potrebno dva negativna testa za redom da biste završili sa izolacijom, a danas više ni ne testiraju uopšte već samo na osnovu broja dana izdaju potvrde.

Država je uložila dosta u organizaciju COVID ambulanti. Lekari i medicinsko osoblje “ginu” od posla i treba gledati kako da im se pomogne a ne da se dodatno odmaže. Ono što može možda da malo unapredi situaciju je komunikacija. Ograđajuem se jer ne znam kako je sada biti na početku čitavog puta i da li se nešto u međuvremenu u ove dve nedelje promenilo. Jedan plakat (infografika) o samom putu i kako on izgleda u koracima npr. dolazak u kovid, pregled 1, test, snimanje pluća, pregled 2, izolacija, zakazivanje kontrolnog pregleda, kontrolni pregled bi sigurno pomogao. Potrebno je napraviti i infografike koje bi se delile preko servisa Interneta ali u medijima. E sad ja ne znam da li su svugde isti koraci ali slušajući jutros lekara iz Gornjeg Milanovca vidim da su gotovo isti.

Druga stvar je organizacija pacijentkinja i pacijenata ispred COVID ambulanti gde se sreću oni koji su pozitivni i oni koji nisu testirani. Napisano je to na nekom malom papiriću ali se ne vidi i stoji samo na jednom mestu a treba da ga bude na minimum 10. Možda spasimo neke koji nisu zaraženi da se ne zaraze čekajući. Možda sada sa ovim brojevima zaraženih ovo o čemu pišem izgleda iluzorno ali brojevi će pasti tako da ima smisla urediti i taj deo protokola. Jedan kanap ili traka mogu da odvoje, a jasne strelice pokažu sa koje strane stoje oni koji su pozitivni a sa koje oni koji nisu testirani. Upozorenja da se drži distanca se mogu napraviti tačkama u boji na asfaltu. Način prikupljanja knjižica se može napisati kao uputstvo da se izbegne guranje, ubacivanje preko reda, svađe…

Treća stvar je izdavanje uputa za snimanje pluća automatski i bez čekanja.

Evo ovo su moji utisci u ovih 15 dana izoilacije. Nadam se da sam vas bar malo umirio približivši vam to čitav proces izgleda. Svima koji su se zarazili želim blagu kliničku sliku i brzo ozdravljenje. Ne zaboravite ključno je da se što pre javite u COVID ambulantu, testirate se i krenete sa terapijom. Što duže čekate veće su šanse da se situacija iskomplikuje.