Non-paper iliti nastavak Trampizma

U četvrtak  15. aprila kao „grom iz vedra neba“ je regionom odjeknula vest o postojanju non-paper (radnog dokumenta) koji se pripisuje premijeru Slovenije Janezu Janši. Non-paper je poslat predsedniku Evropskog Saveta Šarl Mišelu što je u njegovom kabinetu prvo potvrđeno a onda naglo demantovano.

Non-paper

Ovaj dokment koji je objavio slovenački portal Necenzurirano.si sadrži predloge za sveobuhvatno rešenje problema među državama Zapadnog Balkana. Trebalo je da posluži kao osnova za slovenačku inicijativu tokom njihovog predsedavanja Evropskom unijom koje počinje prvog jula.

Non-paper podrazumeva da se Bosna i Hercegovina podeli na Srpski, Bošnjački i Hrvatski deo. Da se ti delovi prisajedine Srbiji i Hrvatskoj , a da Bošnjački bude samostalan i da se odredi da li ide ka Evropi ili ka Turskoj.

To nije kraj, jer je predviđeno i da se Kosovo i Albanija ujedine stim da sever Kosova dobije autonomiju kao što Južni Tirol ima u Italiji. Osim Kosova i Albanije u tu novu državu bi se priključili Albanci iz Severne Makedonije i iz Crne Gore. Na ovaj način bi se kao rešili problemi koji već decenijama ne mogu da budu rešeni, a to je funkcionalna Bosna i Hercegovina i završetak pregovora između Srbije i Kosova.

Nastavak Trampizma

Prve ideje o promeni granica na ovim prostorima su se javile pre skoro tri godine kada su procurele informacije iz Trampove administracije o dogovorima kako lovom da se reši problem pregovora Srbije i Kosova. Tada je govoreno o milijardama dolara investicija koje će dobiti Kosovo i Srbija. Granice bi bile promenjene tako da Srbija dobije 4 opštine većinom naseljene Srbima na severu, a zauzvrat da opštine Preševo i Bujanovac uz garancije NATO za auto put koji bi bio ex teritorija. Koliko me sećanje služi to je negde bila matrica plana.

Na toj matrici uz reč KOMPROMIS Vučić je pokušao da „proda“ priču domaćoj javnosti da bi Srbija prvi put nešto dobila. Pokrenuo je i „unutrašnji dijalog“. Grdio je i kudio sve redom što ga ne podržavaju u njegovim „izgaranjima“. A nikada hrabro nije stao iza nekog jasnog plana niti je ovaj USA plan objasnio i javno prezentovao. Zahvajući medijima i hrabrim novinarima plan je ugledao svetlost dana. Na sreću Tramp je pobedjen ali Trampizam izgleda nije. Duh iz boce je bio pušten.

Konzervativna desnica

Vučić, Orban i Janša, uz podršku Gruevskog i uz terciranje Dodika, su očigledno pokušali da dodatno razviju koncept i da ga poture Evropskoj uniji. Trenutno se svi prave „francuskim sobaricama“ ali im se u nastupima vidi da su oni ti koji su pokrenuli temu, napravili koncept i krenuli u lobiranje i ispitivanje tzv. prećutno odobravanje. Borut Pahor je ispao kolateralna šteta jer se i on izleteo na sastanku sa tročlanim predsedništvom.

Za sada nema reakcija Angele Merkel koja je neke od ovih desničara podržavala. Očigledno je bila ideja da se u vakumu njenog odlaska i političkog prostora koji će on za sobom ostaviti, izlobira da ovo bude rešenje za Zapadni Balkan. Poznato je da Angela Merkel nikada nije bila za promenu granica.

Ovim se pokazuje da autoritarne, populističke i neliberalne Vlade pokušavaju da manipulacijom osiguraju sebi dalji ostanak na vlast. Janez Janša ima interes da se prikaže važnim regionalnim liderom pred predstojeće izbore. Plenković se nije mnogo gurao u ovo ali je sigurno podržao jer i Hrvatska i Grčka i Bugarska podržavaju non paper. Njemu bi super došlo da završi započeto iz ratova devedesetih. Orban u regionu širi svoj uticaj sada kada je izbačen iz EPP isto stvarajući osećaj unutar Mađarske da je važan i uticajan. Dodik bi sam sebi rešio najveći problem i on se istrčavao na ovu temu poslednjih meseci. Na kraju Vučić svojim radikalno populističkim metodama pokušava da spreči krunjenjenje podrške EU koje je započeto i „ispuni“ obećanje koje je dao kada je 2012. došao na vlast da će brže, jače i bolje završiti pregovore oko Kosova.

Slovenačka vladajuća stranka se obrukala i upala u zamku “testiranja” suludih ideja destabilizacije Zapadnog Balkana. Očigledno je da ova grupacija pre svega ukazuje na nesposobnost EU da rešava probleme u okruženju. Opet se na Balkanu igraju geostrateške igre velikih igrača preko malih autoritaraca, kojima se ne silazi sa vlasti. Ključno je da nacionalisti ne žele promene, ali im je potreban i alibi, tj. spoljni krivici, zašto promene nisu moguće. Kome je ova destabilizacja Zapadnog Balkana korisna, nije teško prozreti.

Evropska unija

I ako će se svi praviti da papira nije bilo i nastaviti da buše na druge načine potrebno je jasno određenje Evropske komisije i svih drugih međunarodnih aktera po pitanju promene granica. Zapadnom Balkanu je potrebna evropska perspektiva koja podrazumeva razvijena progresivna društva, poštovanje sloboda, očuvanje životne sredine, poštovanje ljudskih prava i naravno kvalitetno obrazovanje i zdravstvo uz ekonomski razvoj koji smanjuje nejednakosti u društvu. Evropska Unija je tu da ih podstiče na prihvatanje ključnih evropskih vrednosti i standarda demokratije. Da solidarno pomaže zemljama Zapadnog balkana da prebrode zastoj u ekonomskom razvoju ali i u obuzdavanju epidemije, deleći sa njima preko potrebne vakcine, bez kojih se Covid 19 epidemija ne može pobediti.