Zelena stolica: Tražimo mesto za građane u zelenom dijalogu

Intervju je originalno objavljen na stranicama EKO-SISTEM programa Mladih istraživača Srbije

Zelena stolica je mehanizam koji ima za cilj da uključi građane u procese donošenja odluka. Osnovana je sa idejom stalnog učešća predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Šta to podrazumeva u praksi? Mrežu čini preko 60 organizacija, čiji predstavnici na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine imaju priliku da iznesu lokalnu perspektivu, lokalne probleme, predloge za rešavanje, koji mogu biti uneti u obliku amandmana i izmena u određena zakonska rešenja.

Ipak, sprovođenje ovog mehanizma u praksi je često veliki izazov – institucije obeshrabruju dijalog, a same organizacije ne uspevaju uvek da se povežu sa građanima. Prevazilaženje tog izazova je ujedno i cilj projekta “Stabilna i snažna „Zelena stolica“ za veći uticaj na donosioce odluka” koji ova mreža sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa. Sa Milošem Đajićem iz vodeće organizacije Centar modernih veština pričali smo o tome kako se povezati s građanima i kako voditi kvalitetniji zeleni dijalog u našem društvu.

Nikad nije naodmet još jednom objasniti način funkcionisanja Zelene stolice, jer važno je da građani razumeju ovaj mehanizam – bez njih nema ni svrhe da on postoji.

Zelena stolica je mehanizam koji je osnovan pri Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine 2013. godine, na inicijativu 7 nevladinih organizacija, i zatim je s godinama okupila otprilike 64 organizacije koje su članice mreža. Sve do ove godine Zelena stolica je bila prvenstveno okrenuta radu sa Odborom, pokušavajući da bude prisutna, konstruktivna i korisna, postavljajući različita pitanja i dajući sugestije. Predstavnike smo birali tako što, kada se zakaže sednica, mi pošaljemo poziv i shodno tome šta je tema sednice obično se jave organizacije koje se bave tim pitanjima. Pre svakog odbora, održimo i neki kraći sastanak radi dogovora oko pitanja i sugestija. E sad, to su sve stvari koje imaju još mnogo prostora da se unaprede. Sam rad odbora je dosta redukovan u smislu vremenskog trajanja, u smislu dijaloga, u smislu razgovora o određenim temama, naprosto je sve krajnje administrativno – u institucijama vlada ta atmosfera da nešto mora što pre da se završi, usvoji, bez potrebe da se određeni zakon ili propis pogledaju iz nekoliko različitih uglova.

Jedan od ciljeva ovog projekta je i da na neki način uveća “pregovarački kapital” mreža, uključujući i Zelenu stolicu.  Šta je ono što je vama potrebno da biste bolje funkcionisali? 

Pošto je nastala kao mehanizam vezan isključivo za jednu aktivnost – sednice odbora, Zelena stolica radi kad i odbor. Dešavalo se da i po 6 meseci nema sednica i onda mi nemamo priliku da budemo aktivni – naravno, naše organizacije članice u međuvremenu imaju svoje aktivnosti i projekte, ali mreža onda bude na “stend-baju”. Od prošle godine, počeli smo da razmišljamo na jedan potpuno drugačiji način, sa ciljem da Zelena stolica postane mreža sa sopstvenim sistemom upravljanja, komunikacija, predlaganja i regularnih sastanaka. Onda se desio i poziv Ministarstva za učešće u Nacionalnom savetu za klimatske promene. Sad smo okupljeni oko tog posla napravili jednu malu radnu grupu, koja će da se bavi time kada Nacionalni savet bude osnovan. Dakle, izlazimo iz te forme u kojoj smo bili stalno vezani za Odbor i počinjemo da se bavimo nekim drugim pitanjima. To su sada neki prvi koraci koji će, ja se nadam, rezultirati time da ćemo izgraditi svoje kapacitete kroz veću aktivnost samih članica i bolju koheziju i međusobnu podršku, ali i da će naš glas o ekološkim problemima, o zaštiti životne sredine, o našim zadacima iz Poglavlja 27 stizati do građana.

Spomenuli ste da je jedna od velikih mana saradnje sa institucijama upravo to što se poslanici često ponašaju kao da je to jedna formalnost i neretko izbegavaju istinski dijalog. Zbog toga je ovaj projekat predvideo fokus i na sam rad sa poslanicima.

Počećemo od upoznavanja poslanika sa novostima u Zelenoj stolici i time da će imati priliku da naše aktivnosti vide i negde drugde, van sednica Odbora. Naša želja je da oni budu naši partneri i da u lokalnim samoupravama ovaj projekat i naša mreža budu sprega za uspostavljanje bolje komunikacije sa građanima i informisanje javnosti o problemima u životnoj sredini, politikama, o tome šta su naši zadaci, u smislu priključivanja Evropskoj uniji i poboljšanja životne sredine. Posle toga, na njima je da iskoriste ovo što ćemo mi raditi, da promovišu i neki svoj rad, znanje, zalaganje i svoje ideje na lokalnom nivou. I ja verujem da će se oni uključiti u to, jer naprosto verujem da to što su u odboru za zaštitu životne sredine znači da ih ta tema zanima.

I upravo te lokalne Zelene stolice su jedna od ključnih aktivnosti jer s njima dolazimo i do tog pitanja samih građana koji možda još uvek nisu informisani kako da se uključe u procese odlučivanja. A opet, očigledno je, posebno u poslednjih nekoliko godina, kada vidimo sve te peticije i reakcije javnosti na stvari koje se tiču životne sredine, da ljudi i te kako žele da budu deo tog procesa.

Da, mi u Srbiji imamo obilje problema koji spadaju u domen zaštite životne sredine. Imamo i zagađenje vazduha, nedostatak uređenih sanitarnih deponija, problem sa rekama, sečom šuma, usporenim pošumljavanjem, izloženi smo klimatskim promenama. Možemo sad da nabrajamo do sutra različite probleme, ali važno je shvatiti da se ti problemi većinski rešavaju na lokalnom nivou. I zato su Zelene stolice koje ćemo osnivati su vrlo važne. I mi imamo sad baš u junu jedan primer gde je član odbora iz Sremske Mitrovice krenuo u osnivanje Zelene stolice u njihovoj skupštini grada. Imamo u okviru naše mreže Zeleni Sad koji je pokrenuo osnivanje Zelene stolice u skupštini grada Novog Sada. Ako sve te Zelene stolice koje u budućnosti budemo osnovali budu deo jedne mreže organizacija, ja mislim da će to biti jedna odlična prilika da komuniciramo, razmenjujemo prakse i utičemo na donosioce odluka, i samim tim će sve te teme i odluke imati veću vidljivost. Koliko će se građani uključiti, koliko će se nevladine organizacije uključiti, to sad zavisi od njih. Mi nemamo u društvu atmosferu da su institucije na taj način otvorene i da u potpunosti prihvataju sugestije koje dolaze sa strane, ali ja verujem da strpljenjem i upornim radom možemo da dođemo do jednog rezultata koji možda neće biti idealan, ali će biti opet rezultat kojim ćemo biti zadovoljni.

***

Projekat “Stabilna i snažna “Zelena stolica” za veći uticaj na donosioce odluka” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O Zelenoj stolici i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.