Kanite li pobediti, ne smete izgubiti!

Čitajući pre neki dan ponovne najave o skorom zakazivanju unutarstranačkih izbora u mojoj stranci (DS) kao neko ko obožava kampanje razmišljao sam o tome kako će teći kampanja za ove unutarstranačke izbore. Izbori su trebali davno (još u februaru)  da budu održani ali avaj to nije tema ovog posta. Pre više od četiri godine, februara 2006., uveli smo u Statut mogućnost organizovanja neposrednih izbora, što mi se činilo jako dobrim za unutarstranačku demokratiju.  Tada sam se radovao i maštao o dobrim unutarstranačkim kampanjama koje će se unutar DS voditi oko budućih pravaca, novih ideja, koncepata rada, ideologije … Danas, evo na glas, razmišljam da li će uopšte biti direktnih izbora ili će se sve završiti na delegatskoj Skupštini gde se aklamacijom biraju svi predloženi.

Želim sa vama da podelim te moje snove kako sam mislio da će to izgledati. Znam da će prvi, moj dobri, dragi Kruno, reći da direktni izbori u strankama nisu dobri, jer obično dovedu do ozbiljnih podela unutar stranke. Ja sam, suprotno,  uvek mislio da su dobri i da ako budu dobro organizovani mogu kroz kvalitetnu debatu, doneti Dobro Svima.

Politička kampanja

Ako razmišljamo o političkoj kampanji uvek se setimo mantre (modela) koju smo (valjda) svi naučili o IV faze kampanje:

• Istraživanje
• Identifikacija
• Komunikacija
• Motivacija

OK, možemo koristi i druge modele koje u obukama spominjem ali zadržaću se na ovom. Da bi smo se do kraja razumeli ja za definisanje izborne kampanje najčešće koristim citat Blerovog šef kampanje iz 1997.: „Svaka izborna kampanja ima dva vrlo jednostavna principa: identifikujte vaše glasače za vreme kampanje i ваше izvedite ih na dan izbora da glasaju!“

Pravila

Kao i na pravim izborima i u unutarstranačkim mora postojati regulativa. Puno sam razmišljao o tome kako bi izgledala regulativa za unutarstranačke izbore? Pre svega morali bi da se dogovorimo oko sledećih pitanja:

• Ko nadgleda  i kontroliše izborni proces?
• Kako se kandiduje?
• Kako će se kampanje finansirati?
• Koliko kampanja traje?
• Koji kanali komunikacije su dozvoljeni?
• Kako organizujemo izborni štab kandidata?
• Kako se obezbeđuje ravnopravnost kandidata?
• ….

Kada bi se oko toga dogovorili onda bi mogli da se vratimo pripremi same kampanje.

Pre svega toga moramo se odlučiti da li smo spremni da trčimo kampanju!

 IV faze kampanje

I faza– Istraživanje

U izbornim kampanjama nam obično služi da napravimo dobru pripremu same kampanje. Sakupljamo sve moguće podatke o biračima, njihovim preferencijama, kako su do sada glasali, radimo istraživanja, analize, fokus grupe, pravimo program … radimo sve  one pripremne aktivnosti kako bi sastavili odgovarajuću strategiju buduće izborne kampanje.  U unutarstranačkoj kampanji bi ta I faza najverovatnije obuhvatila analizu strukture članova, razgovore, on line ankete, eventualno fokus grupe, definisanje problema i prikupljanje ideja…

II faza  – identifikacija

U izbornoj kampanji u ovoj fazi identifikujemo birače sa kojima ćemo, kasnije,  da komuniciramo u kampanji. Ako radimo by book, mi u toku ove faze kampanje, identifikujemo tri osnovne grupe birača: naše, protivnike i neopredeljene. To bi verovatno radili i u unutarstranačkoj kampanji samo bi verovatno tehnike bile drugačije, jer bi vreme bilo kraće i resursi skromniji.  Kao i u izbornoj kampanji ovde bi morali da u okviru štaba pre svega okupimo i motivišemo volontere koji bi u kampanji učlestvovali. Identifikacija je težak fizički rad koji zahteva sate i sate rada. Ok, sada imamo web 2.0,  pa je delimično lakše komunicirati  ali opet neke ljude moramo obići i fizički.

III faza – komunikacija

Politika = komunikacija! Tako da komunikacija traje sve vreme izborne kampanje. Ona mora biti redovna i kontinuirana. Čim krenemo u pripremu i identifikaciju mi moramo sa ljudima komunicirati, nešto im reći, poručiti …. Ono što odlikuje ovu fazu je pre svega što je potrebno da kreiramo njeno večličanstvo PORUKU. Ona je preduslov za uspešnu fazu komunikacije.  Poruka mora biti prilagođena ciljnim grupama i prenosimo je uvek kada komuniciramo sa biračima. U unutarstranačkoj kampanji bi to izgledalo potpuno isto, stim da bi teme koje bi kandidovali bile drugačije. Te teme bi bile vrlo široke od organizacije same stranke, načina donošenja odluka, obezbeđivanje aktivnog učešća članova i članica  do budućnosti zemlje i nekih budućih politika….Baš me zanima i vaše mišljenje šta bi bile teme unutarstranačke kampanje?

IV faza –  motivacija

U izbornoj kampanji u fazi motivacije ključno je da birače koje smo identifikovali kao „naše“ motivišemo da pređu sa reči na dela – da stvarno, fizički, izađu na birališta i zaokruže broj ispred imena naše stranke/kandidata. To bi isto radili i u unutarstranačkoj kampanji tako da tu ne bi bilo nekih razlika.

Na kraju mogu da zaključim da mi je žao što neće biti prave unutarstranačke kampanje. Bez obzira što mnogi misle da bi ona nanela štete stranci, ja mislim da bi nam ona donela samo dobro. Mnogo smo se umrtvili i dobar i kvalitetan unutarstranački DIJALOG bi nam svima dobro došao.