Skijanje kao iz filmova o James Bondu

Ovih dana pomno sam pratio finale Svetskog kupa u skijanju. Gledajući skijaške zvezde prisećam se čarobnih vrhova i skijaških staza u Les 3 Valees na kojima smo do samo pre neki dan i mi skijali. Bilo je to skijanje kao iz snova.

Priprema ciljne ravnine u Meribel

Posle dve godine SarS-Cov 2 ponovo smo čuli onaj poznati zvuk škripanja i šuštanje snega. Veoma smo se radovali ponovnom skijanju, zajedničkom vremenu, putovanju i upooznavanju novih skijališta. Vreme je bilo fantastično, sa pet sunčanih dana i jednim delimično oblačnim. Nije bilo mnogo hladno, tako da je uživanje bilo potpuno.

Tri doline su san mnogih skijaša. One predstavljaju bukvalno Alpski raj koji se nalazi u Jugoistočnoj Francuskoj u Savojskim Alpima. Ovaj skijaški kompleks ima više od 600 km uređenih skijaških staza i nepregledno prostranstvo za free ride. Pod noge treba baciti 430 staza koje se prostiru na 25 planinskih vrhova. Njih  povezuje 200 ski-liftova. Nadmorska visina skijališta je od 1.300 do 3.250 metara. Tu je i šest glečera iznad 3.000 metara, pa kažu domaćini da na njima skijaška sezona praktično traje čitave godine. Život je organizovan u osam naseljenih mesta. To su samo neki podaci koji pomažu kompletiranju jasnije slike o oblasti Tri doline. Sarma je bila spremna i mogli smo da krenemo na put.

Put

I ovoga puta smo išli starom, ustaljenom praksom da do Francuske putujemo dva dana. Odmorni, u povratku čitav put pređemo u cugu. Tri Doline su udaljene od Beograda skoro 1400 km. Sada kada su se sve zemlje posle COVID 19 otvorile putuje se na stari način putem Bratstva i jedinstva i dalje preko Italije do tunela Frejus i Albertville-a. Sve je isto kao kad smo išli za TIGNES samo se kraj puta razlikuje. Ovoga puta smo spavali u Brescia (Breši) da vidimo i taj Lombardijski grad. Lepo smo se smestili i prošetali uveče gradom. Nekako nam se činio praznjikav. Tačno se video uticaj Covid 19 i manjak turista kojih bi sigurno bilo više da pandemije nema.

Brescia je sladak grad sa divnim starim centrom grada. Katedrala, uske uličice i mnogobrojni lepo uređeni restorani daju posebnu draž. Večerali smo neke tipične torteline iz Brescia koje su nam preporučili. Veoma ukusne i vredne probanja.

U Albertville -u smo stali i kupili sve neophodne stvari za sledećih sedam skijaških dana. Nakon toga nas je čekao pakao od gužve, jer smo uleteli u špic kada su svi novi turisti dolazili. Put se otegao, a francuska policija iskusno je još dodatno usporila saobraćaj da se ne bi dešavale saobraćajne nezgode. Naš put se završio u trećoj i najvećoj dolini Bellville i mestu Le Menuires pored Val Thorens – a.

Prvi dan

Prvog dana smo napravili ozbiljan tour i obišli sve tri doline da steknemo orijentaciju i da decojke upoznaju planinu. Prvo smo odskijali našu stranu planine u Le Menuires. Zatim smo se prebacili u Meribel i tu vozili nekoliko staza pa se prebacili u treću dolinu, najdalju od našeg smeštaja – Courchevele. U Courchevel se tek shvati gde smo došli jer je to seoce iz filmova o James Bondu sa pravim malim aerodromom u alpima spremnim za bogataše koji tako stižu na skijanje. Kako to iz njihovog ugla izgleda pogledajte.

@princessalexisinlondon Courchevel✨ #fyp #courchevel #ski #vlog #trending ♬ wake up in the sky – favsoundds

Zatim smo se vratili nazad u Meribel pa za Val Thorens-a. Popeli smo se Cine Caron i odvozali tu čuvenu stazu spustili se u naše selo i prošli staze nasuprot sela koje su izuzetne. Val Thorens je prvo skijalište na kojem je sagrađena velika gondola za više od 100 ljudi. Sa vrha Cime de Caron do kog ona prevozi, pruža nezaboravan pogled na nekoliko stotina planinskih vrhova, među kojima su Materhorn i Mont Blanc. Inače u Tri doline ima mnogo, ali mnogo dugačkih staza koje imaju visinsku razliku i preko 1000 m/nmv. Izgladneli nakon celodnevnog skijanja radovali smo se sarmi koja nas je čekala za ručak. Sarma i hrskavi baguette, ima li šta lepše na zimi i skijanju?

Cine Caron

Meribel

Drugi dan smo posvetili Meribel dolinu u želji da je celu proskijamo i obidjemo. Meribel je inače naselje koje leži u samom srcu Tri doline (to im je i slogan). Na nekim stazama je baš bila gužva. tokom skijanja mora dobro da se pazi i da se kontroliše brzina. Vozili smo najpoznatiju stazu Mont Vallon kao i Olimpijske staze na kojima je održana Olimpijada 1992. Meribel je poznat i po tužnom događaju i stazama na kojima se Mihael Šumaher tragično povredio.

Pogled sa strane Orelle

Orelle

Treći dan je bio posvećen Orelle i Val Thorens. Val Thorense spada u najpoznatija naseljena mesta u Tri doline. On je poznat kao najviše skijaško mesto u Evropi – nalazi se na visini od 2.300 m/nmv. Pre svega, ovde nema hodanja po asfaltu i nošenja opreme do skijališta. Sav smeštaj je ski-in i ski-out. Snega ima uvek jer su tu i glečeri. Skijati možete od 2.300 m pa do 3.300 m. Val Thorense je spojen sa Orelle tako da je to faktički četvrta dolina. Ta strana planine ka Orelle je prelepa. Pogled na fantastične vrhove nezaboravan. Tamo postoje samo tri žičare i gondola ali sve staze su vredne da se tu provede nekoliko sati skijajući. Postoji i jedan restoran u dnu kotline gde se sve žice ukrštaju u kom je dosta velika gužva.

Do samog mesta Orelle vozi najduža žičara na svetu. Orelle kao mesto ima prednost blizine tunela Frejus što znači dva sata manje vožnje iz naših pravaca i u oddlasku i u povratku.

Pad

Odavno je moj tata govorio najgori je treći dan na skijanju. Glava misli da može, a telo se ne povinuje. Trećeg dana nas stiže umor. Neki naši drugari imaju drugu teoriju, pa oni uvek preskaču sredu tj. četvrti dan na skijanja. Sve u svemu tog dana sam kao posebno pazio. Nezgodno bi bilo da se povredim jer to komplikuje mnogo toga.

Već u toku prepodneva dva puta su mi se ukrstile skije te sam završio na snegu. To nisu bili neki padovi već onako više sedneš na sneg i zaustaviš se. Na žalost pred kraj skijanja toga dana vozeći Grand Fond u Val Thorensu opet su mi se ukrstile skije ali sada je pad bio mnogo gori. Kao iz katapulta sam izbačen i pao sam na rame, grudni koš i glavu. Koja je silina udarca bila videlo se po ulubljenoj kacigi. Prvo sam otvorio oči. Naočare pune snega ali nisu spale. Zatim sam kreno da pomeram ruke. Oblio me je hladan znoj da nisam polomio rame ili ruku. Ništa nije bilo slomljeno ali sam se dobro ugruvao.

Sve u svemu naknadna pamet kaže da sam posle dve godine neskijanja i uz nove skije morao da prilagodim tehniku skijanja novoj opremi. Sadašnje skije nisu trpele stari način vožnje. Očigledno je da sam se refleksno vratio staroj tehnici skijanja. Sa novim skijama nema okretanja “repovima” skija i opterećenja samo jedne skije. Moraju se voziti obe skije i to tako što se gura gornja skija i okreće se vrhovima, a ne repovima.

Courchevel

Sledećeg dana smo se opet otisnuli put Courchevela gde nas je čekalo 150 km skijaških staza. Čim sam stao na skije, onako bangav, posle par zaokreta uleteo mi je jedan skijaš u noge i opet sam pao na povređeno rame. Ali šta je tu je, ustaneš i voziš dalje.

Iskoristili smo taj četvrti dan u potpunosti u trećoj dolini. Vodite računa da je Courchevel mondensko skijalište, tako da pre nego što poručite iće i piće, obavezno pogledajte cene! Pauzu za ručak smo napravili u jednom manjem restoranu u blizini čuvene staze Eclypse. Tu smo sreli ekipu koja prodaje Burgere gde sam deci skrenuo pažnju šta znači osmeh u prodaji. Dva tipa su sve rešavali sa osmehom i ležernošću bez ikakve tenzije.

Uverili smo se da je Après-ski ponuda u Courchevelu je izuzetno bogata. La Folie Douce ima dva restorana u 3 doline i žurka je gotovo svako popodne. La crème de la crème sve tri doline je Courchavel, jedno od prvih namenski građenih skijališta u Francuskoj. Ono važi za najmondenskije skijalište sa obiljem luksuznog smeštaja, bogatih turista i sopstvenim aerodromom Altiport za male i sportske avione. Aerodrom se nalazi na sred skijališta tako da možete da gledate kako avioni uzleću i sleću. Ekskluzivni hoteli, restorani i diskoteke u Courchevelu mogu konkurisati jet-set švajcarskim skijalištima.

Inače u Meribel i Courchevel će sledećeg februara biti organizovano svetsko prvenstvo u alpskom skijanju.

Skijanje

Peti i šesti dan smo proveli u posetama ćoškovima skijališta i ponavljanjem staza koje su nam se najviše svidele. Vozili smo opet Cine Caron, Orelle, Val Thorens, Mont Valle, Eclypse … Jedan od ključnih saveta su kao i za svako skijalište mapu u džep! Znam da se nećete izgubiti ali je važno da imate predstavu gde se nalazite. Na ovom skijalištu je  veoma važno da vodite računa o vremenu zatvaranja žičara i povratku u apartman. Da vam se ne desi da zatvore žičare, a vi se nalazite udaljeni „samo” jednu ili dve doline od vašeg smeštaja. U tom slučaju moraćete uzeti taxi, što ne bih preporučio jer košta đavo i po. Mi smo se jedan dan zamalo zakasnili.

Zip line

Za one koji imaju snage

Od dodatne ponude koju na žalost nismo probali, mogu da nabrojim: tobogan staza od 6km, mega zip line preko cele doline, segway na snegu, karting na ledu, šetnja krpljama, paraglajding, bob na šinama, sportski centar i nekoliko wellness centara + jako bogat noćni život. Za gurmane, će se pobrinuti Oxalys, restoran sa mišelinovim zvezdicama na najvišoj nadmorskoj visini u Eropi. Ne znam kako se to sve postiže, možda je i pitanje godina ali ja sam posle skijanja od 09:00 do 16:30 – 17.00h bio mrtav za bilo kakve dodatne aktivnosti. Eventualno sauna za opuštanje i to je to.

Skijanje u Tri doline ćemo dugo, dugo pamtiti.