Zašto Zdravko Ponoš ne treba da pravi političku stranku?
Kategorija: Politička komunikacija ; Datum: 24. 05. 2022. ; Autor: Miloš Đajić
Pre neki dan je objavljeno da će Dr. Denis Bećirović biti kandidat 7 stranaka na predstojećim izborima za bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Pitate se šta sad to ima veze sa nama ovde u Srbiji. Pokazaću vam da ima.
Denis Bećirović je 2018. godine bio kandidat SDP BiH za člana Predsedništva. Njega je tada još podržala i Stranka demokratske aktivnosti.
Te 2018. godine Šefik Džaferović, kandidat SDA je pobedio sa 212.581 glasa (36,61%). Denis Bećirović je bio tik iza njega i dobio je poverenje 194.688 glasača (33,53%). Denisu je deo nedostajućih glasova uzeo Željko Komšić, a Naša Stranka je tada kandidovala Borišu Falatara za hrvatskog člana predsedništva koji je dobio 16.036 glasova.
Tada sam prijateljima govorio da je Falatarova kandidatura bila pogrešan potez jer će doći do rasipanja glasova. Ne znači da bi svi Falatarovi glasovi otišli Bećireviću (194K + 16k), ali jedinstveni kandidat promene šalje jaku poruku svima: ili mi ili oni.
E sad Zdravko Ponoš, čitamo već nedeljama, hoće da pravi svoju stranku. Ako je i malo pameti, a ja ne sumnjam u njegovu razboritost, on to neće uraditi. Ukoliko mu je cilj da ponovo bude kandidat za predsednika kao neko ko je ostvario najbolji rezultat od svih kandidata opozicije treba da se ugleda na primer Denisa Bećirovića.
Navešću 10 razloga zašto Ponoš ne treba da pravi stranku:
- Srpskom društvu ne treba još jedna stranka. Srpskom društvu treba snažna proevropska opcija koje je ideološki u centru i možda malo levo i desno od njega;
- Politički prostor – radeći kao nadstranački predsednički kandidat primerom pokazuje da će zastupati sve ljude u Srbiji i imaće snažan argument kontra sadašnjeg predsednika koji pre svega brine za svoju stranku;
- Pozicioniranje u inostranstvu – kao kandidat on može da razgovara i sa centar desno i centar levo i ekološkim aktivistima;
- Vreme – vreme koje će ulagati u pravljenje stranke je mnogo efektivnije ako se uloži u njegovu prepoznatljivost i rad na terenu;
- Ljudi – umjesto gubljenja vremena na gradnju stranačke infrastrukture može se posvetiti okupljanju najboljih ljudi koji će mu pomoći analizama sadašnjosti i razmišljanjima o budućnosti;
- Novac – stranka zahteva sredstva. Sada ta sredstva drži samo jedna mala grupa ljudi, a o njima odlučuje jedan čovek. Pravljenje stranke u ovim uslovima je bacanje para kroz prozor; (minimum 50 odbora u Srbiji. Svaki mora da ima prostor, kompjuter, štampač, a oni veći moraju da imaju osobu koja u njemu radi)
- Medijski prostor – kao budući kandidat on može stalno da bude aktivan komentarišući dnevne događaje i pojave u društvu u skladu sa svojim predsedničkim programom;
- Snaga – I ako će to biti posao za predsednika Izvršnog ili Generalnog sekretara, rasipanje snage na stranačke gluposti i rešavanje problema u odborima i međuljudskim odnosima je najmanje što mu treba
- Krnjenje imidža – svako iskakanje ljudi na terenu van dogovorenog političkog pravca kruniće poverenje u Zdravka Ponoša;
- Rad sa mladima – kroz svoje aktivnosti ima priliku da stvori grupu mladih koja bi kasnije mogla da mi nosi predsedničku kampanju;
