Na konferencijama se uči

Svaka Proactive konferencija je mesto za novo učenje. Već sam u prethodnom postu najavio koliko je jedna ovakva konferencija nedostajala svih ovih godina.

Pa da vidimo kako je bilo ovoga puta na Jahorini. Posle gotovo 8 godina draga vredna ekipa Dragan i Dobrila iz Prime communication organizovala je ponovo, posle 8 godina, regionalnu PR konferenciju. Konferencija je organizovana UŽIVO i pokzalo se koliko je zajednički boravak veće grupe ljudi važan za razmenu znanja, primera, iskustva ili već dobre energije.

Prvi dan

Prvog dana konferencije posle emotivnog svečanog otvaranja govorila je Alenka Jelen. Ona je predstavila iskustva PR-ovaca iz Britanije tokom trajanja COVID 19 pandemije. Koji su bili ključni problemi i kako su se profesionalke i profesionalci nosili sa njima.

Nakon nje govorio je Vladimir Vulić o upravljanju promenama. Već na početku je objasnio razliku u terminima navigating i managing kojima se ova važna tema definiše. Prevod za navigating u srpskom jeziku postoji ali smisao reči je neadekvatan za povezivanje sa promenama. Zatim nam je govorio o razvoju brendova i različitim primerima. Tu je pomenuo Shein kompaniju ultra brze mode i njen biznis model. Taj model je sada dominantan jer je ukupna vrednost ove kompanije otprilike Zara i H&M zajedno. Ova kompanija nema ni jednu proidavnicu niti fabriku u svom vlasništvu. Potpuno je digitalizovana i funkcioniše tako da softver šalje fabrikama koje za njih rade vašu narudžbinu koja se onda šije. Zanimljiva se koincidencija se desila. Vladimir je govorio o Galupovom istraživanju o angažmanu radnika. a tokom trajanja konferencije se pojavila info da je Robert Golob novi premijer Slovenije za izbor poslanika političke organizacije koju je osnovao koristio isti model.

Posle toga smo imali world caffe radionicu. Tema je bila “čiji su mediji?” Moderatori tema su bili Ivan Ćosić, podkast, Jelena Kalinić Quantum of science, Šejla Ramović influenserka i ja. Vrlo zanimljiva debata o ulozi medija u društvu danas kao i tehnikama kojima možemo da stignemo do ciljanih javnosti.

Na kraju dana govorio je Miloš Čirič o transformacijama u vreme kolosalnih promena. Ključna teza mu je bila da se svi rađamo bez iskustva i znanja a ključno pitanje je kao kakvi ljudi ćemo umreti? Šta ostavljamo kao naš legacy? Mladima je rekao da treba da putuju i budu radoznali. Kada kaže putovanje Miloš misli na putovanje van Zapadnoevropskog kulturnog područja. Kao najveće izazove on vidi da danas u jednoj kompaniji rade ljudi 5 različitih generacija i da to predstavlja najveći izazov saradnji i timskom radu. Istako je poverenje kao važan činilac i u ekonomiji ali i u odnosima. Lideri su ti koji danas treba da rade upravo na širenju poverenja.

Drugi dan

Drugi dan je krenuo sa fantastičnim Dejanom Verčićem. Dejan je govorio o tome da PR nikad nije bio jači. Danas dolazi sedam PR-ova na jednog novinara. Jako zanimljivo predavanje sa knjigom kao simbolom osnove civilizacije. Poredio je srednji vek i nastanak štamparije sa današnjim vremenom interneta. Izneo je tezu da je knjiga srušila srednji vek kao što internet može da sruši post modernu. Ključni problem je šta je istina? Tu je napravio poređenje da je u srednjem veku istina bila kod sveštenika (crkva), a da je danas kod naučnika (država). E sad kao što ljudi u srednjem veku posle pročitane biblije više nisu verovali svešteniku tako danas ljudi ne veruju naučnicima i veruju teorijama zavere. Dao je primer kako danas idemo kod lekara. Prvo proguglamo o simptomima i nađemo šta nam je. Zatim pročitamo nekoliko iskustava i onda tek odemo kod lekara i kažemo mu “imam tu i tu bolset, molim Vas da mi prepišete to i to.” Govorio je o tome da živimo u post-literarnom društvu u kojem ne postoje autoriteti i uticaj nauke je sve manji. Hiperglobalizacija, hiperkompleksnost, hipermodernost, hipernarcizam, hiperdemokratija, hiperpotrošnja kreirali su hiper-sve društvo u kom svi svo znanje traže na internetu.

Nakon toga je razgovarano o obrazovanju za PR. Profesori iz tri zemlje pokušali su da daju odgovore na pitanje kako danas uče mladi i šta ih danas o PR učimo. Ono što je rečeno da PR nije profesija jer nema licenciranja već zanimanje. ono što se danas traži su PR-ovci koji su sposobni za sve sa razvijenim osećajima. To je sve jako teško dobiti jer naprosto veliki deo obrazovanja za PR predstavlja iskustvo.

Posle toga je govorila Ana Tkalac Verčič o istraživanju o internim komunikacijama i employer brandingu. Istraživanje koje su radili je trebalo da da odgovore o tome koliko je za kompanije važan interni PR? Takođe su istraživali da li to kakav je interni PR utiče na employer branding? Dosta smo svi zajedno diskutovali o employer brandingu i recimo ovo je bio Proactive gde se pitanja radne snage kako u PR industriji tako i generalno postavljalo kao važno pitanje za čitav region. Savetovala je PR-ovce da kada se povede tema employer brandinga i internih komunikacija to bude njihova tema i da od njih ne beže.  Mnogo se govorilo o kulturi koju želimo da stvaramo kako u demokratskim sistemima tako i u organizacijama/kompanijama. Istraživanje možete pogledati ovde.

“PR profesionalci moraju preuzeti svoju ulogu i odgovornost u brandiranju poslodavaca, jer ono počiva na kvalitetnoj internoj komunikaciji”

Sledeći predavač je bio Voja Žanetić koji je govorio o Političkoj komunikaciji. Voja je stari znanac i veliki stučnjak. Ja volim da kažem kralj slogana. Ono što nas je sve oduševilo je način na koji je govorio o političkoj komunikaciji. Uzeo je temu muzike i kroz muziku je predstavio svu kompleksnost ovog posla. Po njemu “muzika proizvodi jedinstveni događaj” Počeo je sa drombuljama, da bi prešao na simfionijski orkestar pa njemu dodao soliste i na kraju se vratio na drombulje na drugom nivou. Govorio je da živimo u konzumerizmu i njegovom trojstvu brzo, jeftino i kvalitetno. Naveo je da su neo, post, hiper… tri reči koje se najčešće čuju.

Na kraju dana je govorila Gaga Đermanović o svojoj karijeri i osvrtu na razvoj PR-a u poslednjih 20 godina. To je predstavila vremenskom skalom i šta se koje godine dešavalo. Vrlo korisna vremenska skala koja je pokazala razvoj interneta od 2003 do danas kao i razvoj komunikacije. Ponovo se čulo da danas učimo tako što učimo novo, reagujemo i izbacujemo nepotrebno staro znanje i na taj način korigujemo naša nova znanja. Govoria je o trendovima u PR- u, tehnologiji i ličnom razvoju.

”Većinu poslova će u budućnosti brže, bolje i lakše raditi roboti ali poslovi za koje su potrebni kreativnost i kritičko razmišljanje su oni koje roboti nikada neće moći zameniti”

Treći dan

Treći dan posle zanimljive žurke je započeo predavanjem Ivana Ćosića koji je govorio o znanju kao osnovi svakog posla. U današnje vreme učimo za poslove koji još nisu stvoreni, sa tehnologijom koja nije izmišljena i problemima koje treba da rešavamo a koje ne možemo ni da zamislimo. Trend da top poslovi danas nisu ni postojali pre smao 5-6 godina govori upravo o prethodno izrečenom. Govorio je o tri oblasti kompetencija: digitalnoj pismenosti, soft veštinama i meta veštinama. govorio je o važnosti upravljanja karijerom i postavljanju ličnih ciljeva. Kaže Ivan

“Lakše je biti u 5% u 2-3 stvari istovremeno, nego prvi samo u jednoj oblasti.”

Poslednji panel je bio posvećen influenserima kao sponom između klijenata i publike. Vrlo zanimljiva priča mladih ljudi Nejle Đonko i Imrana Šabanca. Tek su IV godina srednje škole a već su odavno zvezde na TikToku. Njihovo razmišljanje i odnos prema poslu pokazali su visok profesionalizam. Meni su ostale važne sledeće izgovorene rečenice. Prva da ne treba požurivati influensere i da treba imati strpljenja. Da treba napraviti jasan brief šta se od njih želi. O tome da je njima potrebno nekoliko sati da pripreme kvalitetan video od jednog minuta. Apelovali su na agencije da obrate pažnju na kvalitet video koji se pravi. Hana je govorila  kao blogerka o svojim iskustvima sa agencijama i klijentima i o tome da ne treba prihvatati baš sve poslove pogotovo ne one koji se kose sa njenim vrednosnim sistemom. Sve u svemu ukazali su na izazove velike fragmentacije društva. O čemu će ljudi pričati između sebe ako svako živi u minijaturnom bubble-u.

I na kraju…

Sve u svemu ovo je bila veoma interesantna konferencija. Lepo je bilo videti drage ljude. Od Željka sam čuo izazove rada u 24 zemlje. Od Ćose sam slušao o podkastima. Sladja je govorila o kablovskim TV i šta se dešava na TV nebu regiona, Dejan je govorio o Ukrajini i evropskom PR istraživanju koje se radi. Drenislav o majstorima koji pokazuju put. Peđa je davao veoma korisne komentare. Ksenija je ukazivala na važne teme kao što je borba protiv korupcije. Danijela je govorila o svojim projektima i kapacitetima studenata… Važno je da se PROACTIVE nastavi i da ponovo oživi. Verujem da će vredna ekipa iz Prime communication pripremiti još bolju PROACTIVE konferenciju 25-27. maja 2023. godine.