Utisci sa EURO pride 2022

Juče (17.9.) je održana i trideseta evropska Povorka ponosa poznatija kao Europride, prva u ovom delu Evrope. S obzirom na to da sam pre par nedelja pisao i najavio da će u nekoj formi šetnja uprkos “zabrani” biti održana, voleo bih i da sumiram utiske i naučene lekcije.

Širenje straha

I ako je do sada bez problema održano 6-7 Parada ponosa svih ovih nedelja smo prisustvovali kampanji širenja straha i podizanja emocija u vezi sa ljudskim pravima LGBTI zajednice. Prvo je Predsednik najavio, i ako to nije njegova nadležnost, da šetnje neće biti. Zatim su organizovane dve “porodične” litije po uzoru na dešavanja iz 2020. u Crnoj Gori uz snažno prisustvo SPC i Rusije. Kroz tabloide su svo vreme su ljudi sablažnjivani i zastrašivani različitim nedoličnim fotografijama i golotinjom i najavama kako će Euro pride izgledati, od kojih je većina bila lažna.

Sve u svemu jučerašnji dan je pokazao da postoje ljudi koji se ne plaše, a takođe da je taj strah i sva ona policija bila bespotrebna jer nasilnici očćigledno rade na dugme da ne kažem poziv. Sukob navijača i policije na Autokomandi to i potvrđuje.

Institucije

Mislim da smo ovih dana svi imali priliku da gledamo potpuni slom ljuštura od već deceniju zarobljenih i urušenih institucija. Sve je pokušavano da se zavije u kakav takav pravni okvir ali je nepravo i nepravda vrištala iz svake od tih odluka. Videlo se da se četiri odluke Ustavnog suda ne poštuju. Videli smo jednu opasnu presudu Upravnog suda. Videli smo da Vlada lako pogazi ono na šta se obavezala. Videli smo pritisak tužilaštva i policije u pokušaju zastrašivanja ljudi. Videli smo predsednika koji je preuzeo sve nadležnosti. Videli smo da se pokušalo da se igra sa osnovnim demokratskim principima i pravima u zemlji koja ima status kandidata za članstvo u EU.

Ako nekome nije bilo jasno ovaj Europride je pokazao da se sve u 24h može promeniti.

Dobro je da je premijerkina “supruga” bila prisutna. Time je upravo pokazala svu nejednakost protiv koje se LGBTI zajednica upravo organizacijom Pride-a bori. Oni traže jednakost. Ako premijerkina partnerka predstavlja štićeno lice i ima obezbeđenje, hoćemo da i u budućnosti partner ili partnerka nekog drugog pripadnika ili pripadnice LGBTI zajednice ima ista ta prava. U pravnom smislu ona je obična građanka i nema nikakav osnov da ima poseban vid zaštite, jer nije ni u kakvoj vezi sa premijerkom koje pravni okvir ove zemlje prepoznaje.

Šetnja

Šetnja nije bila šetnja u pravom smislu te reči. Već je u “medijskom generalštabu” smišljena i čitava kampanja sa novom reči “sprovođenje”, tako da EUROpride nije održan već sproveden. Sprovode se koliko se sećam zatvorenici, zarobljenici, ljudi u logorima, tako da su nam i jezički objasnili kako oni nas vide.

Bilo je dosta tužno. Vremenske prilike najgore do sad od kad se Pride šetnje održavaju. Uprkos tome oko 2-3000 ljudi je bilo prisutno u napravljenom kavezu. Bilo je i plesa, i zastava, i igre i kooreografije. Nekoliko transparenata ali svima je ostao gorak ukus neslobode u ustima.

Policija je demonstrirala nepotrebnu silu svojim masovnim prisustvom, jer nikakve istinske opasnosti nije bilo. Šetnja ili sprovođenje je išla trasom Bulevar Kralja Aleksandra do bivšeg JAT-a a onda tramvajskim šinama do stazice u parku, pa tom uskom stazicom do glavne aleje Tašmajdanskog parka. Onda alejom do ulice Starine Novaka pa tu na pola kolovoza do Ilije Garašanina. Čudi me da Ministar policije u tehničkom mandatu nije smislio da idemo Aberdarevom ulicom jer bi to sprovođenje bilo još kraće.

Naučene lekcije

• Naučene lekcije za EU zvaničnike su da se ipak uz veliki pritisak nešto može postići. Žao mi je što ta vrsta pritiska nije pravljena kada su u pitanju slobodni mediji ili izbori.
• Od najavljenih 100K ljudi nije bilo ni nekoliko stotina. To nam  govori da ne treba nasedati na propagandu vlasti, SPC ili konzervativne opozicije. Svi oni funkcionišu po principu jedan poziv menja sve. Danas su na ulici ako treba sutra nisu.
• Kada se nešto započne nema odustajanja mora da se gura do kraja sa svešću da vlast oduglovačenjem iscrpljuje ljude. To stalno iscrpljivanje ljudi nepotrebnim zavrzlamama, pravnim začkoljicama, pravljenjem šuma, ne odgovaranjem institucija, kršenjem rokova i pravila, zatrpavanjem informacija… je taktika koja je mnogo puta do sada viđena. Na žalost ona često daje rezultat da se ljudi umore i dignu ruke što i jeste cilj.
• Potrebno je masovnije prisustvo članica i članova proevropskih političkih stranaka na ovakvim događajima, kao i programi na senzibilizaciji članstva i jasnim vrednosnim okvirima.
• SPC se ozbiljno obrukala i umesto da bude neko ko prosvetljuje ona se vraća u mračne godine retorikom koja je za jednu sekularnu državu nedopustiva.
• Što se tiče organizatora njima svaka čast na istrajnosti, posvećenosti i realizaciji Pride week-a i svih drugih aktivnosti. Volonterke i volonteri su zaslužili i više od jednog velikog BRAVO.

Pride week

Ovoga puta sam posetio tri izložbe tokom Pride week-a. Sve tri su bile izložbe fotografija i stvarno su ostavile utisak na mene. Fotografije “Drag kraljica” u KC Gradu fotografa Aleksandra Crnogorca su divne i posebne. U “naša 4 zida” je izložba fotografija o parovima koji uprkos svemu što ih okružuje, mržnji  i homofobiji, uživaju, raduju se i srećni su. U Silosima je bila izložba “Tragovi” poznatih ličnosti i festivala boja. Sve ovo je vredelo pogledati. Super je da se takve izložbe organizuju i treba da ih bude više i da se šire u druge gradove u Srbiji.

Pored toga učestvovao sam na panelu koji su organizovali prijateljice i prijatelji iz Rainbow rose. Vrlo važni projekti uvođenja borbe za LGBTI prava u dokumenta i politike političkih stranaka. Centar modernih veština na tome radi već više godina. To je bila i prilika za razmenu mišljenja o svim aktuelnim temama sa Evropskim poslanicama i poslanicima.

Zaključak

Parada je održana i to je najvažnije. Okupila je uprkos svemu veliki broj ljudi. Sve gošće i gosti iz sveta su na delu videli ono što im već deset godina govorimo. Nadam se da to neće već sutra zaboraviti. Važno je da je prošla mirno ali sa mnogo inicidenata van bezbedne zone koji su rezultat podignute histerije ali i uticaja različitih drugih aktera.

Srbija se na žalost nije pomerila poslednjih deset godina u pravcu funkcionalne demokratije i poštovanja ljudskih prava. Zato je potrebno da svi društveni akteri i akterke iz političkih stranaka, civilnog društva, sindikata … krenu u okupljanje ljudi. Mnogi taj korpus stalno dele, a naš odgovor treba da bude okupljanje. Potreban nam je snažniji front oko osnovnih vrednosnih stvari oko kojih smo saglasni. Verujem da izgradnja grupa koje se na osnovnim vrednostima saglasne može doprineti omasovljenju proevropskih snaga u Srbiji. Jedino tako možemo ohrabriti veći broj pasivnih i uplašenih da se i oni u te snage uključe.

Ljudi širite ljubav i toleranciju jer jedino tako svako od nas može dobro da se oseća u ovoj zemlji.

P. S. Podržite borbu za LGBTI prava i potpišite našu regionalnu Deklaraciju