Promenite definiciju silovanja
Duboko me je potresla vest koja se na društvenim mrežama pojavila o masovnom silovanju devojke u Nišu 30. decembra 2022. godine. Vest je bila propraćena i informacijom da je policija iste večeri uzela izjavu, da je hitna pomoć pregledala, da su institucije koje u tim situacijama treba da reaguju reagovale.
Prve informacije
Devojka iz Leskovca prijavila da su je kafiću u centru Niša silovala četiri mladića. Nju su mladići pratili do toaleta u kafiću, gde su je silovali oko 22 sata. Nakon stravičnog čina ona je otišla do svog stana, pozvala najpre svoju najbolju drugaricu, a zatim i Hitnu pomoć gde su je , uputili da ceo slučaj prijavi policiji. Ona je policiji kazala da su nad njom seksualno nasilje izvršila četiri mladića. Uz prenošenju vesti pojavila se i informacija da devojka nije mogla sama ni da otvori vrata kada su došli policajci, pa su morali da obijaju ulaz. kao izvor je navedena niška policija.
Dalja dešavanja
Dolazi novogodišnji vikend i o slučaju se nekoliko dana ništa ne govori. Svi se bave slavljem i lepim željama. Po mrežama započinju pitanja šta se sa slučajem dešava. Kreni promeni pokreće peticiju (4.1.) koju je potpisao veliki broj građšanki i građana. Nakon toga policija se oglašava i mediji prenose da niko nije uhapšen i da se “ubrzano radi na rasvetljavanju ovog slučaja”. Prolazi još jedan bez ikakvih pomaka. Zatim sledećeg dan u trećem obraćanju javnosti (5.1) Policija u Nišu kaže da je sve prikupljene informacije o silovanju devojke u kafiću dostavila Višem javnom tužilaštvu u Nišu na dalju nadležnost. Istoga dana u večernjim satima opet policija kaže su nakon detaljnih provera u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom utvrdili su da je dvadesetdevetogodišnja devojka iz Leskovca lažno prijavila da je silovana 30. decembra prošle godine. Pri tom ne propuste da pokušaju da ućutkaju javnost :
“Apelujemo na medije i javnost da ne iznose neproverene informacije jer na taj način ometaju rad policije i tužilaštva”
i šta dalje?
Ostavljam pravnicama i pravnicima da utvrde da li su i kako poštovane procedure. Saopštenje i poziv Autonomnog ženskog centra Zaštitniku građana važno je i sigurno može da pomogne. Ostaje mnogo nejasnoća koje izazivaju sumnju i produbljuju nepoverenje u institucije. Neophodno je nastaviti istraživanje jer je sve očigledno vođeno neprofesionalno i traljavo. Čak i da se devojka ne seća tačnih detalja. Vidi se da je devojka ispitivana skoro 10 puta. Zbog preživljene traume verovatno je da joj se slike mešaju i da ima rupe u sećanju. Sve to ne znači da devojka laže. Pretnja poligrafom je tek potpuno bespotrebna jer znamo da on nije dokaz na sudu. Nastavlja se praksa da žrtve dokazuju da su žrtve a ne obrnuto. Potrebno je takođe promeniti definiciju silovanja u Krivičnom zakonu jer je sadašnja definicija pogrešna i nije u skladu ni sa međunarodnim standardima.
Zaključak
Svedoci smo da se seksualno i partnersko nasilje svakodnevno dešavaju. Da bi se bar malo vratilo poverenje u institucije potrebno je rasvetliti sve činjenice, proocedure i postupke. Ne smemo dozvoliti da zbog ovako traljavog rada jedne Policijske uprave žrtve izgube poverenje da prijave seksualno nasilje koje su doživele. Trebaju nam sigurni prostori za žene a ne dodatno nepoverenje u institucije. Ne kažnjavanje i zataškavanje pričom o lažnim optužbama povećavaju mogućnost nasilja i ohrabruju nasilnike. mislimo o tome!
Predlog izmena članova 178. i 179. Krivičnog zakona
Izmena krivičnog dela silovanja (član 178) u skladu sa međunarodnim standardima i zahtevima GREVIO Grupe tako da predstavlja delo protiv polne slobode bez pristanka žrtve. Važeći Zakon u biću dela sadrži prinudu i pretnju kao sastavni njegov deo, a time i silu u cilju savladavanja otpora žrtve koja u praksi u velikoj meri utiče na presuđenje. Odgovarajuće kazne za sva dela protiv polne slobode, bez pristanka su takođe zahtev GREVIO Grupe odnosno da bi bilo potrebno povećati kazne.
Izmena krivičnog dela „obljuba nad nemoćnim licem“ (član 179) u skladu sa zahtevima CEDAW Komiteta, a sa ciljem uklanjanja diskriminacije i diskriminatornog jezika, imajući u vidu da Zakon poznaje dva različita krivična dela – silovanje i obljuba nad nemoćnim licem, ali je u oba slučaja u pitanju silovanje. Postojanjem dva različita dela ženama sa invaliditetom se šalje poruka da se najteži oblik seksualnog nasilja prema njima ne tretira na isti način kao i kada je reč o ženama koje nemaju invaliditet.
