O izbornoj ćutnji
Govorio sa za AlJazeera Balkan o izborima i izbornoj ćutnji. Čitav članak koji je pisao Haris Lijevo možete pogledati na LINKU
„Oko izborne tišine ima mnogo mistike, jer prosečna biračica ili birač ne znaju tačno ni šta ona konkretno znači. Podsetiću da se izborna šutnja odnosi na dve stvari koje mogu uticati na opredeljenje birača, a to su organizacija javnih događaja (skupova, štandova, konvencija, okruglih stolova, poseta, panela) na koje se pozivaju mediji i objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnenja. Sve druge aktivnosti u kampanji su dozvoljene i danas. Izborna šutnja je uvedena kao mehanizam koji ostavlja biračicama i biračima vreme da odmore od intenzivne političke kampanje, porazmisle o svojim prioritetima i na miru odluče o tome kome će dati svoj glas“, kaže Đajić.
Dodaje kako je u doba društvenih mreža izborna šutnja gotovo nemoguća misija.
„U pravu su članice i članovi izbornih komisija koji kažu da ne mogu da kontrolišu sprovođenje izborne šutnje na društvenim mrežama. Primer kampanje, koja je recimo vođena u Britaniji i Švedskoj na društvenoj mreži Tinder (mreži za upoznavanje i pronalaženje partnera) pokazuje suludost i samog pokušaja da se tako nešto ograniči na društvenim mrežama. Nažalost, izborna tišina je i u Srbiji i sada u Crnoj Gori korištena za plasiranje negativnih stvari o kandidatima i uticaj da neke biračice i birači ostanu kod kuće“.
Prema njegovom mišljenju, mnogo je važnije da se uredi sankcionisanje govora mržnje, mizoginije i seksizma na društvenim mrežama i među kandidatkinjama i kandidatima nego efikasnost izborne šutnje.
„Ovih dana je Evropska komisija usvojila akt o digitalnim servisima i digitalnom marketiranju proizvoda kojima uređuju ograničenja, veća zaštita i transparentnost velikih digitalnih platformi. Biće veoma interesantno videti kako se ova dokumenta koja su pripremana godinama odnose i prema fenomenu izborne tišine“, zaključuje Đajić.
